Jakšić, Đura - PROZA
“... E, nije vajde, pravo ima moja Stojna, baš ga opčiniše! Učitelj samo ćuti i sluša, pa se nekako setno smeši. — Ne smej se, učo, — veli kmet Radovan, — a, evo, juče sam zbog nekakvoga kuluka šiljao birova njegovoj kući, pa čudo: veli da u
Obradović, Dositej - BASNE
Ovakovim Spasitelj naš veli: „Gore vam smeju|štim sja!” Bezlobni smej znak je veselja. A ko je dostojniji vsegda veselim biti od blagonaravna i dobroserdečna človeka?
Vina meni!” Ali da ko ne reče da ja samo za smej i šalu pišem, priložiću nešto malo kako ingleski Sokrat, to jest Adizon, prekrasno dokazuje kakovi sojuz ovdešnje
smejemo im se; drugo, bivamo drugima prijatni i ljubve dostojni kad se za male vešti na njih ne srdimo; treće, činimo da smej prestane, otimljući mu svaku neprijatnost i gorest i primajući ga za nezlobivu šalu.
” Ova se povest vidi da je izmišljena, i pri prvom pogledu većma se za šalu i smej sastavljena čini; ali kad zdravo njejzino značenje i moral rasudimo, ništa ne može istinitije biti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— A oni opet: „Ta ̓odi ti sedi ovde u sneg, pak onda reci da nisi kriv” i proče. Zatim meni se dade na smej; a pomože mi u smeju i Protić, dok već i oni šalu našu okabuliše, i malo zatim ustaše te pođemo svojim putem i mlogo
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Govori, Surepe! Ta, progovori, onemeo!... — Ti govoriš za deset žena! — reče Surep, a svi prsnuše u smej. Zavrzan uhvati Stanka za rame. — Slušaj!... Slušaj samo kako brblja!
Imaš pravo... Ja sam bio budala!... A oni.. pravo su imali!... — A!... — reče Marinko podsmevajući se. — Ne smej se! Ljudi smo, pa grešimo. Od danas me neće niko vući za nos!... Ne da se Ivan! — Pravo imaš. Sad mi govoriš pametno.
Ona ubrisa oči i nasmeši se. — Tako, srećo moja! — reče Stanko, pa je zagrli. — Smej mi se da tvoj osmejak vidim i u najvećoj osami i u najstrašnijem okršaju!... Da li ti znaš koliko me on razgovori!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— More, šta ti je danas? — Ništa, brate, — rekoh veselo. — Vidiš! Ja imam to, — smej se ti koliko hoćeš — ali ja to imam: da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću se s nekim,
Podeliću u glave. Daću svakoj moto. Razviću svu svoju muzu. Tim će biti smešnije. A ti se, molim te, smej, smej se onako od srca, kako bi se ja od srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto plača pregnuti na delo
Podeliću u glave. Daću svakoj moto. Razviću svu svoju muzu. Tim će biti smešnije. A ti se, molim te, smej, smej se onako od srca, kako bi se ja od srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto plača pregnuti na delo
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
? — Oho-ho! — smeje se gospođa Persa. — Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!! O ženo, ženo! — Snevanje, ludorija!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A kad, on izađe, neko upita prosto: — Koja je to budala? — Pa budala! I đaci grohotom prskoše u smej. IX. U prestonici, toga Badnjeg dana, bilo je veselo, svetlo i milo.
“ A jedan dečko zastade, zapilji se u Jurišićev šešir koji je mrdao pa pršte u smej i pobeže. I dve žene s korpama obiđoše ga obazrivo i sa strahom.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Oko pedeset godina star, srednjeg stasa, suv, lice okruglo, nos „na nebo vopijušči“, usta uvek na smej gotova, oči sitne, zelene, lice uvek na ironiju ili šalu gotovo. Duhom pretežniji od gospodara Sofre.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Jer samo jedu i troše a ništa ne pomažu. U Risnu) (Vuk, br. 938) — Kod djece plač i smej u jednoj torbi stoje. (LMS, 1858, knj. 98, br. 198) — Đeca, budale i pijani pravdu govore. (Vuk, br.
