Obradović, Dositej - BASNE
da počnemo sami sebe odvaravati, ακουστέον και παρά των εχθρών την αλήθειαν και διορθωτέον, sovjetuje Plutarh; da slušamo što i naši neprijatelji o nami govore, da se ne srdimo, pa ako u čem bez pristrastija poznamo da oni imadu pravo naše
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tek kad nam tako neko dođe, onda još i ’oće, a inače ne možemo je namoliti. A tako rado slušamo i ja i Nekolajevič. (Tu se »Nikolajevič« malo počeša iza vrata, al’ ne reče ništa.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rosijski ambasador u Beču, kaže, čini Austriji veliku uslugu, kad nas preseljava u Rosiju. Odlazimo, kao da slušamo Garsulija! Isakovič je posle pričao da mu je, kad to ču, bilo kao da ga je grom udario!
Idem u Rosiju. Povešću i tebe sa sobom, i Anu, i Trifuna, i Petra i Varvaru. Rusi mi kažu da imamo, odsad, da slušamo, i pazimo, šta radimo. Odsad ćemo slušati: Jego Visokoprevashoditeljstvo Stepana Feodoroviča Apraksina.
Teodosije - ŽITIJA
Neka i svi mi koji čitamo i slušamo, molitvama prepodobnoga, ostavivši zla dela i na dobro se pokajavši, Bogu pođemo, i oproštaj grehova ovde dostignemo i
Matavulj, Simo - USKOK
Ta već odavno slušamo za stradanje njekog principa, pa taj princip uskoči u Crnu Goru, te razabrasmo da se zove grof Jân P.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Još 1818. Novine serbske pisale su: »Nas mravi podilaze kad junačke naše pesme slušamo, i kosa nam rasti, a oči se suzama pune kad nam slepac srpski (pesme) naše zapeva.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
mogla bih da živim na Savi i da Debisi nije komponovao svoje Odbleske na vodi, ali Čarli, pa mi sirotog Baha možemo da slušamo jedino kad neko važan odapne ili izgine masa sveta u kakvoj nesreći, pa se proglasi sveopšta narodna žalost, Čarli
Počinjemo tako da slušamo ploče, od kojih čujem samo odlomke, jer neprestano pretrčavam stazu na relaciji špajz — kuhinja — soba, blagim okretom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Maršujemo pored već zrelih kukuruza, požnjevenih ili izgaženih njiva i napuštenih zaseoka. Pri zastanku slušamo udaljenu topovsku paljbu i cvrkut ševa.
užasni fijuk, sve jeziviji i strašniji. Mi sabismo glave. Zemlja zadrhta i prolomi se urnebesni prasak. Slušamo još tupe udare izbačenih busenova... Lagano podigosmo glave i pogledasmo ka otvoru. Stanoje promoli glavu.
— Slušaj, ti si moj pomoćnik... — Ama, nezgodno je da ulazimo zajedno, nego, otvori malo vrata da slušamo... — A, to ne!... Možeš da viriš kroz ključaonicu. Narednik se vrati. — Izvolite, možete ući.
Sedimo šćućureni u zemunici i s dosadom slušamo monotono šumorenje kišnih kapi. Šljapkaju vojnici po vlažnoj zemlji, mokri i prozebli... Niko vatru ne sme da založi.
Opali i naš top... drugi... Svi netremice slušamo grmljavinu kroz vazduh i očekujemo eksploziju zrna. Niko ne osmotri. Sigurno su prebacili preko vrha.
Dejstvo je poražavajuće. Smederevo su Nemci već zauzeli i borbe se vode sada na našoj strani. Slušamo i ćutimo... Imamo utisak kao da smo razapeti, a nešto moćno i teško navalilo se na naša slaba pleća...
Gr-ru... Gr-r-r-u, odjeknuše eksplozije teških neprijateljskih granata. Potom tišina. Zanemeli posmatramo i slušamo samrtnu huku... Vetar pirnu i nekoliko uvelih listova padoše među nas.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svoju ekstazu pretvara u gole pokrete. U lirici to nešto vredi! Oslobodili smo jezik banalnih okova i slušamo ga kako nam on sam, slobodan, otkriva svoje tajne.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Starinski čovek: miran, tih, prost kao i mi, pa nam to mnogo više godi. Tako ti mi lepo živimo s njim, slušamo ga, pa se osećamo da smo odvojeni od ostalog sveta.
