Jakšić, Đura - PROZA
Bio sam u bitkama. Video sam dim i plamen, slušao sam zveku sabalja, zviždanje tanadi, riku topova... Gledao sam ponoć kako je po hiljadu zapaljenih krovova osvetljuje
U našem selu beše jedan diletanat u violini. I pored svega što je bio Nemac, otac ga je s najvećim uživanjem slušao. Više puta bi, iznenađen, rekao: „Ove žice imaju srca, i plaču i smeju se: kao posle kiše duga na nebu“.
su moje na srce padale, zato je teško kao olovo; o, gospodine, o, prijatelju, lakše bi bilo duši mojoj, samo kad bi slušao tugu moju — jer me niko ne hte prijateljskim saučešćem saslušati. Budi mi prijatelj, o dobri čoveče!
Te crne tavnice sa svojim uzanim prozorima izdaleka se vide; lice im je belo, okrečeno, ali onaj koji je za njih slušao, ili u njima živeo, tome se srce ledi... Ja sam sva drhtala, misleći na moga Aleksu...
Kad je bio prema meni, on me pogleda oštro, ispitujući me, kao da l’ sam što od njenog govora slušao... Ja sam se činio nevešt, kao da ništa od svega toga ne znam...
Kroz noćnu tišinu slušao je kako direci pršte; čuo je jauk i pisku žena i dece. — Nek se uguše, — reče u divljoj jarosti, — neka izginu!
Obradović, Dositej - BASNE
Apeles, slavni živopisac, predlagao je narodu svoje ikone, i slušao bi mnjenije mnogih o njima. Dođe papudžija i kaže mu da bi ta papuča na ovi način bolje stajala.
s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga Nikolaja kojega on slavljaše, u rečenom selu, decu učeći, slušao; i budući da je kratak, a vesma, i u samoj prostoti kuriozan, hoću ga ovde pridodati.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
počnem da mu čitam, kaže mi on odma, da ja ništa ne znam, jer u čitanju nigde nisam znao gde treba stati, i ko me je slušao, nije ništa mogao razumeti šta je.
” Ja sam slušao moga oca, i sećao sam se celog života sviju njegovi̓ soveta, i bio sam spokojan, zadovoljan i srećan. Sledujte mom
Mi smo svi sveštenici kao braća živili, a narod nas je kao apostole početovao i slušao, tako da su i od okolni̓ nurija dolazili, i gledali i crkvi milostinje kao u monastire davali, a sveštenici drugi od
Svileuve; knez Nikola iz rudničke, knez Petar iz ćuprijske; [Stevan Andrejić] Palalija iz beogradske; i za druge sam slušao koje moj otac fali, ali sam im imena poboravno.
Oni se spreme i odu do Boleča, pak onda se povrate natrag. (Ovo sam slušao kad mome ocu neki Muja alaj-beg u Urovcima kazuje o tome ovako: „Kad se — veli vratimo iz Boleča, a mi od Batal-džamije
O tome, kako je Beograd uzet, slušao sam gde Muja, urovački beg, priča mom ocu. Posle godinu ili dve taj isti Muja reče mom ocu: „Vidiš, kneže, ova četiri
” (Baš sam ovo sve slušao, kad mome ocu govori.) Sad one četiri da̓ije iskupe knezove, pošto su Beograd janičari osvojili 1799.
Govore, da je oko 60 onda poginulo, a u naši̓ je i džebane bilo, nestalo; ali je i Turaka bar toliko palo. To sam slušao, kad sam iz Rusije došao; a tu bio nisam. Jošte i o ovome, deco, da vam kažem.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— upita onaj što je pogađao u kaiš. — Bog zna ko je!... — poče onaj što je izgubio na popu. — Ja sam slušao od starih ljudi, kad intereždžiji ode duša na onaj svet, rastope srebra pa ga zaliju; a telo mu nikad ne može istrunuti
Sve grmlje poizvaljivano... — Ojađeno se biju te hale pred tučom... da bog sačuva! — Jesi slušao našeg Stanka? Eto on je vetrenjak... Kad se, veli, pobiju, dokopaju grm za vrh pa ga iščupaju kao struk luka i tuku se..
pa to nabada posle na čiodu i suši ih Što će mu to, ne zna čak ni pop Vujica, iako je kašto odlazio u Beograd i tamo slušao, gde ima negde — te se tako kupe bube, kamenjice i travke. Naposletku, šta se to njega, popa, tiče?
Obično se starao da lepim reč'ma i savetom izmiri parničare, Zato ga je narod vrlo zavoleo, poštovao i slušao. Ako koga malo oštrije i pokara — niko mu ne zamera; star je čovek, a kara ne što je pakostan, već što je rad da
— Jes' popo, imate pravo — tvrdi Đošo ulagujući se — ravnim načinom, znate li i ja sam slušao kako su ta dva sela stradala... Letos sam, znate, izlazio u veresiju, pa stra'ota božija — samo da ste ondak videli.
— Ja sam, vidiš, Purko... — nastavi Strahinja gledeći preda se — tu devojku podavno zamilovao... — A slušao sam ja to... I ovde se već zuckalo... Pa Živan, boj se, ne da? — Ne da...
Vuja je bio veoma poslušan. Slušao je popa i pošu — što mu god zapovede. U crkvi je vršio dužnost zvonara i klisara: zvonio je, palio sveće i kandila,
Vuja se opet krpio pod onom lipom, ukoričavao knjige, zvonio u crkvi, pevao kašto za pevnicom i slušao svoga popa. Niko se ne seća da se ikad oženio.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
– A kako je dobro? Marinko mu ispriča ceo događaj, samo što je i sam mnslio da je Stanko mrtav. Turčin je slušao zadovoljno. Pošto Marinko svrši priču, upita on: — Pa, šta misliš sad? — Ja dobro mislim, čestiti efendija.
Stanko je slušao dvojnice, pa mu se ražali... Ta, još juče je i sam tako svirao; i sam se topio u slasti i milini... Osećao je čisto
Pa, veliš, rad si da budeš hajduk? — To mi je želja! — reče Stanko. — A znaš li šta je hajduk? — Od rana detinjstva slušao sam kako o njima uz gusle pevaju — odgovori Stanko slobodno i odrešito. — Jeste, pevaju... ali to je mučan život...
— svi noževe iza pasa, pa jurnite pa drum!... — Dobro, harambašo! Nasta mrtva tišina. Stanko je slušao cvrčka pored sebe... Beli leptiri proletali su tamo-amo pa padali po travi, koja se na izdani vodenoj zelenila...
— Dok Stanko živi, ona neće biti Lazareva! — reče on i ustade. — Do danas sam slušao harambašu, ali ga sutra poslušati neću, tako mi živoga boga!... Sav je cepteo kao u groznici. — Probratime!
— Onaj koji je one noći, kad je Lazar na Stanka pucao, video Marinka i Lazara kod Turčina, koji je slušao njihov razgovor i znao sve što će sutra biti, sve... — Pa što onaj nije kazao? — Onaj ne kazuje.
Ne boj se! Ta i ja sam čovjek!... Zvao sam te da ti kažem da ću ti i ja, sa prijateljima, večeras u goste. Ja sam slušao od ljudi da si ti dobar, valjan čovjek; a ja ti tako volim dobre i poštene ljude!...
Miloša je bilo lako pokolebati. On nikad nije imao svoje misli o selu i seljanima. Kao što znamo, on je svakoga slušao i primao savete. Zato se sad i zabrinuo. — Ali, popo, — reče — kako ću sad? Ja sam se osramotio pred Aleksom...
Ono što je u goru otišlo, ono je čelik, ono su srca što ne mogoše otrpeti nepravdu... Popa je slušao taj razgovor među njima. Onda im reče: — Čuješ, Milošu! Ti, brate, imaš ćerku na udaju. Prose ti je dvoji prosioci.
kad neko izgubi obraz — njemu je svejedno!... — To se vidi po tebi — dobaci mu Aleksa kao iz rukava. Turčin je slušao taj razgovor i čudio se kuraži Aleksinoj. — A što se to vidi po meni?
Grebe kao miš. On pregazi onu kalju i stade osluškivati... Jeste, grebe!... Ali to tako oprezno, polako... On je slušao taj glas, to grebanje, kao da to bog šalje razgovora usamljenoj duši njegovoj...
On je slušao taj glas, to grebanje, kao da to bog šalje razgovora usamljenoj duši njegovoj... I dok bi god to slušao, on ne osećaše ni gladi ni žeđi... Dok se jednom i njegova vrata ne otvoriše.
Dučić, Jovan - PESME
Samo jedan vojnik, najmlađi od sviju, nije spavao. On je slušao noć, i mislio na Lidiju, na malu i lepu Lidiju s onu stranu peska i mora, u jednom ribarskom selu na žutom Tibru; na
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Volela je, na primer, da priča kako aranđeo nije slušao Boga, te uzeo dušu neke samohrane babe, a poštedeo majku sitne dece.
Ja sam s mamom slatko večerao. U nekom polusanom, galičljivom i slatkom raspoloženju slušao sam posle večere njene tihe priče o „katanama”, o vladici što je u samoubilačkoj nameri skočio s gornjeg kata kroz
Badava! Ja sam video prestravljeno i isplakano lice moje majke, s tajanstvenim osećanjem slušao reč „vezikator”, mirisao paljevinu i čađ, ali ipak onaj hlebac što ga donese čiča-Ćorđe neobično me je slatko golicao;
Obrte se jednom dva po sobi, pa onda, ne paleći sveće, skide se i leže. Dugo sam još slušao kako se prevrće po krevetu, pa posle sam zaspao. Ne znam koliko sam tako spavao, kad osetih nešto mokro na čelu.