, „Običaji o rođenju i krštenju u Pljevskoj Dolini“, Razvitak, 4, Banja Luka 1938, s. 109; Čajkanović, V., „Magični smej“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973, s. 119—120. ² Vasiljević, A.
Čajkanović, V., „Magični smej“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V., „Imena od uroka“, u: Mit i religija u Srba, SKZ,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Zevs je kod njega, radi slika sa smej, postao Zej, Solun pretvara u Soluna, pupak znači pupljenje, jara znači jaranica, mraz znači mržnja (»Jača ljubav nego
Radičević, Branko - PESME
To s' na čudan smej mu dalo: „Dakle ti si straža moja?“ „Muči, ja sam straža tvoja, Brže samo skači, beži, Brže, brže, ne oteži!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ama, teto! — promuca siroto devojče i pogleda je pogledom punim molbe. „— — — Zašto mi srce cepaš? Ne smej se na drugoga, ne gledaj ga; svest mi se gubi! Tako mi Boga, zakukaće kukavica nad našom kućom...
Kostić, Laza - PESME
titan na kamenu, na stancu prikovan, već okovima bije o stenje, o stenju pršti sužno prstenje, a iz grla se ori grdan smej, ta dosta grdan da ga čuje Zej!
Iz grla mu se opet ori smej, i opet dršće silni bože Zej! U titaninu more misli vri, uzavreli mu osećaji svi, al' vezan je Prometej, vezan je
Al' sluti Zej grozovit potop taj, prisluškuje mu manit zapljuskaj, i opet strepi neustrašiv Zej, i opet onaj titaninov smej!
i još titanski taj podrugljiv smej — da silan rob! oh da siromah Zej! U strahu Zej sa strepna kolena svog orla šile glađu morena, da jede roba, da mu
I ode oro zrakom plivajuć i stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej — da pukne silan od ljutine Zej de njemu smejom prkosi junak, a on još na to svoj da
I ode oro zrakom plivajuć i stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej — da pukne silan od ljutine Zej de njemu smejom prkosi junak, a on još na to svoj da daje zrak!
ode oro zrakom plivajuć i stade jesti titansku mu pluć; al' čim naraste — opet onaj smej, nijedna reč, već smej i opet smej — da pukne silan od ljutine Zej de njemu smejom prkosi junak, a on još na to svoj da daje zrak!
Al' zna to junak, znade to titan, zato se smeje sužan, prikovan, ta zato poruga, ta zato smej, i zato grmi od ljutine Zej!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
No, poslušajte! Vreme se počne faliti kako je ustavoobnarodovano, na koje svi udare u smej, grdeći ga što je čulo, da je ustav obnarodovan, pa to oće sebi da prisvoji. Ono se počne izgovarati na vas.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
!” — Šta mu drugi vele? — Pukoše ludi od smeja. Kad iziđe iz zatvora, pa prođe ulicom, tek onda nastane smej. „Nađe li ustav?”, upita ga neko, a cela ulica u smej. — More, što je bilo šale s njim, to nema.
Kad iziđe iz zatvora, pa prođe ulicom, tek onda nastane smej. „Nađe li ustav?”, upita ga neko, a cela ulica u smej. — More, što je bilo šale s njim, to nema. Nekiput da se isprevrćemo od smeja. I danas mu ostalo ime Toma Ustav!
— Bekić i naučni spisi! — dovoljno je bilo samo to izgovoriti, pa da celo društvo prsne u smej. — To kod nas ne može da bude. Kakva nauka, kad je još i Bekić piše!
— Jesi li čitao? — Bože sačuvaj; valjda sam pao na teme. Nauka i Bekić! — reče ironično i udari u smej, a zatim se prekrsti i sleže ramenima, a rukama uze otresati kao da veli: „Ne daj, bože, nikom takve bruke!
— Ništa, samo mu neke Toričelijeve cevi olomila o glavu. I, razume se, tu dolazi sladak smej; i prijatelji se žurno rastaju da tu prijatnu novost pronesu dale. To postade duševna hrana društva.
