Jakšić, Đura - PROZA
„Vidiš, babo“, smejao se kaluđer, „da svašta može biti!... Je li, moja golubice, da može?“ Stana se smešila kao obično.
Ha! Ha!... Stojna zacelo nije zaspala!... Ta tu je ona divota iz Gruže, tu je njen Milan!... I on se u muci grohotom smejao... Posle toga izvadi iz nedara jednu šarenu kesu, od svakojakih perlica štikovanu.
Nijedan mi neće izmaći! Živ ne!... A ja ću biti hajduk kakvoga nije u Srbiji bilo!... — I on se, nesrećnik, grohotom smejao. Posle se digao sa svoga mesta i kao zmija se vukao uz potok Nikolinoj kući.
Obradović, Dositej - BASNE
govori više o tom,” — prišapće mu majstor — „jer vidiš da ti se deca smeju; a da znaš kako govoriš, i sam bi se sebi smejao”.| 46 Magarac i žabe Magarac, prenoseći tovar drva preko bare, upadne u blato.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kad se vratio advokat i njemu ispričaše, a on se baš nimalo ne začudi, nego hoćaše pući od smeha... Što se toliko smejao, bog bi ga znao! NI OKO ŠTA Ej, ej — baš šteto što se svadiše pop Vujica i učitelj Grujica!
Pentra se s decom svaki dan po brdima; valjda im nešto kazuje. Što se tiče na priliku — smejao sam mu se šta čini s njima;... A što mu ide svašta od ruke — čudo je!
Dalje, videše da učitelj nije ismevao činodejstva popova, osem što se smejao njegovoj molitvi od grada, a tome su se smejali svi po selu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kao da mu neki dokopa srce i trže ga, takav bol oseti. On skoči i pobeže napolje. — Ej, more! — smejao se starac. — Bajagi stidi se, a ovamo bi poleteo četvoronoške da se ženi!... Dobro, dobro!... He-hehe-he!...
Hodi, večeraj, rano! — More, mani večeru!... Ne bi ti on sad okusio pa da su carske đakonije!... Ha-ha-ha-ha! — smejao se starac. — Pa i ti, brate, mnogo ga diraš! — reče Petra prekorno. — Eto dete i ne dovečera!... — More, babo, ćuti!.
A Šokčanić onde, uza me, reče Popoviću: „Vala greh nam na dušu što obedismo prava zdrava čoveka!” — Ha-ha-ha-ha! — smejao se Turčin. — A Ivan? — Kao zapeta puška... Sluša što mu se zapovedi... Turčin se malo zamisli.
Veli, bio sam se sav ohladio, al̓ on, brate, nekako čovečno, lepo, pa sam plakao kao malo dete... — Ha-ha-ha-ha! — smejao se Kruška — jest, plakao je. Al̓ ja sam to razumio!... Ne treba to pritužiti čovjeku nego lijepo s njim.
— Ovo ti valja!... Dobra rakija, ne da se dosta piti, ali je i sud prema njoj!... — He-he-he!... — smejao se Ivan. — Pravo veliš, popo, — reče kmet, pošto odujmi — ne bi valjalo da je tikva širega grla.
— Šta je?... Šta se dereš? — reče Stanko. — Dok si gasio ognjišta i mučio jadne starce, smejao si se, pogana vero, a sad se dereš!... Šta ti je? — Ne dopada mu se drvo! — reče Zavrzan. — Nego, drži kraj!...
Jedne večeri sedeli su oko vatre... Zeka se grohotom smejao šalama Zavrzanovim, dok ti se stvori među njima Deva. Čim ga videše, poskakaše. On samo povuče Zeku za rukav...
Ti klepećeš kao moje čeketalo; i ja bih mogao zaspati pored tvoje priče!... Zavrzan se smejao na sav glas. — Video sam po njemu da ništa ne sluša!... A kako Surep? Eto, on sluša sve, je l̓, Surepe?