Najposlije mrdnu obrvama: — Znaš, snaho, sve je tako! Ama ja sam slušao od starih ljudi da ne valja deci kvariti taka posla. U nas je, hvala bogu, velika kuća.
I gđici Vedel kao da beše ova prilika dobro došla. Ona odmah skoči i otpoče svirati. Ja nisam slušao, mislio sam na naš razgovor, onda odoh u našu zemlju, onda uđoh u svoje Valjevo, pa u svoju kućicu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pripovedao im je kako je u Bečkereku slušao i čuo od jednoga gospodara koji je mnogo knjiga pročitao, a i sad još jednako povazdan čita sve novine, kako su se tu
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Dok je bio dečko niko za nj nije znao ni da postoji. Slušao tamo sluge gazdine te ga oni trpeli da spava u štalama među konje i bivole i davali mu od svoje hrane što je
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako zaprepašćen i smrtno bled drhtao je i slušao neko vreme. Onda pričeka malo i prekide vezu pa nesigurnim, tu đim glasom pozva Jurišića i saopšti mu da će smesta ići
Afrika
Ja sam u jednom kraju tad bio kao kakav kralj; tražio sam zlato; ovaj crnac došao je da me služi i svaku moju reč slušao je kao proroštvo. Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ujutru, nekoliko puta, zavlačio se u izmak vrbaka. Činilo mu se da, na vidiku, vidi, konjanike potere. Slušao je, kad bi, sakriven, prilegao, tup udar kopita, svojih, ukradenih, izgladnelih, konja, a čuo je i srce svoje kako lupa.
je i on imao, iste nade, kao u onih, koje je lično znao, i iste žudnje, kao u onih, koje nije poznavao, ali za koje je slušao. Živeti, kako se dotle živelo, u generalatu Temišvara, i Potisju, nije se više moglo.
Isakovič, u prvi mah, zaneme, iako je, i on, kao i svi drugi sirmijski husari, znao, i slušao, o Bečlikama, mnogo štošta. Ovakvu sunarodnicu, međutim, nije bio sreo dotle, nikada. Bio je zabezeknut.
A kad bi se i njemu desilo da zastane, među baruštinama, pa da izgubi put, za trenutak, Isakovič bi slušao kako kuka, na konju: „Ajme mene – križopuće!“ Odmah zatim prisetio bi se i poterao.
Dva puta je, uz tu priču, imala suzu u oku. Isakovič je sve to slušao i ništa nije razumeo. Osetio bi samo, kad bi je iz kola skidao, kako mu gospoža Evdokija pada, hotimice, u krilo, kao
Ona je to oprostila i nije rekla, ništa, Božiču. Božič bi bio ćerci leđa polomio. Isakovič je sav crven u licu slušao tu buču materinu. Božička ga je, međutim, za sve vreme tog ukora, gledala, milokrvno.
Isakovič, kaže, ne uviđa da je naše zlo u tome da smo svi prosti. Pavle nije više slušao tog, ispršenog, oficira, mnogo starijeg od sebe, niti mu je odgovarao.
Predviđena kao Junona! Isakovič je znao ko je Venera, ali nije znao ko je bila Junona. A slušao je, zabezeknut, da je neka iskočila ocu iz glave. Pitao se, kud ode, i među kakve je to zapao, ljude i žene?
Nadim trbuha. Tvrdina. Neprotumačena. Smrt će nastupiti u toku večera. Valdenzer, koji je slušao to, ćutke, tresao se od plača. Di Ronkali je bio sapunjao i oprao ruke, nekoliko puta.
Kad je, najzad, legao, na svoju postelju, go, kao od majke rođen, slušao je dugo, zamišljen, uz treptanje sveće u šandali, zrik popaca, iz noći.
Pavle onda okrete glavu, da ne gleda svog čuvenog rođaka, za koga je slušao, tamo dole, u Sremu, da je svemoćan u Beču, a serbska majka svakom oficiru.
To su bili ti zatvori o kojima je toliko slušao, u kojima je toliko oficira bilo pretvoreno u mrtvački kostur, koji nije više izišao iz ormana.
Teodosije - ŽITIJA
Jer beše slušao o Svetoj Gori Atonskoj i o isposnicima u njoj, i o ostalim mestima pustinjačkim. Jer dolažahu ka ocu njegovu odasvud da
I zbog toga se još više podvizavao k Bogu, i pošto ga je Bog slušao jer ga ljubljaše, smelo i bez bojazni govoraše: „Kakva mi je korist, Gospode, što sam ja tajno video tvoju blagost ka
Posle toga ode ka svetom ocu, mitropolitu tadašnjem, Kostandiju, a ovaj ga ljubazno primi, jer od mnogih beše slušao za njegove dobrodetelji te je želeo da ga vidi.
A ovaj primi svetoga sa velikim očekivanjem, jer beše slušao o njemu čiji je sin i o doorodeteljnom životu njegovu. u pustinji, a osim toga bio mu je i prijatelj, jer kći cara Teodora
I niko, koji je slušao za. čuda što se dogodiše ranije među starima i svetima, da ne primi s nevericom ova nova čudesa koja se sada dogodiše.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Iz kuća kraj kojih smo prolazili dopiralo je zveckanje kašika. Bilo je zaista podne i moj stomak je to znao. Nisam ga slušao. Razmišljao sam o crevima: lav ih ima kraća nego ja, ali zato ovca ima čitavo jedno čudo crevaca u sebi.
će se smejati bilo čijim istinama, ali da mi je on tu svoju toliko puta poturio pod nos da je izgubila svaki miris. Slušao me je trenutak ili dva, pa opet počeo do govori o sebi bosom i izgladnelom u ratu na onaj isti način na koji je već
Ona je počela da gunđa i to me je podsetilo na sve one godine u kojima sam od jutra do mraka slušao njen glas. - Isti si na svoga prokletog oca!
Nisam mogao da utvrdim šta dok, sada već rasanjen, nisam čuo kako Stanika plače u kuhinji. Često sam slušao ljude kako plaču, čak i Staniku nekoliko puta, ali je nikad nisam čuo da plače tako prigušeno i obeshrabrujuće.
- To nije stvar političkog uverenja, verujte mi! - malo sam se kao zapalio, ali me on, čini se, više nije slušao, niti je to radio bilo ko drugi. Kroz razred su letele ceduljice: „Nađimo se posle časa!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Da se mnogo ne razgovaramo: ’oćete l’ dati vašu kćer za mene? Dopada mi se, i mnogo sam dobra o njoj slušao, zato sam došao da je vidim, i bez svake ceremonije zaprosim, ako bi’ korpu dobio da mi se svet ne smeje. Šta mislite?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kas kopita, škripu točkova, dečji glas, u koji se spuštahu i klik ševa i graktanje vrana, slušao je kao kroz san, koji ga je mešao sa kišovitim oblacima što su se sve više isparavali, jer je iza njih bilo, negde,
Vozeći se, pod gustim hladom i polumrakom šumarka, kroz popaljene trske i travuljine, slušao je u daljini lavež svojih pasa, što su plašili ševe i lovili prepelice.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Detektor se slušao pomoću para slušalica, a njih smo krali iz »meseršmita« u Vojnom muzeju ili kupovali na crnoj berzi.
Gledao sam kako im iz dana u dan tamni koža, pratio letnje ljubavi, bio slučajni svedok malim avgustovskim prevarama, slušao ispovesti i zauzvrat se poveravao drugima, pio sam više no što treba, grešio, preterivao sa jelom i ludorijama, družio
igrali sumanuto cele noći probadajući se iglama. Sa Andreom sam slušao, zanemeo od straha, potmulu grmljavinu njihovih timpana, arlaukanje i isprekidani dah igrača, čija su bosa stopala
im neku crkavicu od penzije, tek toliko da inokosne i samohrane prežive bez igde ikog svog, a profesor ih je sve slušao pušeći pod kakvom murvom ili u hladu nekog zida poluizgorele kuće.
– Posle... — reče žena i povuče ruku. – Imate lep stan! — kazao je razgledajući slike na zidu Slušao je dobovanje vode kroz poluodškrinuta vrata kupatila. Pregledao je ploče i stavio na gramofon »Crying time» Reja Čarlsa.
Matavulj, Simo - USKOK
Bjeh mlad za vremena vladike Save, ali sam njekolika puta bivao uz njega i na Cetinje i na Stanjeviće, i slušao i njega i druge đe iz knjigah talijanskih i ruskih i naših tumače svakojake stvari, i za Lesandra Veljeg, i za Rimljane
Još mu očevidno bješe, da to Stevo ne priča prvi put, da je i onaj mali Šuto više puta to slušao, pa ipak svi slušaju s napregnutom pažnjom!
A ja sam opet od dostine naših slušao da mnogima ne mogoše ništa, nego baš dobiše rane od njih! — Jedno je vještina, a drugo je srce — reče Janko.
? Dugo je tako sjedio u nagađanju o tajanstvenom popu i u prebiranju ostalijeh događaja, za koje je slušao da su se zbivali u tijem zidinama. Ko zna?
— prihvati Ceklinjanin. — Za pripovjest je koliko jedan Cuca može pojesti! To sam još kao dijete slušao! Moj stric išao je jednom onamo da sudi. Pričaše: „Odoh onamo da kmetujem. I častiše me.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Odlazio sam u Studio B i izlagao ga svojim beskrajnim jeremijadama; slušao me je strpljivo, blago, ćutke. Videlo se da mu je dobar deo toga što izlažem dalek i tuđ.
