Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Hristiću zavodniše oči i kad baterija iščeze putem on ponova uze spuštenu telefonsku slušalicu i prinese uvu. Pred njim, u dvorištu, jedan veliki petao šarenog i rastršenog perja, praćen kokoškama, kljucao je
Tada, najedanput, njegova drhtava ruka jako pritište slušalicu i on se odazva pa se ukočeno zagleda u zemlju i pobledi. I tako zaprepašćen i smrtno bled drhtao je i slušao neko vreme.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? Vidite, molim vas, to je nemoguće. Nije! (Ostavi slušalicu.) Oh, bože! ANTA: Što njega uznemiravate? RINA: Da s kim ću se savetovati ako ne s mužem? ANTA: Pa jest, pravo imate!
RINA: Alo! Alo! Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? (Nervozno ostavlja slušalicu.) To je užasno! To je nemoguće!
Dakle, nema ga? ANTA: Nije tamo. RINA: Pa ipak, on je tamo! ANTA: Sad idem otud. RINA (uzima slušalicu i traži broj): Alo, alo! Ti si, Milane, je li, ti si? (Anti.) Eto! RINA: Jesi li čuo što? Nisi ništa čuo?
Pohitaj, stvar je vrlo hitna i vrlo ozbiljna; ja ću izludeti očekujući te... Požuri, molim te! (Ostavlja slušalicu.) Evo ga ide! XI SPASOJE, PREĐAŠNjI SPASOJE (novopečeni bogataš): Dobar dan želim! (Ljubi ruku Rini.
Ovde je Đurić. Dakle? (Posle saopštenja koje čuje, lice mu se obasja radošću.) Hvala! Velika hvala! (Napušta slušalicu i ide Spasoju raširenih ruku uzvikujući.) „Ilirija”! „Ilirija”! (Zagrli ga čvrsto.) SPASOJE: Da? ĐURIĆ: Da!
Da, ne smemo dalje odlagati, ili-ili, i to još danas, pa šta nam da bog! Izvestiću vas, o da, izvestiću vas! (Ostavlja slušalicu.) Gde ste, zaboga, gospodin-Švarc, triput sam slao po vas? ŠVARC: Izvinite, nisam znao da je stvar hitna.
da, ovde Spasoje Blagojević... Da, da, dakle: seo u voz i krenuo?... Hvala... hvala na obaveštenju! (Ostavlja slušalicu, pobedonosno.) Čuli ste izveštaj agentov.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— vikao je. — Halooo? Ko je to, boga mu? Međugradska? Okačila si slušalicu o klin i izišla da platiš taj trenutak slabosti. — Šta, već ste gotovi?
Ponekad, kad zazvoni telefon, sredovečni muškarac podiže slušalicu, ali se niko ne javlja. Neko ćuti s druge strane žice. Ćuti, ćuti, a onda se veza prekine. GLUMICA – Sledeći!
—To je moj otac — reče on. CARSKE MRVICE —Azra... — prošaptao je u slušalicu, uživajući posle mnogo godina ponovo u zvuku njenog imena. — Azra! To sam ja, zar me se ne sećaš?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Odluči zbog toga da se ukoka. Uze gajtan od telefona i omota slušalicu oko vrata, a celu stvar zakači za kuku na kojoj je donedavno visio luster.
— Alo? Jesi l' to ti? — to im je prvo što bupnu u slušalicu. Kao, ako nisi ti, onda nema veze! — To sam ja! — kažem. — A ko je tamo? — Ajd pogodi! — nastavlja glas.
Čim ufuraju na neku žurku, na primer, odma traže telefon, pa te bude oko ponoći i obrću slušalicu prema sobi u kojoj se đuska, da se uveriš kako im je maksimalno.
Mislim, kada bi me neko plaćao da budem ljubazna preko telefona, možda bih i izdržala, ali šta da radite kad podignete slušalicu a idiot vam pušta muziku s gramofona i ćuti, ili, što je još gore, kao zaljubljeno diše ravno u vaše uvo?
— Imate gazdu! — zamaučem u slušalicu i tu počne provod! Dasa je s radija i traži tekst za novu reklamu. Zašto ne? Diktiram mu je lično u mašinu: ZA BELE
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
nisam znao pravac — pravdao sam se. — Slušaj... izveštavaćeš me čim se što desi. Jesi li razumeo? Ostavih slušalicu, razmišljajući kako ljudi sasvim bez razloga zapliću i onako mučan i težak život.
Uto Tanasije promoli glavu i reče da me zove komandant. Dohvatih slušalicu, ali ništa ne čujem od strašne pucnjave... I zamišljam tada komandanta kako drhti od ljutine, a ta nervoza i mene obuze,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nikola pruži ruku i uze slušalicu: — Alo, jest ja sam. — — — — — — — — — — — — — — Raz... razumem. . . . . . . — Da ponovim zapovest?