— Može, — veli žena upitanoga — samo nek se čuva da se ija ne odam na kritiku. I opet smej. Često se celo veče društvo pozabavi prepričavanjem smešnih stvari o naučniku.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Evo nas u njivi. Kola stadoše pod veliki brest. Čak sa dna njive čuje se pesma, smej, govor, šala, a sve to začinjava često pucanje korenja...
kr!... puca korenje, pod jedrom devojačkom ili snažnom momačkom rukom; ha... ha... ha!... razleže se smej veselih berača, a tamo kod razora, gde su same devojke, vije se vesela, seoska pesma...
i zadirkuju, žene im usrdno pomažu, a neženjeni momci, puni žara, podvriskuju i viču, da dadu oduške uzavreloj krvi... Smej i žagor, vrisak i pesma, prolamaju se iz njive u njivu, preko cela nedogledna polja, preko čitavog mora gore — hraniteljke.
Šum žita i pleve, smej i govor radnika, a vetrenjača trešti i lupa: tika-taka, tikataka, tika-taka. I opet jutro, i opet njegove čari!...
Sve se posaginjalo, hitre ruke trepte no i usta ne zaludniče. Smej, šala, pesma, razležu se s kraja na kraj, a pred njima stoji zvrka mlatača i kukača; snažna muška ruka zacima starku
— Pa jes', žešće no Dule na Pandiralu. — Ha, ha, ha... osu se smej celog društva. — Koji Dule? — Pa tvoj, iz G. — Kako je to on pobeđivao? — Eto, nek ti priča Delija. — Koji Delija?
— Aha, orlušino matora, ti li si! Evo vi i Tanasija, devojke; poš'o tamo vama, pa zalut'o... Osu se smej i žagor. — Pušti me, veštico! Otkud tebe đavo stvori tuna, šapće on. — A, lišče matori!...
— Ama nemoj, očiju ti! — Samo časkom. I, više se ništa ne ču... A komišanje ide svojim redom. Pesma, govor, smej, i tresak komišine i korenja ne prestaju. Starci su već prezevali ponoćno doba, pa im je sad mnogo lakše.
krilo, a ona se primakne, pa sluša i gleda, kako se sve društvo zbilo u krug, sve jedno uz drugo, pa se zavela šala i smej, da očiju ne odvojiš... I ja zadremah, pa se prućih u komišinu.
Načinili su našeg kapetana crnjim od đavola. More šta ti mu nisu kazali!... A baš htedosmo svi da prsnemo u smej, kad onaj u novinama priča kako je došla ova hartija u kapetanovu pismu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ćata produžuje: Smejat’ ću se kad ga stane jauk, K’o što se on smej’o kad sam plak’o ja — Ha, ha, ha! Dalje se od grdna smeha nije čula ćatina deklamacija, jer sve udari u smeh kad vide
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
bio, pridodavši da je on nešto načuo, no da bi rad, za veće uverenije, od mene o svemu izvestiti se Ja vidim da mu smej ne ide od srca i da u njemu imade nešto usiljena i lukava; no sa svim tim, poznavajući moju nevinost i ne videći ništa
Mladi ljudi, koliko muška, toliko i ženska strana, malo što drugo smatraju i vide u bračnom sojedinjeniju i sojuzu nego smej, igru i naslaždenije; to i nahode.
po dugom smijanju, okrene se k domaćinu: „Je li, gospodaru Jovo, ovde je bolje da stari Malenica besedi, koji uzro|kuje smej i veselje, a ja moj razgovor valja na drugo vreme da odložim?
Samo sam ja to hoteo reći, da onde gdi prost čovek ništa ne vidi, nego smej i igru, onde razuman vidi i poznaje previsoka namerenija jestestva i neiskazanu boga tvorca milost.
reči arhimandritove, koje je s takim smešnim namrgođenim i kao uplašenim obrazom izrekao, učini se jedan opštenarodni smej.
Dajem misliti kakav se tu kalabaluk, vika i smej učinio. Malenica psuje i ruži Janju, govoreći, koji mu vrag reče baš u vreme takoga smeja piti!