Uvek sam podozrivo slušao to što se kod nas, ponekad, govori o modernoj dečjoj pesmi i modernom detinjstvu uopšte; čini mi se da u modernoj
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Mi nji? LEPRŠIĆ: Šta, žao vam je? Ha, ha, ha! Vidi se ko je madžaron. GAVRILOVIĆ: Ja sam slušao da ste vi govorili madžarski, a ne ja. LEPRŠIĆ.: dok i proteramo, urlikaće kurjaci njinim jezikom.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1780. bio je na učiteljskom kursu kod školskog nadzornika Stefana Vujanovskog. 1782. bio je učitelj u Karlovcima, 1785. slušao je prava u Beču.36 Do 1788. bio je učitelj nemačkog i latinskog jezika u Karlovcima. Oko 1790.
otišao na nauke u Nemačku. U Haleu slušao je medicinu a u Lajpcigu upoznao se sa dositejem Obradovićem. Učio je medicinu, ali se naročito bavio prirodnim
Napustivši selo, otisne se u svet. U Segedinu i Budimu je svršio gimnaziju, u Pešti je slušao filozofske nauke, u Beču prava. Kao svršeni filozof i pravnik živeo je u Beču. 1790.
U Lajpcigu je, pored štampanja knjige, slušao filozofiju kod Kruga, upoznao se sa Geteom, Jakovom Grimom, Ulandom i Talfijevom. 1827.
Milićević, Vuk - Bespuće
Čitav dan se drmao kolima, slušao pričanja razgovornog kočijaša, koji je više volio da priča nego da ošine male i mršave konje koji su sporo odmicali,
drva koja se dimila i dim grizao za oči, pričao nešto bolešljivim glasom: očevidno se tužio na vremena, što niko nije slušao.
noći, sa zatvorenim očima, tjerajući od sebe misli, sa glavom dubokom upalom u mekani jastuk, on je tražio mira i sna, slušao puckanje rasušenog starog pokućstva i glockanje koga miša.
Sremac, Stevan - PROZA
Zatim je Jova još dugo govorio, ali nit’ je on znao šta govori, nit’ ga je polaženik slušao. G. Paja i gosvoja Kaja ugrabiše priliku dok je Jova govorio, zavaraše mu ukočene oči, i popiše najzad tako zvani
« I tako se jedan po jedan izvlačio, kao tarana iz lonca, dokle bi uča ostao sam sa mehandžijom, koji bi ga dotle slušao dokle i njega momak ne odazove napolje da pazari neke ovčije kože.
Upravo, morali su slušati i diviti se, jer je i gazda Radisav tada slušao. Tada bi prestala svaka služba u kafani; gde se ko zatekao, morao je tu ostati.
Tada bi prestala svaka služba u kafani; gde se ko zatekao, morao je tu ostati. Gazda Radisav nije tada ništa slušao ni gledao; nikoga nije posluživao tada, samo je gledao i slušao pevača, i mrzio svakoga ko bi poručivanjem zbunjivao
Gazda Radisav nije tada ništa slušao ni gledao; nikoga nije posluživao tada, samo je gledao i slušao pevača, i mrzio svakoga ko bi poručivanjem zbunjivao pevača i prekidao mu pesmu.
Radičević, Branko - PESME
Znaš li ono — al' bilo je davno, Dvaest leta sad će biti ravno, Ti si onda jedva na svet stao, No zacelo veće si slušao — Krvavo je sunce izlazilo, Krvavo je onda zalazilo, A suviše dva krvava danka Goreaše oganj bez prestanka, Za
O da te tako ja ne ljublja žarko, Još bi gledô tvoje sunce jarko, Slušô groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reci i tvome izviru — Mog života vir je na uviru!
Al' Bog mome ne slušao mlade: Plaim krokom konjic poljem krače, Pa u goru zelenu zamače. Proli Cveta tu suzu golemu, Pa s' okrete ka dvoru
zastavu, Za njim pade jedno Arnauče, Ta čelo mu na četvoro puče, Pade Asan, Bog ga satukao, Jer on majke svoje ne slušao: Ona rekla: „Ne id' na Srbinja, To je, Ale, guja prisojkinja!“ Pusto umlje amo ga zanelo, Srpsko zrno srce mu raznelo.
te bi bolje bilo, Još bi zdravo ja imao krilo, Još bi duže veselo trajao, Sunca tvoga zlaćana gledao Slušâ groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvome cveću i tvome izvoru — Mog života vir je na uvoru.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zgranut i presrećan, gledao sam i slušao dvije razrakoljene starčine kako muče moju rođenu dječju muku i brane se i dovijaju mojim lukavstvima i lopovlucima.
— Kako da se ne sjećam — smekša se intendant. Miloš se raskorači i poče raznježeno da recituje, dok ga je Sajan slušao, poispravljen i junački izbečen, kao da sluša govor pred akciju: Nikog da svrati, zavijan han, bosanski tužni puti, ko
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I tako je provodio dane. Svakoga je slušao i svaki ga je hranio, davao mu stara odela i štale ili kujne u kojima je spavao.
Ali ’adžika je ’adžika! Zar će ona još i takve da gleda?... Eto, znao sam ja to, slušao, mislio o tome, ali sam opet ćutao.
Nisam smeo da se okrenem, jer znam kakvu bih je video. Ubrzah korake. Nisam više slušao onaj smeh, kikotanje, krckanje i tovarenje tovara, samo sam jedva čekao da pređem carski drum i odem tamo negde...
A mi ne bismo štedili. Kako bih ja njih dvorio, gostio, slušao ih i, najviše, pojio, samo da oni nama dođu, da nas ne štede, nego da smo i mi kao svi! ...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
doba noći, dođoše vile da se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći: — Valjada nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila. Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.
Tada pustahija, koji je iz prikrajka sve gledao i slušao, iziđe iz zaklona pa uzme svoju kesu s novcima govoreći: — E, hvala budi bogu!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
doktore, ja samo želim što da Naučim, zato i govorim; a inače, kako su vam reči strašne, ne znam pošto bi i slušao. DOKTOR: Predjel naziva se i podnebije. Ovo može biti vrućo, a može biti i ladno.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Čovek bi mirno mogao da ga upotrebljava kao dušek za plažu! Matori je samo slušao, crtajući flomasterom po novom stolnjaku.
Patila sam kao ubogi đavo, toliko je bio rasejan kad god bi me slušao. I jednoga dana, baš sam bila ustala a napolju oblačan dan, pogledam se lepo u ogledalu, pravo oči u oči, i upitam se:
Ali šta? Onaj fini gospodin me nije više slušao, već prilazio nekom drugom finom gospodinu i rukovao se s njim i bogzna kako, a zatim je, pokazavši glavom u mom
što znači da mu je strašno drago što ima čast da upozna predstavnika naše daleke zemlje o kojoj je mnogo slušao i uzvratio gledaocima takođe srećnu novu godinu rečima: alhuliimenebuhliIaalaluminhalulailala, na šta je reporter,
— Toliko sam želeo da se upoznam makar s jednim predstavnikom vašeg hrabrog naroda, o kome sam toliko slušao od svog oca i dede!
Kazao je još da je mnogo slušao o Srbima i da im se oduvek divio, samo nikako ne može da shvati zašto su kroz čitavu svoju istoriju bili tako svirepi
Prema pouzdanim očevicima, gosn Sule je najpre slušao neko vreme šta se trkeljiše, a onda je, posle kraćeg knjavanja u klupi, izašao za katedru, poslavši pre toga moju
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zastade lovac, delija mrka, suze mu teku niz oba brka, a tužne oči po perju kruže. „Zašto me nisi slušao, druže?“ IV Na kraju šume, drugovi moji, i sada kuća malena stoji, stara je mnogo,
O dobroj ribi što čuda tvori slušao mačak, oko mu gori. Protiče veče i vatra plamti, a mačak priču starčevu pamti. II Godine gore ko tiha svijeća,
“ Hajduk je Žderko i lopov goli, a ipak priče bezmerno voli. Slušao Žderko o žapcu Kreki, koji živi u šašu, o divu Brki, o caru Šonji, o liscu Mudrijašu.
“ Toša i Žuća u pismo bulje: „E, ovaj znanje znade, slušao bajke čitave noći, pa opet — i da krade! Prava je rđa i arhilopov, a mi smo glupi ko ćuran popov!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Jezero nije vezano podzemno sa morem? — Nikad to nismo čuli. — Kako je onda moguće da ima jegulja! Ja sam uvek slušao da jegulja ima samo tamo odakle mogu ići čak u naročita mora radi plođenja. — Ne verujem da ove mogu igde izići.
To nije bio čovek koji misli na ljubav. Njegovo srce je bilo čisto kao ova voda. Pipo nije slušao šta govori njegov otac. Priča je možda bila i suviše poznata, ili prosto nije odgovarala stvarnosti.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otiš'o s njome”.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
naša htenja i zna snagu naše volje žao mu je što se naš glas kukavno izvija sad hoće da i njega svi čuju dosta je slušao naše kukumavke izgoreše mu nokti od silnih sveća i vrat mu je pridavljen od peškira koje vezujemo oko hrasta ništa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sva zajapurena, mrmljala je nešto Jela dišući snažno i grizući sveže usne. Dugo bi tako Aleksandar slušao i milovao njene grudi, da ona duboko ne uzdahnu i pokuša da se digne.
I oči se opet zatvaraju. Upinjem se da mislim nešto, sećam se onih strašnih priča što sam slušao dok sam bio dete... Ali moji su osećaji utrnuli i samo bi me prestravila neka teška haubica, koja bi tresnula tu, uz
Od ljutine razmahnuh korbačem. Vikao je nešto komandant, ali ja nisam slušao, već objahah u širokom luku, pa se zaleteh.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Istina, ni dosad nisu njihovi odnosi nalikovali medenom mesecu, o čem je Gojko toliko slušao i ponešto čitao, ali to se, u njihovu položaju, nije moglo ni očekivati.