Da odmah vratim sav nepotreban materijal za utvrđivanje u štab puka i da... razumem, gos' pukovniče! Pa, ostavljajući slušalicu: — Da prođe jedan dan a da te ne ponize, to je nemoguće. — Čujem — rekoh — traži ti da ponoviš zapovest.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Kako?... A... pa-pa? – Pa dobro, nek vam bude i pa-pa, samo molim vas svršite mi to. Doviđenja! (Ostavlja slušalicu.) IX ANKA, ŽIVKA ANKA (dolazi hitno): Gospođo, onaj hoće opet da ide. ŽIVKA: Ama, ko? ANKA: Raka.
Molim vas, to neizostavno da se učini, nek povede dva građanina. Odmah, razume se, vrlo hitno! Da! (Ostavlja slušalicu.) XXII DARA, ŽIVKA DARA (dolazi iz desnih vrata, za njom Raka). ŽIVKA: Daro, kćeri, zvala sam te da te pripremim.
odmah, dabome, odmah... (Uzme slušalicu.) Molim 407... da, 407... VASA: Šta ćeš? ŽIVKA: Tražim Simu!... Jesi ti, Simo? Ovde Živka.
Da li to zvrji telefon, ili meni nešto zvrji u ušima... Ništa ga ne razumem. 'Odi boga ti! (Daje mu slušalicu.) VASA (uzme): Ja sam ovde, zete, Vasa... Jest!... Živki nešto zvrji... reci meni... (Sluša.) ŽIVKA: Šta naže?...
reci meni... (Sluša.) ŽIVKA: Šta naže?... VASA (mane rukom da ćuti). ŽIVKA: Ama, šta kaže, boga ti? VASA (ostavi slušalicu i vrti glavom): Ljuti se, mnogo se ljuti. ŽIVKA: Pa što mu nisi kazao da se i ja ljutim?
Krakov, Stanislav - KRILA
— ... da, znam da se gine... rat je, brate... ali do poslednjeg čoveka morate... alo, alo... Komandant je bacio slušalicu jer na drugoj strani nije bilo više govornika. Granate su zbijale takve šale.
— Razumem, razumem. Ali se oči šire i nešto se uvlači u njih. — Razumem, razumem. Spustio je slušalicu. Skinuo je šlem sa glave, provukao rukom kroz svoje bele kose, i okrete se najzad malome potporučniku kraj sebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tek su malopre uspeli da uhvate vezu sa komandantom. Sad bar imam s kim da razgovaram. Dohvatio sam slušalicu i slušam razne razgovore. Saznao sam tako da se iza naših leđa, na vrhu, nalazi sedmi puk...
Razgovara naš komandant sa nekim. — Dohvatio sam slušalicu. „Potrebno je apsolutno da odmah krenete na juriš.“ „Nemogućno je.
Potpukovnik Petar dohvati slušalicu i pozva ko-mandire. — Otvorite vatru sa visoko rasprskavajućim šrapnelima. Zastrašite ih, ali ne ubijajte.
Ali od strašne eksplozije zaglušuše mi uši, i zamalo da ispustim telefonsku slušalicu. — Alo... alo... alo! — ponavljao je komandir baterije. — Alo osmatračnica. Jedva sam se pribrao i javio komandiru.
— Da ih samo ne primete — strepi jedan od vojnika. — Gospodine potporučniče, zovu vas na telefon. Prihvatih slušalicu. — Šta je, majku mu, dokle ćemo da čekamo? — pita komandir poljske baterije.
Druga, treći. Gr-u! Gru! — razleže se prasak bombi. Dohvatio sam telefonsku slušalicu. Da li je vreme? Ali mi ruke drhte. — Gde su? — pitam očajno.
Fiu! Fiu! Ah, samo da ih vidim. Gr-u! Još ih nema... Du-du-du-du!... Neko trči poljanom. Prineo sam slušalicu ustima. Ali još ne! Ne!... Eno ga i drugi. Fiu! — baš pored glave. I desno se naši povlače... Kao senke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ugledah baš i njihovu bateriju. Dohvatim slušalicu i zatražim odobrenje od komandanta diviziona za paljbu, kako bih zaštitio naše pešake.
A šta ću ja da radim sa mojim volovima?“ Baš tada javiše pešaci da se Bugari spremaju za juriš. Dohvatim slušalicu da pozovem bateriju... Nema veze... Sa mnom je bio podnarednik Žika.
Telefonista, koji je držao stalno slušalicu na ušima, obrati se komandantu: — Gospodine pukovniče, govore ’vod’, da su Bugari zauzeli neki Lerin. — Šta!...
Odande beže meštani i raspoznaju se beli burnusi bula, koje se sklanjaju u bugarske redove. Komandant dohvati slušalicu: — Slušajte, kapetane, prekinite za četvrt časa paljbu na selo, dok se žene i deca ne sklone!... Ama dobro, de!