I mi se načetili, pa slušamo i ne dišemo. Istina, mnoge mu reči onde i ne razumemo, ali svi vidimo da nam kapetana zorli rezile; kad dođe kakva
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Dosta, čekajte! Imamo mi, brate, i druga posla, a ne vas da slušamo! (Mladenu.) Na sad, da nosiš ovu depešu na telegraf! MLADEN: E, pa ne mogu sad to. JEVREM: Kako ne možeš?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Leže ispod mračne sene Mrtvi, a još nerođene Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca. Mi se kobno lelujamo I slušamo vetar samo I nit po nit kako puca...
Popa, Vasko - KORA
oči kroz čelo Reči će nam proklijati Razbežali se dani Zar da dovek čekamo sunce Da nam se kroz rebra zažuti Slušamo kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Slušamo napetim interesom što ćete nam o tome reći“, dodaje gospođa Lavoazije. Počinjem ovim rečima: „Njutnov zakon gravitacije
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa udišemo onaj smrad, gledamo kako se ispijaju polići, slušamo onaj žagor, ništa se ne razume, dok se jedan nije popeo na astal i rukom dao znak da se ućute.
I u nastupanju osvrćemo se da ga poslednji put vidimo kako se usiljava da se ne sruši i slušamo kako mu četni narednik glasom, koji drhti, dobacuje: do viđenja gospodine, potporučniče.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Gledamo iza debelog kavanskog stakla čovjeka koji nešto objašnjava sabjesedniku živo ga kapacitirajući, ili slušamo govornika na nama nepoznatom jeziku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Međutim, na sve strane slušamo i čitamo o moralnim, ideološkim, političkim, pa i književnim lažima. Dakle, i naš prirodni jezik zna da laže, ali se to
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
282 Treba dodati i odnos prema jeziku: „Oslobodili smo jezik banalnih okova i slušamo ga kako nam on sam, slobodan, otkriva svoje tajne.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
„Čuj ih, čuj ih, zlato moje!“ — „Čuj ih, čuj ih, dragi moj!“ — Slušamo ih, zanosi nas Taj nebesko-zemski poj. Opojeni, razdragani Pitamo se šapćuć’ mi: „Mili Bože, ko ih bolje Sad
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nema šta da se vidi. Ovako kako sam ispričao, tako je bilo. — Polako... polako. On je pažljivo slušao tebe. Da slušamo sad njega. U celom vašem izlaganju to će biti najvažniji momenat — umirivao ih je kapetan Radojčić.
Izgleda mi da se tom prilikom nekima i zamerio. No sad svejedno. Mi moramo da slušamo onako kako nam se naredi. Saznao sam da će nam biti stavljena na raspoložene još dva bataljona pešadije.
Divota... Hteli zajedno i da ručaju. Ali pripuca artiljerija i rastera ih. Slušamo šta govori pešak i sa čežnjom pomišljamo na dan kada ćemo moći da se jednom slobodno ispravimo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Da njeni zraci U noći ovoj Prosiplju nadu Majci tužećoj. Koja j’ to majka Svi je mi znamo, Jer njenu tugu Davno slušamo. 14. avgusta 1854. Milica Stojadinović Srpkinja NA SMRT jednoj lepoj seoskoj devojci umrloj 2.
Bojić, Milutin - PESME
Razlupali smo bogove i gordi Slušamo golih reči prazne praske. I slični divljoj Atilinoj hordi, Žrtvenike smo razvejali davno.
Stanković, Borisav - TAŠANA
KATA (okreće se hadžijama, u očajanju): Za Boga, ljudi Božji! Kakvi su to obrazi? Kakve »nevere«? Pa u crkvi svaki dan slušamo kako se govori: »Ljubite svoje bližnje, kao samoga sebe.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Srećni su što su ostali živi, a za patnje i muke ne vole da čuju. Slušamo već uveče i trubače iz nekog pešadijskog puka, kako sviraju povečerje.
U pravu si... Možda, moguće. Ali naša sadašnjost je bolna. Okruženi smo čelikom, mrtvim i ranjenim. Svakodnevno slušamo prasak topova...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ne koje druge, nego iste ove što ih sad čatimo i po ruku ih premećemo! A ne slušamo ni ono tvorimo čemu nas uče i svetuju vukući nas do spasenja. I mi o tom ni malo ne hatamo.