Ja sam Milica Obradova ... čuo si valjda?... Jest, on je nešto čuo da govori mlađi svet o nekakvoj Milici; tada je slušao mnoge razgovore i zadirkivanja, ali se sad ne seća ničega... Samo je gleda i čudi se toj neobičnoj lepoti...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ako bi mi ladak načinio — Ja bi njemu verna ljuba bila.“ Ona misli niko je ne sluša; Slušao je ovčar od ovaca: Rogozom joj snoplje povezao, Od leske joj ladak načinio, I doneo lađane vodice; Pak besedi
Gđe je jedan, ne ucvili majke, Gđe su po dva, ne rastavi braće, Gđe su po tri, uzmi po jednoga!“ To Stevane ne slušao majke! Gđe je jedan, rascvilio majku, Gđe su po dva, rastavio braću, Gđe su po tri, nije nijednoga! 229.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svet ovde ništa ne zna, sem tužakanja. Izgleda kao da lelek prelazi sa oca na sina. Slušao sam ih kako pevaju. Kao da jauču. U podne, kad je more kao ugrejano ulje, dolazi barka da otplovimo do Novog.
Naime, pred polazak u Beč, ujaku, u Eksportnu akademiju, ja sam se bio zadržao kod brata u Novom Sadu. Slušao sam Salajku kako progovara u bećarcu i bio sam igrač u jednom, novosadskom, klubu (UTK).
U zatvoru u Segedinu slušao sam, prvi put, za vešala. Studenti univerziteta, u Austriji, imali su pravo da biraju rod oružja i služili su u mirno
i skoro svaki dan sretao se sa poznanicima, zemljacima, vršnjacima, koji su išli na ratišta, ili dolazili sa ratišta. Slušao sam o vešalima. Austrija je vodila rat prema našem narodu, kao prema zverovima, ili stenicama.
Iako sam ćutao, i samo slušao, na tadašnjem ringenšpilu Zagreba, šta političari govore, ja sam mislio da je došao kraj našim patnjama.
Uostalom, ima nečeg dirljivog i smešnog u tome kako bezbrižno mešaju sve što je tuđe, ali lepo, u svoje. Slušao sam, na Veliki petak, stare latinske horale.
Kad sam bio odmakao, deca su mi vikala da su me prevarila i da se neću moći vratiti, ali ih ja nisam ni razumeo, ni slušao. Došao sam na ostrvo, i išao sve dalje od ribarskih kuća.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova, „Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!
beše tišina, velika, gusta šuma, u kojoj su u proleće pevale ptice; dole ispod njega žuborili su potoci, a on je to slušao, naslađivao se ptičjim pevanjem, molio se Bogu i mislio da nikad boljeg života ne može poželeti.
“ Starac je nedahnimice i sa zebnjom u srcu slušao šta mu pripoveda mušica. Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog
Narod ga je poštovao kao svetitelja voleo ga i slušao. A kad bi u crkvi govorio reč Božju, sav bi narod padao na kolena i plakao, jer mu reč beše silna.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— dakle, svinje i budalaštine?! Ni o čemu drugom nisi više slušao?... — Sem svinja, vele da imaju mnogo ministara, koje u penziji, koje na raspoloženju, ali njih ne izvoze na stranu.
se zadovoljno po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine, što ste me posetili, a ja sam već slušao mnogo o vama... Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?...
Milan je bio dobar i poslušan građanin, a Ilija opak i nevaljao. Milan je slušao svoju dobru vladu u svemu, a Ilija je bio nevaljao i nije slušao svoju dobru vladu, već je glasao protiv vladinih
Milan je slušao svoju dobru vladu u svemu, a Ilija je bio nevaljao i nije slušao svoju dobru vladu, već je glasao protiv vladinih kandidata.
Zar ti nisi znao?... A odakle si ti?... Ja mu ispričam kako sam zalutao, i da sam iz daleke zemlje Srbije. — Slušao sam ja o toj čuvenoj zemlji!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Oni se smucaju tu zbog tebe, sejo moja, i jedva čekaju da onaj jadnik izdahne... Više nisam slušao... Otrčao sam na svoj krevet, pokrio se čak preko glave i tako sam ćutao, ćutao do mrkle noći...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
” Eto, tako mi je u oči rekla. JEVREM (koji nije ni slušao njeno kazivanje, već je samo rasejano gledao): Pa šta se to mene tiče?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Ama nema razgovora da su oni đide; bili i ostaju đide! — umeša se Sreta, koji je sve dotle iz prikrajka slušao, i zadovoljan Mićinim pričanjem, pohvalio ga rečima: »E, para vredi ovaj naš Mićo!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
ĐAČE Nije, đedo, tako mi roždestva, no nekakav pokolj te veliki; od miline uru sam slušao! Dim je crni legâ nad Bajice kâ najgušći oblak o jeseni. IGUMAN STEFAN Hajd otolen, što koješta drobiš!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Svaki redom poče pričati gdje je koga noć zatekla i kod koga je svratio. Vladika je veoma pažljivo slušao to. Iako bi se kome učinjeti moglo da su to sitnice, ali to bijahu prevažni podaci za njega, po kojima je on pojimao
“ reče ona podrugljivo. Zatijem, u dušak, kaza ona prirodniju podjelu životnijeh, kako bješe od čike naučila Vencel je slušao u čudu, pa za objedom pripovjedi to. Curica se nekako izvuče, ali u dlaku ne uđoše u trag njihovoj tajni.
„Zbilja, ljudi, to je za propovijest koliko jedan Cuca može pojesti. Ja sam to još kao dijete slušao, ama vidio sam očima sinoć jednoga!“ „A, obilati, obilati!“ primjeti medik. „Kako obilati?“ „Obilati trbusi, ja!
Vladika je pomnjivo slušao Miraša, a u isto vrijeme gledaše u lice serdarevo. Mnogi ne znadijahu ništa o tome, što sad prvi put čuše.
govoraše on. Po tome možete vidjeti da je dosta junačan. Meni se vrzlo po pameti sve što sam čujao o Crnoj Gori. Slušao sam da su junaci, da se uvijek biju s Turcima, ama ne da napadaju na prolaznike. Ali šta ćeš, strah me bješe ipak.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pripovijetku ovdje 1. (Međedović) i 49. (Međed, svinja i lisica) ja sam slušao od Tešana Podrugovića, pak sam ih poslije pisao kako sam ih upamtio; 18. (Za što u ljudi nije taban ravan?), 32.
(Jedna gobela u kao a druga iz kala), 43. (Solomuna proklela mati), 44. (Laž za opkladu) i 48. (Sve, sve, ali zanat) slušao sam još u Tršiću, pak sam ih poslije pisao kako sam se opominjao, a 47.
(Sve, sve, ali zanat) slušao sam još u Tršiću, pak sam ih poslije pisao kako sam se opominjao, a 47. (Dva novca) slušao sam u Novom sadu od jednog prosjaka, pak sam je poslije pisao; 2.
(Čardak ni na nebu ni na zemlji) napisao mi je u Berlinu 1844 godine knez Mihailo M. Obrenović, kao što je on slušao u djetinjstvu od svojijeh dadilja; 3. (Nemušti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5.
Čobića, ali je ovdje naštampana onako kao što sam je ja u djetinjstvu slušao. Pripovijetka je ova naštampana i u Ljetopisu u І. č. od godine 1842 s potpisom na kraju I. S.
doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila. Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.
Jednom dođe vuk koji je više puta slušao kako lisica ždrebetu viče da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: „Kobo, kobilice!
” Sjutradan ,kad lisica opet otide po vodu i travu, dođe vuk koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor, pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: „Kobo, kobilice!
Sveti Sava - SABRANA DELA
Evo već blagi tvoj sprema se ishod u pokoj tvoj. Da, već slušao sam kako si blagoslovio nasledstvo svoje, ali i sada svoj poslednji blagoslov daj im!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Između proči[h] razni[h] razgovora, pri koncu obeda po slučaju uvede se ovi znameniti razgovor koga sam vrlo slušao i upamtio; i, zaisto, dostojan je da ga ovde opišem.
Kamo sreća da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slušao, čini mi se da bi[h] bolje poznavao šta je volja božja i zašto smo na ovi svet stvoreni.
Želio sam da se taj dan [h]oće kako produžiti. Koliko sam ga više gledao i slušao, toliko više sam se uslaždavao. No, po savršenju ovoga razgovora, budući se i dan k noći sklonio, ustao je, učinio
s kim o meni načne govoriti, no zaludu; zapovedio bi mi da se ne mičem s mesta; dok sam i ja kao oguglao, pak bi[h] slušao kao da se o drugom kom govori.
” Ja sam među množestvom u sali negde u bužaku stajao i slušao ovo govorenje. Nisam se mogao načuditi što je ovim ljudma. I mitropolit iste pameti moga starca! Bog mi š njima!
te sam se mogao s kapetanom korablja i s nekima od korabljenikov razgovarati; a bez toga sâm ne znam što bi[h] činio. Slušao bi[h] s velikim vnimanijem ne bi[h] li najmanje što razumeo. Nigde ništa!
kolebati se, talasati Volf — Kristijan Volf (1679-1754), glavni predstavnik nemačkog racionalizma; Dositej je u Haleu slušao predavanja njegovog učenika Johana Eberharda voobražavati — zamišljati voobraziti — zamisliti, uobraziti vooružen —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
One prozorke nose ljudi koji dobro ne vide. A onaj se pepeo šmrče da se osnaži vid. Onaj jezik što je slušao zove se talijanski i njim govore svi učevni ljudi. „Prke“ znači: zašto; „ši“ znači: da!; „že“ znači: jest itd.
po-la-kooo! Čuvajte da se ne pri-paneee! Čuvajte da ne pribije noge kad iza-đeee!“ Bakonja stojaše iza fratra. Slušao je on mnogo i mnogo pričati o svemu što mu sad bijaše pred očima, ali je sve kudikamo drukčije negoli što je on
Pa onda se sjeti e je slušao da ta rijeka otiče u more, a more da je široko kao nebo. Pogleda niz rijeku što je dalje mogao, dokle je nazrije tanku
Bakonja je sve to slušao njekako rasijano, otkad u novoj mađupnici ču njeki razgovor između dvojice slugu, koji ležahu te se i ne mrdnuše kad
(„Pisme“ o tijem dvama junacima, „kako ih spivao fra-Kačić“, slušao je Bakonja više puta od Lisa.) Zatijem vojvoda Bakonja opet pojaha dora od megdana, i krenu se pred svojima na divove.