U ovom smeju, inatu i pravdanju prošlo je pozadugo. Razgovor je bio koje o čem, a najviše arhimandrita su bili na smej uzeli kako se je bio od samog imena škopljenja prepao.
” Neka sad zadrži smej ko može! A prolog: nasred crkve božje, reče starac to, i učini ono, i sotvori blud. [H]oćemo li se, braćo, zaboga,
” Dâ se to ovom čoveku na smej, da se nekoliko minuti morao smejati. Pita domaćica: „Uàt is dat? Uàj du ju laaf so? Šta je to?
Uàj du ju laaf so? Šta je to? Zašto se vi smejete tako?” A kad joj kaže, učini se vseopšti smej. Ko bi nas vidio, ne bi rekao da smo tu došli ručati, no smejati se.
Zaludu i[h] ja uveravam da bez svake šale to kažem, oni sve udri u smej. No, sve ovo ništa nije bilo. Kad toprv, po prijatnejšem pivu, burgundsko vino donesu, i počnem im ja nešto ingleski
Ćosić, Dobrica - KORENI
Daće mu svoje prezime. Potplatiće popa. Simka mora da pristane. Malim prstom milovao je dete po obrazu. „Smej se malo“, molio je i postideo se kad je Tola ušao i zatekao ga sa Aleksom u naručju.
E, kad bih samo mogao da postignem, svima što se smeju počupao bih grkljane. Onom što je unutarnje, ne smej se nikad. Slomiš li nogu, ruku, uglave ti nekako pa zaraste. Nema na ovoj kurvi zemlji majstora to unutarnje da namesti.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— U nogu, druže, u nogu, ej, more, u nogu! Stezao sam nos da ne prsnem u smej. Tako mi je nešto smešno bilo. On se teturao, navaljivao na mene svom težinom, išao čas brže čas lakše.
po rosi, slušam trubne zvuke i sretam čete što idu na vežbanje; a kad sunce odskoči da se vratim u probuđenu varoš. Smej se ti koliko ti drago!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I otvori se besna, razuzdana pijanka. Žene se izopijaše brzo, a pobratimi se jedva drže na stolicama. Čaše zveče... smej, kikotanje ... niko i ne pomišlja na opasnost.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1880. 2. Kad je napisao stotu „Šetnju“ Ma da nije vreme šali, ma da nam je žučkast smej; Mi moramo danas slavit’ jedan mio jubilej. Bŷnite se, bŷnite se, i pitate: Zašto to?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bio je zadovoljan što je jedva jednom pronašao slabu stranu Lukinu. — Dobro, dobro, smej se, sveca ti detinjeg. Vratiću ti ja to, pa ćeš da me pamtiš - veli jetko Luka.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Piljarice, neću divljaka! — Plati pa kušaj, Novci su meni od nužde, marim za usta ti, nebo, Želudac. — jedva uzdržim smej na odgovor mi dani. — A šta, piljarice druga, držiš u korpi, nije li — Reč mi priseče: — Cveće.
Milo ljudma čut i vidit Da su drugim mili, dragi, A san mio širi prsi, Smej i rumen licu daje. Trglo s’ od sna Cvet-devojče, U njoj srce igra, skače, A usta se sama smeju.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Stani ne mini. ĐURĐEVCI Seta me u čedni dan, Kad ulicama prodaju đurđevke. Ne vragoli mi, ne smej se, vragolanko. To u rodini ona boluje setu bez leka. Zanago rosne u jutra crvenom vrvcom vezivala.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Gospođice lepe i gospođe mlade Predstavljaće gole nimfe i najade. Ta i sam će Rudnik, kad ga smej probudi, Od silnoga smeja da razvali grudi. Za veselje takvo i za ljubav njinu, Sam načelnik pristô da predstavlja svinju.
„Kad je prodan neba dika, Za trideset srebrnika Naš pobožni, svetli car, Dvaesdevet vredi bar!“ Car se na to u smej dao: „No, to vidiš nisam znao! Ai ko će to da zna, Da sam tako jevtin ja!