On beše hladan kao da pokiva kamen u svojoj vodenici... Tri puta jurišaše Turci, i tri puta ih odbiše... Glasno se smejao Zavrzan kad ugleda da se povijaju njihovi redovi. — Zeko!... Još ćeš ih zavitlati u Bosnu!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
mama, posle te naše nesreće bio je prvo ušinuo leđa vukući onu noć vodu, pa je sutradan poguren došao našoj kući i — smejao se! Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!
Često je se smejao tako slatko i kuražno, da sam ja uvek plašljivo pogledao na nju. A ona je bila — zatvorena knjiga! Ja sam svaki čas
Nikad se nije smejao, bar ne kao drugi svet. Znam, jedanput drži on na krilu mog malog bratića. Dao mu sahat da se igra, a moj Đokica
To je bila velika retkost, i eto tako se on smejao kad se desilo štogod gde bi neki drugi razvalio vilice da bi se čulo u Tetrebovu mehanu.
Smejala je se. Nasula mi je kavu. Presula preko šolje. Ja sam pravio rđave dosetke i smejao se raskalašno. Odmah u 8 sahata odem u bolnicu. Gledao sam svakog bolesnika. Prepirao se s jednim o kurari.
Od nas se niko nije smejao. Maks se opet pribra i obrati se meni onako avec nonchalance:23 — Hteo sam da vas molim jutros da nam podvežete
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Čim otopli, zamiriše na zelenilo, eto njega u varoš s punim nedrima zelenog zdravca. — Ete — smejao bi se on stidljivo i pokazivao na zdravac, — zelen, ubav!... — I svakom, čak i deci, razdavao bi.
odmah bi se vraćao u kuću, zatvarao u svoju sobu, besneo jer zna da se on iskrao, jurio po varoši, te svet ga gledao i smejao mu se a time i njima, braći, celoj kući... I tad bi besneo.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zato vašu frajlu Savku, što mi se dopada, uzeo bi' sa jednom hiljadom; al' kad bi manje bilo, svet bi mi se smejao, rekli bi mi da ja kao trgovac nisam u stanju da se ženim ni kao šnajder ili šuster.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako se Hristić po nekad raspoložio, zajedno s njima smejao se slatko i sve više ono zaboravljao. Zaboravi se Hristić pa se čak hvali i fino i smišljeno laže o onoj borbi kad je
Kao bezumna begala su misteriozna čudovišta, a ja sam se smejao gledajući onu užasnu trku ispred svetlosti. Ali sam brao klonuo jer, evo, sad je čovek taj što me baca u strašni ad
Afrika
On se smejao: „Verujete li da se crncem čovek može služiti ako ga ne dresira; neće raditi ništa i napustiće vas kad vam je najnužnij
), odlaziš, a ne vidim više, kao nekada, stražnjicu samo tvoju iz daljine!“ Smejao sam se radosno, na ovaj primer kako se jedna ista pesnička ideja obznanjuje različito u belome a različito u crnome; i
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On joj je kroz pukotine, zrno po zrno, rasipao kukuruz, skupljen u šaki. Smejao se živini, što trči na zrna, kao da su s neba pala.
Kad je ispraznio šaku kukuruza, počeo je da im stresa duvana i smejao se živini, začuđenoj čime je nebo hrani. Veli: ne valja to što Pavle radi.
Nije bio rđav čovek, čak se Mahalčanima i smejao dobroćudno, ali je ponavljao samo jednu jedinu reč, srpski: „Plati“. Mahalčani su na to psovali boga i lelekali.
Kirasir je bio razmestio svoje husare da spavaju na vratima. Tercini je bio veseo, te noći, i smejao se Isakoviču, iz glasa.
Tom drškom, on je muvao u rebra svakog svog sagovornika, kao da je hteo da ga golica. Smejao se preko celog dana i njegova kuća bila je uvek puna njegovog glasnog smeha.
Nego Futoškinja i po!“ Svaki je u Budimu znao Trandafilku. Trandafil se smejao, slušajući jade i muke Isakoviča, a ponavljao je da sve to nije bilo potrebno.
Ništa na svetu nije teško i sve se na svetu može udesiti, kao u svatovima. Gospodin Georgije se smejao svakome ko bi bio tužan, ili brižan. On, kaže, nikad ne jaše konja. Konj je luda životinja.