Vra bi najprije za dugo slušao klopotanje i kuckanje časovnika, pa bi legao potrbuške, a Bakonja ga moraše češkoliti po listovima, po leđima i biskati
Zanimalo ga je i što je slušao o Srdaru, koga bi svakoga dana poslije podne nestalo iskraj poslenika, a već ne samo što svak znađaše kud bi se dio,
— Valjen Isus, duovniče! — reče, upravo veknu taj Pivalica ušavši. Glas mu bješe kao u jareta, te ko bi ga slušao a ne gledao, mogao bi pomisliti da njeko dijete podražava jarića. Bakonju poduši smijeh i obrnu glavu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi. U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara. Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara. Budio se u nekoj sobi uz škripu starog ormara.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Otkako postoji, moja kuća sluša tvoju kuću. Moj deda slušao Vasilija, otac mi i njega i tebe. A ja tebe i Đorđa. Razbio sam zvona. Niko to u Prerovu sem mene nije smeo da učini.
“ Aćim je opširno ispričao sve pojedinosti o događajima sa Čakarancem kod „Orača“. On je zevao, s dosadom ga slušao i nijednom ga nije pogledao. „Čakaranac mora do izbora biti mrtav! Čuješ li, Nikola?“ „Mrtav čovek nije i pobeđen.
U mraku, prilepljen uz plot, bez daha ih je čekao i slušao njihove razgovore. Ponekad je čuo samo smeh bez reči. Tad je bio siguran.
Pokazaću ja vama ko je Aćim Katić!“ Andra je slušao kako ciči pomrčina prignječena uz tavanicu i zidove od grubog, netesanog kamena i gledao teško i sve mrklije njihanje nad
Zariče se da će paziti kako mu zamku konopca namiču oko vrata. Slušao je priču kako su popa Miloja vešali posle Timočke bune, i bradu su mu konopcem bili obuhvatili, pop je mrtav visio kao
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kneževo je ponašanje izazivalo uveravanja koja je Gospodar-Jevrem, sebi uprkos, rado slušao: da je baš njegovo, Gospodar-Jevremovo, da sad, u poslednji čas, uzme stvar u svoje ruke.
Gledao je kako kroz vijuge, kao kroz nedohode, prolaze sitni životi i slušao stablo kako ćuti i kako mu sok, kao i GospodarJovanova krv, odudara od tišine.
(sada je to deo Ulice Sedmog jula, od Knez-Mihailove Do Jugovićeve) pored načičkanih, tesnih, drvenih dućančića: slušao je reči i rečenice koje dovikuju, ili mrmljaju za sebe, dok trguju, Jevreji, Cincari, Grci.
od neba nad Kalemegdanom, ogromnog, dolazile su svetlosti leta, i miris Dunava, i razvučeno, istančano spokojstVo. Slušao je nedeljne, otegnute pa sklupčane glasove koji su dopirali sa Velike pijace (gde je tada bila Velika pijaca sada je
Vratio se da ispuni dužnost; kakvu, nije znao. Slušao je, u hromim noćima, romor voda i gledao u sebe, kao u ljusku: u njemu nije bilo ni nade, ni očajanja; čak ni osećanje
i klipovima kukuruza, po razvaljenim tarabama i gustom blatu, po opštoj zebnji, šćućurenoj pod pragovima, Dobrača slušao priču o tome kako u sremskom manastiru Feneku izbegli Vožd plače, pred kaluđerima, dok u izrovanom Beogradu nema više
Jednog je dana, bio je još u Hoćajy, kod Zmaja, dugo slušao o tome kako su bitke sve teže a nepoverenje među ljudima sve dublje i odmah shvatio da je dobro što nije progovorio.
Tih dana je kiše bilo malo a sunca mnogo, Vuk je slušao i beležio a guslar je ocećao kako se u njemu, opet, kravi toplota koju je zaboravio.
Vuk je slušao drukčije, iz daljine koju Višnjić nije prepoznavao a odnosi između njega i pesme bili su neobični: nije pesma hvatala
Riga je radije ostajao na palubi, sam sa vetrovima, nebom i tom nepredvidljivom vodom. (Stražare nije primećivao.) Slušao je, u sebi, nemir koji će uskoro, slutio je morati da se stiša, i pre tog konačnog odlaska. A kad je ugledao, 9.
prostor, raskrivala iz reči koje je izgovarao ovaj Grk, neka je crna iskra zaplamtela među njima i knez je, omađijan, slušao Riginu priču o tome kako je, sada, pravi čas da on, Riga od Fere, započne borbu za tu svoju neverovatnu zemlju, Grčku.
Riga od Fere nije slušao Rigu Velestinca. U leto 1796. godine krenuo je, uz pomoć kneza Mavrogenija, u Beč da dovrši svoju mrežu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O, da te tako ja ne ljubljah žarko, Još bih gled'o tvoje sunce jarko, Sluš'o groma, slušao oluju, Čudio se tvojemu slavuju, Tvojoj reči, i tvojem izviru Mog života vir je na uviru!
Mi smo od njega čuli, kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo Posle je zanata radi u varoš otiš'o s njome“.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oba senatora klimnuše, odobravajući glavom, ali Hipokrates nije više slušao šta mu Grilus govori. On je zapazio nad jednom tezgom pijace tablicu na kojoj je stajao natpis „Lekovito bilje“, pa
“ „Pa to ti je nomofilaks službeno saopštio“. „Nomofilaks - on je obična budala; nisam ni slušao šta je trabunjao. Ni ostali senatori nisu pametniji od njega“.
Tako se voda pojavljuje u kvalitativno različitim oblicima, prelazeći iz jednih u druge“. Hipokrates je slušao pažljivo, a Demokritos je tumačio dalje.
“ Kucnuše se, a opat poče da recituje versove i ode Horacijeve. Nikola ga je razdragano slušao, pa kad opat dovrši svoje deklamovanje, zapita ga gde je tako savršeno naučio latinski jezik.
Kivije poče da svom odličnom i blagodarnom posetiocu priča o svom životu i radu. Sa uživanjem sam slušao šta mi govori.
Dok je on tako govorio, a ja ga pažljivo slušao, prelistavao sam jednu od svezaka njegova dela i uverih se da je, zaista, tako.
Faradej koji je pažljivo slušao moju priču, poče da se smeje. „Isto tako bilo je sa mnom i sa mojom matematikom, samo sa tom razlikom što sam se u
„Pričaću vam“. I Darvin pričaše. „Bio sam veseli student u Edinburgu, gde sam upisao medicinu, ali je nisam slušao. Bio sam, doduše, odličan jahač, strasan lovac, prikupljač insekata, leptirova i drugih životinjica, ali sam zazirao od
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
si skrstio, trpi, škripi zubima i gledaj šta se radi — odgovori mu krezubi student, koji ga je za sve vreme pažljivo slušao iako u njega nijedanput nije pogledao. Kad bi svi govorili kao ti, šta bi bilo? Srećom ne misle svi tako.
— Ne dopuštam ti da me tako bles... — Ne, ne, ne, ne! Stani! Slušao sam te dosta, sad si ti dužan mene da čuješ. Ti si meni sve objasnio, sad ja hoću tebe da objasnim, ljutio se ti koliko
Hteo je da te vidi i da porazgovara. On progovori sa rukom na srcu: — Živeo! I neka mu Alah da što želi. Slušao sam mnogo dobroga o Srbima.
Prevrtao sam se to na jednu to na drugu stranu i u polusnu slušao pripovedanje nekoga Crnogorca iz obližnjih sela, koji je tu stražario s našim komordžijama.
Naprotiv, iz njega se proliva jedna kiša, koja više nervira no što ubija. Svu noć sam slušao, kako dobuju kišne kapljice o moje čizme, koje, razume se, nisam mogao skinuti.
Krajnjim naprezanjem pritiskivao je on uvo zemlji i ne dišući slušao, nadao se, čekao... Pod ovim istim svetim drvetom, mislio je, on će doživeti, on mora doživeti i poslednju radost da se
„Kako je dobra zemlja.“ I izbezumljen i zanesen starac podiže glavu pa onde gde je slušao čvrsto pritisnu srce, pa usne, pa klonu... Mesec se probi i osvetli onaj deo guste šume više grada...
Pričao sam joj i o pradedi svome, jednome od nepoznatih saradnika u drugom ustanku, o kome sam od svoga oca slušao, i pobratimu čuvenoga vojvode Mutapa, sa kojim je večerao na svome čardaku i o nečem važnom govorio baš onoga istog
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
iz Trubadura, te ne mogu ni dan danas da se sjetim jednoga a da smjesta ne iskrsne i ono drugo: kad god i ma gdje slušao zvuke tog melodramskog Miserere, zvuče mi kao opijelo nad mojim mrtvim ocem zašivenim u kožnatu vreću nad kojom se
Skutrio bih se u uglu, iza naslonjača s navlakom, i dugo ćubio tako, u polumraku. Slušao sam kako me po kući zivkaju i traže, kako se pitaju gdje li sam mogao isplinuti, i čudio se njihovom malograđanskom
” Hvala mu i za to. Bolesnik voli i takav površni optimizam. Slušao je, valjda, u doktorskoj blagovaonici, u dan dežurstva, nešto o meni, i to mu je pobudilo neki sažaljivi interes.