Nad obalom, nebu gore, Tamarin se diže dvor, Svake noći, svake zore, Tu je šala, smej i zbor Tu se svako željom sladi, Da ugove samo njoj, I carica, šale radi, Diže jednom pehar svoj.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Tek što se smej stišao, u kavanu ulazi majstor Kosta, i pravo tome stolu i praznoj stolici do govornika. Ima tako trenutaka kad su
Prsnu u smej i gospa Nola. Prsnu u smej i Švaba. — Tvabuta, Neno! i digao dva prsta. „Gorom jezdi Toplica Milane!” peva Srba, lep i
Prsnu u smej i gospa Nola. Prsnu u smej i Švaba. — Tvabuta, Neno! i digao dva prsta. „Gorom jezdi Toplica Milane!” peva Srba, lep i vitak i slavan u onom
Ja na Labudu. Josin Duško na Cvetanu, a Luka na kobilici Milici. — Opet smej i podvriskivanje. Šegrt jedan se prevrnu triput na rukama: „Živela kobilica Milica!
A Luka naš čuva krug oko salaša, i pojahuje i odjahuje i kad hoće i kad neće. — Smej. Srba i Luka se uhvatili i igraju, a gospa Nola pocupkuje u mestu.
fino se uborale, kao sneg bela košulja raskopčana i otkriva divan vrat, glava zavaljena, kosa leprša, drzak i samouveren smej izbacuje bele zube, a raširene ruke se povijaju kao dve tanke grane. Gospa Nola sela na stolicu i briše oči.
Moja mati smeta, i smetaće dok je živa... A u našem razredu ja smetam Milanu. — Branko pršte u smej. Voleo je da se smeje, i umeo je smejati se. — To je kao kad bi se kazalo da Sv. Kuzman smeta Sv. Damjanu.
Njegova frau Roza, mora biti, jednako fantazira, jer njima, bogami, svaki dan sve šire. — Smej. — Naravno! Onda je i vrlo prosto ne svirati našu muziku, i nuditi novčani prilog. Može mu se!
— Pavle prasnu u čudan smej. — Nastalo bi to da bi na vrhu siromaštva sedeo Jevrejin — čuo sam za gospodin Joksimov citat — i taj jedan Jevrejin
— Pavle je preneo poslove na jednog advokata Jevrejina. Smej još veći: — E, sad se sudaraju dva admirala, i zanimnjivo će biti videti koji će potonuti.
Kad dečko pocrveni i zbuni se, ori se smej matorih. Iskušenja se stepenuju, dok dečko više ne crveni, posle čega matori opet udaraju u smej, samo uvek drugim i
Iskušenja se stepenuju, dok dečko više ne crveni, posle čega matori opet udaraju u smej, samo uvek drugim i drugim smejom. No, u školi, Mija sve bolji i bolji.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Slučajno ove nepoznatog mi auktora reči dovedu me na razmišlenije i dugim tumaranjem naučim da smej i šala, osobito na mladom licu, lepše stoji nego namrštena, ako će od kakve važnosti biti, ozbiljnost.
naučim da smej i šala, osobito na mladom licu, lepše stoji nego namrštena, ako će od kakve važnosti biti, ozbiljnost. Smej i šala, kaže Galen, nužna je za zdravlje, produžava život, umekšava nravi i čini da se čovek od čoveka kao ruža od
I evo čitatelja posle ovi stranputica k namereniju moga pisanja. Smej i šala, drugo ništa nije ovde za njega zgotovljeno.
Ali kako tamo vidim suščestvo s zamršenom bradom, s bosim nogama, gdi je preko golog tela japundže prebacilo i zlobni smej s usna ne može da sakrije? On se k meni približuje, daje mi razumeti da me poznaje, da ga poznajem. »Ah, vi ste, g.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prošlost, davna prošlost, druže jedini... A da li se nje sećaš? Ne smej mi se. Dve godine plivamo u krvi, pa si možda ogrubeo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Počinji! — razvali orlušina kljun, a Varalica se nasmeja. — Ne smej se, no igraj! I, poče igra! Dobi Varalica prvo kolo.