Trandafil je, kod svakoga, ostavljao utisak potpuno sretnog čoveka. On se smejao Isakoviču, koji se kao sen, uplašen, brižan, kretao po njegovoj kući i nije izlazio, ni u baštu.
Ne pamti se zemlja, kroz koju se projaše, goneći, u snegu. Trandafil se Isakoviču smejao. Isakovič, kaže, stalno, jaše na nekom oblaku.
Hoće svoje pravo i svoju zemlju. Na maču dobivenu. Dobivenu, kaže, „mit dem Säbel“. Trandafil se i na to smejao. Isakovič je tvrdio da je Bestušev mnogim serbskim oficirima već pašport, za odselenije u Rosiju, nabavio.
A još više da putuje sa čovekom koga dotle nikad nije bio video. Trandafil mu se, međutim, smejao: „Ta ja sam već kaparisao, moliću lepo!
Da ga voda proguta u nekom gazu. Živog ga neće dobiti još jednom, sad, kad ima pištolje u pasu. Trandafil se i na to smejao. Ni govora nema, kaže, o nekoj opasnosti, ako sa Božičem bude putovao.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Najpre sam se smejao, a zatim mi pade na pamet: Gle, pa ovo bi mogao biti najsrećniji izlaz iz situacije. Važiti kao mrtav, a biti živ”.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Poljubi me, Bodo, ako hoćeš? - prošaputala je i zatvorila oči, kao lafice na filmu. Počeh da se smejem i smejao sam se kao ludak još čitavih milion minuta. Rašida se uvređeno odmače u stranu. - Zar sam baš toliko dete?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Njegove misli, planovi bili su čudnovati, izvanredni, da se mnogo puta njima svet smejao, ali opet bili su originalni. Dakle, Pera neće dućan. Pera je, kao što znamo, konje voleo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ogromnih grudi i ogromnog trbuha, klonuo, zabrinut za decu, on se njenom ludilu i krstio i čudio, pa i grohotom smejao.
Da sa njim, Vukom Isakovičem, čitava ta nemačka carevina, u stvari, samo zbija šale. Da mu se Karlo Lotarinški smejao, da mu se Berenklau uvek rugao, da ga je Komesar, u Pečuju, i sad, pri povratku, dobro opaučio i da će ga i danas
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— Da vam ja to nisam rekao, ne biste ni primetili o čemu se radi! — smejao se taksista. —O čemu? — prenu se iz polusna, koji joj se lepio za lice. Mnogi i ne primete da ih služe robijaši!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Uskih vidika, zatvorena duha, on puno stvari nije ni mogao ni hteo da vidi, i zadovoljavao se malim i smejao onde gde je bilo problema i tragike.
Sremac, Stevan - PROZA
Kad god bi odadžija Aćim uzeo tu tabakeru u ruke, smejao bi se slatko; večno bi je razgledao i redovno bi rekao: »E što je širet! E nesrećnik!«, a to bi se Jove ticalo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i pobeg’o. A i sam popa tome se slatko smejao. Kad je dobre volje on ga zovne, pa, šaleći se, obećava mu, da će, ako bude vredan i tako lep, uzeti ga za zeta;
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Eto, to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT Bio jedan čovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin reče jedanput ocu: — Babo, šta ćemo raditi?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
VUČKO: Igradu kako je kći kneza Lazara pošla za turska cara. Tu sam već bio. E, kad poginu onaj starac, baš sum se smejao. STANIJA: Kako bi se smejao, kad drugi gine? VUČKO: Zašto je lepo. E, majka, da ideš da vidiš, lepo.
Tu sam već bio. E, kad poginu onaj starac, baš sum se smejao. STANIJA: Kako bi se smejao, kad drugi gine? VUČKO: Zašto je lepo. E, majka, da ideš da vidiš, lepo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U snu je Žuća svu noć vijao zečevu senku svetom, a u sam osvit dren se smejao okićen prvim cvetom. MAJKA Već mornar Mesec pučinom jedri, nakraj mu noći luka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— More, i njega bih ja pored mitraljeza — dobacivali su sa raznih strana na račun debeljka, koji se zadovoljno smejao. — Jest, a šta ćemo onda sa mitraljezom?