I bio sam zato u neku ruku zahvalan. Kasnije sam slušao da su to bili valjani i čestiti ljudi, „liberali dobrog starog kova”, i da su na kružocima takvih „liberala dobrog
Čudno rascijepljeni doživljaj blizina-daljina: rađanje nostalgije za dalekim. Ja sam redovno prisustvovao tim sijelima i slušao te razgovore, u dane kad nije bilo sunca pa djeca iz rodbine i susjedstva ne bi došla na igru s plavim jabukama u
Od njega se pokrene razbuđen pauk na svojoj tananoj mreži između dvije grede. Dugo sam slušao taj glas, koji je postepeno malaksavao, zamirao, blijedio, oklijevao malko na granici čujnog i nečujnog, i nastojao
volje, pa i preko nje, napričao bi mi o svemu i svačemu, pa i o stvarima koje su me sasvim osrednje zanimale, koje sam slušao i ne slušao, i na koncu bismo se i rastali a da nisam doznao ono što me je živo interesiralo što je najzad bilo s
i preko nje, napričao bi mi o svemu i svačemu, pa i o stvarima koje su me sasvim osrednje zanimale, koje sam slušao i ne slušao, i na koncu bismo se i rastali a da nisam doznao ono što me je živo interesiralo što je najzad bilo s mojim stablom?
Nego, šalu na stranu, u ovom piskaranju našao sam priličnog saveznika protiv samoće i duga vremena. Slušao sam da se mnogi, u već poodmakloj dobi, u kaznioni dadu na pisanje.
Zar je, dakle, zbilja samo bajka ono što sam u djetinjstvu (i s kolikim unutrašnjim odjekom!) slušao o naročitim prostorijama za tu svrhu, o poznatoj „šterbecimer“.
Oni su pričali i pričali, a moja se pažnja neopazice iskopčavala. Slušao sam ih s onom grimasom sabranosti koja tako uspješno zastire našu odsutnost, gledao u njihova lica, u nabore, u brazde
— Nemojte ga slušati! To iz njega govori zavist!... Umješao se i Mato. — Ja sam doduše u tome potpuni analfabeta. Slušao sam virtuoze po koncertima — nema govora, tehnika, bravuroznost i tako dalje, savršeno!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Svaki dan je provodio u gradu; tu je sedeo i sa seljacima i sa gospodom i sa građanima: slušao razne razgovore, kartao se, pio i pred veče se svakad vraćao kući.
— Alal ti vera, snaho! — viknu Radovan. — Takvu ženu i ja bih slušao. Starče, kažem ti, kupi svatove! Vujo sleže ramenima, pa odgovori: — Činite, naposletku, kako hoćete; ne branim.
— Sam, gospodine, on sam... — A ja sam slušao da je Matiju drugi ubio?.. Onaj što je te noći išao s Đuricom.... — Zar Novica?... — reče ona i trže se kao opečena.
XXVII Na belom hlebu!... Kako mu je daleka i strašna bila ta pomisao nekada, kako se zdrhtavao od užasa, kad je slušao priče o tome crnome danu...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Valjda nas je — rekoše — neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila. Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.
Jednom dođe vuk, koji je više puta slušao kako lisica ždrebetu viče da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: — Kobo, kobilice, otvori mi
Sjutradan, kad lisica opet otide po vodu i travu, dođe vuk koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor, pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata;
— A kad bi sav svijet pomro, kome bi zapovijedao, ko bi te slušao? — Budale i kenjci, kao što si ti. OBRAZ BEZ OBRAZA Bio je nekakav čovjek vrlo opak i u svako je zlo upadao ne
Petković, Vladislav Dis - PESME
SAN MOŽDA SPAVA Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja, Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao: Da je čujem uzalud sam danas kušao, Kao da je pesma bila sreća moja sva. Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Depew) mi je govorio o Englezu kome je ispričao jednu od svojih originalnih anegdota i koji ga je slušao sa zbunjenim izrazom na licu, ali se tek godinu dana kasnije smejao.
Ovaj naučnik je bio najbriljantniji predavač koga sam ikada slušao. On se naročito zainteresovao za moje napredovanje i često bi ostajao u slušaonici sat ili dva duže, zadavajući mi da
Možda nisam obratio pažnju na ostale, jer sam pažljivo slušao njegove argumente, pošto me je to njegovo epohalno delo o zračenju, koje sam čitao kao student, podstaklo da se posvetim
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Koliko se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje.
Koliko se danas sećam, ona mi je govorila: “Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju - oči za čitanje i pisanje.
Ali niko ne zna da su i funkcionisanje i njeno ime vukli poreklo od srpskog gajdaša koga sam slušao nekih dvadesetak godina pre nego što sam došao do svog izuma 1892. godine.
Na poselima u Idvoru slušao mnoge priče o sjaju careve palate na vrhu brega Budima i o čudima visećeg mosta preko Dunava koji je spajao Budim i
Ubrzo sam se razočarao kad sam se uverio da od legendarne brzine voza, o kojoj sam tako mnogo slušao u Idvoru, nema ništa. Kada se začula pištaljka i kondukter uzviknuo ”Fertig!
čitavih šest nedelja svakog leta, živeo pod nebeskim svodom, posmatrao volove koji pasu, zurio noću u bezbroj zvezda i slušao milozvučne tonove srpske frule.
Video sam im slike, čitao sam o njima i konačno sam ih slušao kako govore na jednom velikom nacionalističkom mitingu. Mislio sam da su ti ljudi isuviše iznad mene i nikako nisam
To je bilo ohrabrenje, nasuprot pričama koje sam slušao od iseljenika u toku dve nedelje koje sam proveo na brodu, a koje nisu bile ohrabrujuće.
Nisam imao baš ničeg od vrednog što sam mogao da ponudim zemlji u koju sam ulazio. Ta pomisao me je tištala dok sam slušao razgovore iseljenika. Ohrabrivala me je jedino živost koja mi se ukazala u Njujorškoj luci toga sunčanog martovskog dana.
Kos je, kao i svaki drugi Slovenac, a naročito onaj iz Kranjske, pesnički gledao sve fizičke pojave. Zato je rado slušao moje priče o mom verovanju da su zvuk i svetlost samo različiti oblici božjeg govora.
Ova Džimova mudrovanja bila su uvek kratka i prevazilazila su sve one propovedi što sam ih slušao po crkvama u Delaver Sitiju, Dejtonu, Nju Džersiu ili Baueri misiji ili u ma kojoj drugoj crkvi u koje sam do tada
Sa naročitim uživanjem slušao bih i odabrane stihove Šekspira i Getea koje je on isto tako dobro recitovao, a koje sam mogao razumeti jer sam dosta
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nuder, smiluj se, pa nas pusti u kuću! —Hoću baš! —Je li mlada? — oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je. —Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju.
davno tu živu vodu, zaklonjenu među drvetima, što mu je toliko puta samcu žeđ zagasila i čiji je žamor, odmarajući se, slušao.
Ali on je bio obdaren darom zapažanja. Počeo je da gleda oko sebe, počeo je da odvaja reči od dela. Slušao je razgovore starijih đaka o nepravdi; slušao je priče drskijih kako profesor veronauke, lepi, mladi fratar, služi se
Počeo je da gleda oko sebe, počeo je da odvaja reči od dela. Slušao je razgovore starijih đaka o nepravdi; slušao je priče drskijih kako profesor veronauke, lepi, mladi fratar, služi se sa tuđom ženom dobrotvora manastira, i
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pesma počinje stihovima: Zujkale su pčele uljanikom Oko trmke, oko svoje crkve, Kâ da zbore tajne razgovore, Slušao ih protopop Nedjeljko.
A. Uspenskim. Razgovori s njima uglavnom su se svodili na ono što su oni govorili, a ja sam slušao i pitao. Septembra 1971. dobio sam, na dve godine, lektorsko mesto u Berlinu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Je li tako? ČEDA: Slušajte, ujka-Vaso, ja sam vas slušao od početka do kraja i čuo sam sve što ste imali da mi kažete...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Tamo će se nekako skrasiti. Pošao i zatražio da ga nastane oko Eski-šehera. Slušao je od hodža da je to drevno i sveto mesto tursko. Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Matora luda. — Trže se i zatrese nezadovoljno svojim raščupanim brkom. Potom se okrete na stranu, no još je dugo slušao isprekidani kašalj jednoga stražara. II U LOGORU Prozor od hartije bledeo je i postajao vidljiv.
Potom se vratio nazad kući, i tužno slušao ženu koja je plakala. Grci su joj dve kokoši iz puške pobili. U zoru se sa dvospratne kuće ponosito uvis dim dizao.
Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa. On nije više pitao zašto, zašto? već je užasnut slušao fijuk novih granata u letu. IX POBEDNICI Iz dubokog podzemnog zaklona donosili su uhlađene boce.
Preskakali se uzani rovovi, noge su upadale u meku zemlju, stiskale se puške, nije se slušao više fijuk ni jauk, jurilo se napred. Teret ranaca oslobodio je još maločas pleća.
U bolnicama je bilo tako tiho i tužno. Duško je ležao na leđima i slušao kako krči kroz grudi ranjeni Rus. Toga je dana sa suzama molio bolničarku da ga izvini što su ga tako sa prljavim nogama
Duško je ležao pod teretom zavaljene glave, slomljen a opijen, i slušao kako ropac postaje sve kraći. Odjednom je nešto zakrčalo strašno.
ustavljali se na usnama, koje su pile... Okolo je sve bilo plavo i hladno. Bora je slušao nerazumljivu priču vetra i zujanje elise. Dole po vrhovima planina je bilo snega, preko koga je trčalo jutarnje sunce.
Preki sud je bio obrazovan. U čađavoj kolibi od oblica i granja stajao je buntovni grudobolnik, i rasejano slušao dugu optužbu, koju je major sa čvorugama na glavi čitao.
Osećao je žeđ i poručio je maline sa kremom. Za njegovim stolom je sedeo špijun, i iza raširenih grčkih novina slušao šta govore dva oficira sa fronta. Sve je bilo tužno, dosadno i prazno.
Rekli su mu da je to novi komandant bataljona. — Slušao sam već mnogo o vama, govorio je rukujući se sa Duškom. Iskupljali se ordonansi, posilni i telefoniste.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja sam u jednom kraju tad bio kao kakav kralj; tražio sam zlato; ovaj crnac došao je da me služi i svaku moju reč slušao je kao proroštvo. Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
smrt! GLAVAŠ: Mene?... A znaš li mene ti?... ISAK: Sa Mula-pašom na Malajnici — Davno je bilo, al’ sam slušao Moćnoga glasa strašnu grmljavu; — I danas opet glas ti poznadoh... GLAVAŠ: Sa Mula-pašom na Malajnici?
Jače je srce i od starosti, A za osvetom žŷdi strahotne Poznaje onaj što je slušao Rođenog brata ropot samrtni U nemo doba noći jesenje, Kada i vazduh tugom uzdiše, Na kolju žive ljude gledajuć Po
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Nema šta da se vidi. Ovako kako sam ispričao, tako je bilo. — Polako... polako. On je pažljivo slušao tebe. Da slušamo sad njega. U celom vašem izlaganju to će biti najvažniji momenat — umirivao ih je kapetan Radojčić.
Pitao sam ga tada kako ga tako nesrećno raniše. I on poče da mi priča: — Zauzeli smo Starkov Grob. A pre neki dan slušao si kad je pričao Svetislav da se Starkov Grob nalazi na krajnjem levom krilu one horizontalne prečage Kajmakčalanskog
Vlajko uzdahnu. Onda izvadi maramicu da obriše znojavo čelo. Pomeri lagano nogu mršteći se i nastavi: — Slušao sam podsmešljive napomene mnogih starešina, kako „rat nije svadba“. Ali rat nije ni zabava.
Palcem desne ruke obuhvatio je zakopčano dugme bluze, glavu zabacio unazad i slušao nemarno pridike upravnika bolnice. Očni kapci su mu bili podnaduli, a nos malo drven.
— Zašto će vam te cipele? — Da se ne čuje, i da se ne bismo klizali. Mi sada izlazimo izvan rova. Slušao sam nekada kako glumci pred izlazak na binu osećaju izvesno uznemirenje. Neki se čak i krste.
A oni će noćas izazvati tu stvarnost. Dragan je nešto pisao... Da li mu se šta predskazuje? Slušao sam kako su neki sanjali jeziv san, i toga dana poginuli.
Komandir pogleda na časovnik. Izvadio sam i ja svoj. Bila je ponoć i petnaest minuta. Još kao dete slušao sam da se ovo vreme naziva „gluvo doba“, kad izlaze mrtvaci. A mnogi će od ovih kroz koji čas ležati mrtvi.
Otuda su tukli naše u teme. A ovi ovde morali su svi da izginu. Tada mi iznenada padoše na pamet reči koje sam nekada slušao: „U ratu nastupa prvo pešadija. Za njom artiljerija. Onda se ređaju štabovi divizije, armije, Vrhovne komande.
Obećao je da će mu dati njenu adresu. Zatim je govorio o lumpovanju kod Beas-kule, i u raznim varijeteima. Slušao ga kapetan Bora, i najednom je zakukalo njegovih dvadeset devet godina. — Jaoj, skršismo mladost na ovim planinama.
Sad se tek setih... Beše li pre jedno... petnaest dana neka Engleskinja kod vas u rovu? — Jest! — Slušao sam, ne znam da li je istina, da si joj izašao na raport... — Jest... Zbuni me ženska, Gospoda joj njenog...
Dragiša duboko uzdahnu i protrla očne kapke. Vojin ga pogleda, pa će reći: — Prilikom jednog katoličkog opela slušao sam kako sveštenik ponavlja stalno kao neki refren: „Obuzeše me muke i patnje.“ Te i ti! Neki te jadi more...
Tako se prijatno osećam. Ali Toma kao da nije slušao šta ona govori, već je gledao u nju zaljubljeno i lagano dohvati njenu ruku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
neustručavanjem, otvoreno pisao da su za njega govorni i pisani jezik oduvek bili dva nespojiva fenomena, iako je i on slušao adelungovske savete o tome da treba pisati kako govoriš, a govoriti kako pišeš.
Pavle Solarić HUDA SRPKINjA Slušao sam onomadne (da Bog ne usliši, Da uslišav klevetnicu, jezika ne liši!) Slušao sam, o Srpkinje — vami bolje misli!
Pavle Solarić HUDA SRPKINjA Slušao sam onomadne (da Bog ne usliši, Da uslišav klevetnicu, jezika ne liši!) Slušao sam, o Srpkinje — vami bolje misli! —, Zlorječivu, koja nam se zlo u rod naš čisli.
mlado momče, Mlado momče golobrado, Pa govori Cvet-devojki: „Čuješ mene, Cvet-devojče, Ja sam čit’o stare knjige I slušao mudre ljude, Knjige pišu, ljudi vele: Što se ženi i udaje, To se ženi i udaje Na ovome belom svetu, Kad se legne u
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sin Ivan-begov ume prezirat Podlosti vaše svaku nameru!... VUKSAN: To beše oštro. MIĆIĆ: Živ Crnogorac nije slušao Od kneza svoga take uvrede. — E, hajd’mo sad! ŠULOVIĆ: Ovo je jad! Ovo je kletva, to je nesreća!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Šta, na primer, misliš ti, gospodin-Žiko? ŽIKA (on nije ni slušao govor kapetana, već se neispavan bori sa očnim kapcima koji mu jednako padaju): Ja? Ja ne mislim ništa!
ALEKSA: Hteo sam da uđem kod njega pa rekoh: bolje da mu ne padne u oči! Otišao sam samo do vrata, prislonio uvo i slušao; čujem — mrda. JEROTIJE: Mrda? ALEKSA: Jest, mrda! Pa rekoh, 'ajde da ja brže-bolje javim vama.
KAPETAN (najpre je sa radoznalošću, zatim sa zaprepašćenjem slušao početak pisma, prelazeći ispitujućim pogledom sve redom.
Jakšić, Đura - PESME
1876. (?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!... Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune sete, Kô da slušam stare bajke Tvoje glasne balalajke.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Bio pun. Pun bačvi, kaca, masla, sira, vune. Sve što nije moglo odmah da se troši. Čak i sam je Mladen za to već slušao da je u njemu bilo i para što ih je zakopala baba.
Kao obično, kazuje mu ko je toga dana dolazio od komšija, rodbine. Mladen je slušao radosno, siguran, bez one strepnje koju ima kad čovek učini što nije trebalo, pa mu se kaže da je dolazio taj i taj, a
Kao da je on Mladen, tako je stari Marko bio srećan u Mladenu, zadovoljan. Čisto detinjasto radosno slušao je šta se govori o njemu po čaršiji, međ trgovcima.
dana usled kupovine, gledanja i probanja od mušterija bilo izvučeno, jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda svirka, pesma biva i ovamo u čaršiji
Mladen, u poslu, otide čak u magazu, slušao je. Naređivao slugama da što pre požure, svrše. Kada se svadba svršila, ona, Jovanka, pojavila se na svekrovoj kapiji
Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje! Šta majka dočeka! Mladen gore sa podbočenom glavom, sa ispruženom zgrčenom rukom, slušao je, gutao jed, ljutnju.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
ili ošteti, ili opogani, dolazi sankcija (oduzetost, ili smrt); naprotiv, ko ga čuva, tome će sve poći u napredak (slušao od... asfaltera iz južne Srbije, kome je oduzeta leva strana, jer su mu — kako sam kaže — »deca nagrdila zovu«).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Izišao je preda nj načelnik, gazda Jovo, iako je tada sa popom Vranom bio kao luk i oči, kako je on slušao od ljudi na prelu. A sjeća se dobro: bio neko pronio selom glas da biskup nosi selu jedan zamašit dar od velike koristi.
Ivo je tužnim srcem slušao glasove o iseljivanju, i još se više ražalio kad mu jedne večeri Jure reče da će i on sa sestrom Marijom u one daleke
Od težaka slušao je toliko puta da je vragu iz mreže utekao. Oni se dobro sjećahu kako je otrag dvadesetak godina srdjele prodavao, da
Glavar ga časom pridrža da se založi i napije. Ivo ga pozdravi. Pri večeri slušao je njihove razgovore. Žandar se tužio na silu posla. — Vidite, — govorio je, — sad je sve na nama...
sjećao se društva u krčmi, blagih noći rasvijetljenih mekom mjesečinom i guvna gdje se je valjao po prosušenoj travi, te slušao mladićke razgovore i obijesne šale.
Ivo je slušao razgovor čeljadi koja se bijaše sastala u kući pokojnika, da mu odade pošljednju pomen, a Jurine riječi: „Valjalo bi provid
— U sve se on miješa! — čudi se doktor i nastavi življe: — A ja ga ne bih slušao... On ne misli nego na zlo. — Tako je! — potvrdi Ivo, ozlovoljivši se. — Oprostite, gospodo!
I padaju mu na pamet smiješna pričanja o starome, što ih je slušao u društvu činovnika: prepisujući neki spis u kojemu stajaše: „Petru 1/4, Ivanu 2/5, a Pavlu 1/3”, bijaše zamijenio
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pričao je, ne bez gordosti, o svom kraju, lagao je sočno i lepo, pa sam ga sa zadovoljstvom slušao, smeju leći se u sebi.
Izmakao sam se odatle da ne bih slušao kletve i zapomaganja. Moji ljudi su posao obavili brzo i spretno, pa smo se uputili preko glibavog polja, mi pešice, oni
Još u samom početku ja sam skrenuo pažnju Dadari da će biti za nas pogubno ako stoku ostavimo bez hrane. Nije me slušao. Pitao sam ga, šta će biti kad stoka počne da nam lipsava.
! Prisećam se svega što sam o Saborištu godinama slušao. Najviše jeze izazivala je u meni priča o Beloj pećini. Kažu da tamo unutra prebiva ogromna beslovesna zver koju
Govorilo se da je taj isto tako vešt peru kao i prognani Dimitrije. Nekako bezvoljan i dremljiv slušao je Lauša dok mu je govorio šta da napiše u pismu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Mi smo od njega čuli kako je na nebu bio, Jer nam je pričao uvek o rajskom životu svome; Ali od toga dana majku je slušao lepo, Posle je, zanata radi, u varoš otišô s njome.“ (ŠTEKĆE LISICA GLADNA...
umoran od dnevna rada, Sanjao zavičaj mili i svoja vremena mlada: U jednolikome šumu širokih palmovih grana On je slušao pozdrav mladosti i cvetnih strana, Gde plavi Eufrat teče.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
taj će biti srećan celoga života, osobito ako i u njemu bude podešavao svoje poduhvate po konstelaciji zvezda i bude slušao savete astrologa.
“ Ovaj razgovor slušao je jedan zadrigao plavokosi mladić, pa se i on umeša. Pokloni se sa udešenom gracijom, pa onda poče toskanskim
Stigli smo do opere, i nju sam vrlo često posećivao i provodio u njoj nezaboravne časove. Ta neke od opera slušao sam preko tridesetak puta!
mehaniku učio sam u obimu u kojem se predavala na pariskom, a teorisku fiziku na bečkom univerzitetu, gde sam slušao predavanja poznatog profesora Hazenerla; sa njim sam se, i sa još poznatijim naučnikom Ernestom Mahom, lično upoznao.
Sinoć sam, u ovom mojem opustelom vrtu, slušao slavuja, posmatrao zvezdano nebo, i proživljavao ono veče kada smo odavde zajedno ugledali Jupiterove mesece.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
April, 1876. POZDRAV ĐURA JAKŠIĆ Oj Kozače, ratni sine!... Sred grmljave i zveketa, Usred naše bojne muke, Slušao sam tanke zvuke, Pune bola, pune seta, –Ko da slušam stare bajke – Tvoje glasne balalajke.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Niko, uostalom, sada nije slušao gospodina Joksima. Ono što se dešavalo u Juličinoj kući, bilo je neopisivo. Lekari su navaljivali, i pretili silom, da
Branko je slušao i ćutao oborenih očiju. Uman kakav je bio, on je jasno razaznavao da to više nisu nekadašnja njihova starmala nagvaždanja,
promeni sudbinu — Josif, nesrećnik, tukao je sestru svakog meseca jedared ludački — tako da smrti njene niko nije od nje slušao pričanja o Vlaovićima, ni o njihovoj slavi i moći, ni o njihovom sumraku i sramoti.
Muškarac u Leksi nije mogao da dođe do izraza. Niko je nije slušao. niko je nije cenio i ništa od nje očekivao. Po čitav dan, leti i zimi, luta ona kroz zabran, beži od sobe i od onih
I sada je grcala zbog nemoći; dobro je znala da neće ocu ništa kazati, i da je otac s takvim razgovorom ne bi slušao ni minuta.
Mimić je bez protestvovanja slušao šta mu prijatelj govori; i smislio da završi razgovor ovim rečima: — Takvo moje držanje, čini mi se jedini put da nađem
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Razume se da je za mene to bila sjajna satisfakcija i neobično zadovoljstvo kada sam zatim iz druge sobe slušao očajne vriske: „Iju! Iju! Iju!
itd. Nisam je dalje ni slušao. Osetio sam samo da mi je ovlažila šakom čelo, slepoočnice i obraze, a zatim me prekrstila i pokrila preko glave.
Mi ćemo se, ja i vi, sporazumeti i ja ću, recimo, otputovati. Sve sa većim divljenjem slušao sam ovoga čudnovatoga muža. — E, sad dolazi ono što je najglavnije.
Je li tako? Sa zaprepašćenjem sam slušao kesaroša, kojega ću odista sresti kroz dvadeset godina. — E pa, kad eto priznaješ da je tako, a ti mi reci sam: koji
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zanemeo, kao u bunilu, slušao sam razgovor. — Šta ćemo sad? — Ima li koji drugi put? — Koliko ima pušaka u bateriji? — Svega šest. Dve pokvarene.
Onaj jedan slušao je moja izlaganja, praveći se važan. Tek izduži lice, napući usne i izdigne obrve. Mučio se da izgleda dostojanstven,
— Pa mi smo ista vjera, ne bilo te!... Škiptaru da platiš! — govorio je s prezrenjem. Onda se obrati Aranutinu. Slušao je Arnautin i klimao glavom uzvikujući: „Po... po“. Izgledalo je da pristaje bez reči. Đuro se okrete meni.
Kaže nam potpukovnik Petar: — Slušao sam ranije kako žene u ovim krajevima obrađuju zemlju, dok ljudi nose oružje i „nadžiravaju“. Pa naravno...
— Pobogu, čoveče, ti ćeš na kraju da zaglaviš u apsu — dodade potporučnik Dragiša, koji je za sve vreme slušao pričanje Tanasijevo. — Ja?...
Čuo se samo tajanstveni šum od kretanja udaljenih municionih kolona i artiljerijskih kara. Mnogo noći slušao sam taj šum, koji izaziva drhtaj srca i tešku slutnju. Izvestio sam komandanta.
Vama je poznato da su Bugari izvršili proboj našega fronta tamo levo, negde oko Lerina. Kako sam slušao, naš je položaj tada bio očajan.
— U donji levi ugao krsta — dopunjuje Predrag. — Slušao sam docnije da su bugarski vojnici bili pijani. Izgleda mi da je ovaj običaj kod njih odomaćen.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koliko je samo čuda na zemlji! Mališa se u uho pretvarao čim bi vetar šušnuo u polju suncokreta i, sav uzbuđen, slušao o talasima Južnog mora, o pticama i ribama zlatnih krila, o prozračnim ledenim bregovima u čijim nedrima, kao u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
„jer je ja“ — kaže Vuk Karadžić — „ni od koga tako po redu nisam mogao čuti kao od njega, a i oni od kojih sam je slušao — svi su mi kazivali da su je na Deligradu čuli od njega i da ju je on onde često pevao Petru Dobrnjcu“.
prota Nenadović rado slušao junačke pesme, tako su nam kapetani izbirali i dovodili najbolje pevače iz njihovih kumpanija); a u Kladovu i Brzoj
Uz stih a na njojzi dumen od kalaja Vuk kaže: „Dumen od kalaja slušao sam i u drugijem pjesmama, i može biti da je tome uzrok što se od srebra u stihu ne može lasno namjestiti(?)“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječaka podiđe laka jeza. — Ovdje, kažu, živi drekavac! I on je često, za kišovitih proljetnjih noći, slušao iz Prokina gaja otegnuto i prodorno kričanje nepoznatog stanovnika mračne noćne šume. Ovdje on, dakle, živi.
Sad Jovanče poče pričati sve doživljaje družine od trenutka kad su pobjegli u pećinu. Nikoletina je netremice slušao, a onda se iznenada pljesnu po koljenu.
Komandant partizanskog odreda još uvijek nije od čuda mogao da dođe do sebe. Slušao je Nikolino zadihano pričanje i zadovoljno se udario po koljenu. — Tolika municija, i-ih!
Dajder ovamo toga Jovančeta da ga i ja vidim. Dugo je razgovarao s otresitim dječakom, potomkom hajduka Jovančeta, slušao o njegovim signalnim vatrama po okolnim brdima, o logoru i pećini, a na polasku mu je dao veliku njemačku električnu
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A i s kojim ušima slušao si naskoro koje beštije sramne reči i pojanje i sam si nevaljalo zacenjen se š njima klapitao, so tim pak i jevanđelske,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
S vršnjacima svojim se slabo družio; zato je najradije sedeo s ocem i s očevim društvom i slušao njihove razgovore pune mudrosti i iskustva.
I kad uđoše i zamandališe visoku kapiju, još se iz čorbadžijske avlije čuo kikot i smeh, i slušao ga Mane koji je, kao skamenjen, još jednako stojao na istom mestu, utučen i nesrećan kao iz raja izgnani Adam što je
je tako htela da se ovih dana tamo nađe i da sevdališe i sluša kako mu seljanke pevaju pesmu koju je na čifluku rado slušao, pesmu: Zapregni, Velo, zapregni, zapregni skuti, rukavi. Izmesi, Velo, izmesi, izmesi čistu pogaču!
Izmesi, Velo, izmesi, izmesi čistu pogaču! Će dojdu, Velo, će dojdu, će dojdu selski sejmeni!... Ali dok je on slušao na čifluku omiljenu pesmu, desilo se ono oko njegove kuće, — i kritici i grdnjama na njega nije bilo kraja. „Nesreća drta!