Kada noću maršujemo, Tanasija da vežeš za top. Jesi li razumeo? Tanasije se dobroćudno smejao, vukući naniže peševe bluze.
Obradovao sam se njegovoj pojavi isto onako kao kada čovek u stranom i nepoznatom svetu vidi svoga zemljaka. Smejao se i Tanasije i pričao mi kako se mnogo uželeo svojih drugova u bateriji. — Niko da me se seti i prati neku kokošku.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ha-ha-ha.... nasmeja se pisar. Znamo se dobro koliko smo teški. A, Bogosave, sedi, reče on ćati, koji se slatko smejao odgovoru njegovu. — Golaverija smo, brate, svi pa to ti je, pri druži im se ćata ovim familijarnim tonom.
»Jest, zbilja! Koliko sam se ja onda uplašila i najedila, a on ništa... Jamačno se još u sebi smejao kako sam morala brzo poslušati«. Pri toj misli obuze je gnev. »Neka ga... nek vidi da i ja nisam baš«...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A on joj se smejao besno, lagano, banaćanski. Pijem u slavu Vojnog Suda i barjaka crno‑žutih, kojima se nasmejao kad ga osudiše na smrt.
Protić je, inače, bio miran i vrlo razborit čovek, ali strašno nabusit. Ja sam ga znao, a smejao sam mu se kad bi ga na Kalemegdanu, u podne, sretao.
Pa sam i ono što nije moglo da uđe u Dnevnik spalio. Dobrović se tome, grohotom, smejao. Veli, kad pođe za Pariz, i on će svoje stare slike tako.
Predstavljao bi je glasno, po restoranima, tako da je bilo uvek mnogo smeha. Veli, dobra familija. Ja sam se smejao i nisam se, nimalo, ljutio na Ranka.
Tako hoće Šo, praveći cinične aforizme na račun poginulih, možda baš zato što ih žali. Niko se nije smejao. Smejale su se samo visoke i vitke Engleskinje.
Naslikao je starog skeptika drečećim bojama, a sa glavom jednog starog zeca. Svet se smejao, a jedan Amerikanac kupio je sliku za skupe pare. Ipak se stari filozof izvukao iz svega toga ljupko i veselo.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Osvrne se i vide jednog starca bele brade. Starac je mahao glavom i dobrodušno se smejao. — Ko si ti? — upita ga Agaton — i zašto se smeješ?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Č’a Gliša je se iznajpre smejao njihovim budalaštinama. No kad mu snaša Jula stade razlagati kako će to izgledati kad on bude posle kapetana prvo lice
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Sve se to povaljalo od grdna smeha i klanjalo kao derviši u tekijama, a najgrlatije se smejao Jelesije špekulant. Dogod se ćata izmotavao, držao se Jelesije za trbuh i za kukove od teška smeha, pa samo viče:
E, onda, veli, što se slatko smejao i ovo sad kad je Pera Izmotacija ovo deklamovao. Kad je deklamacija svršena, ćata se pokloni i ćir Đorđe opomene
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Eto to je, ženo!” I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže za što se smejao. 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
u Moreji i Hilendaru, i mogao sam tako govoriti da mi se ne samo deca, nego i stari ljudi smeju; ali sam se i ja njima smejao, čudeći se čemu se imadu toliko smejati.
„Čekaj“, rečem mu, „nek dođe samo lepo vreme; ako se i sam svojoj plašnji i viki ne budeš smejao, nek sam drugi. A u ovakim opstojateljstvam ja za druge molitve neću da znam razve „Blagi premudri sozdatelju bože, budi
A kad pođemo, međer on isti s perukom. Kad bi drugda pokraj konja kasao, sve bi mu kesa paruke po leđi skakala. Smejao sam se, misleći da ovi vidi našeg bačkog kočijaša, ko bi se od nji[h] drugom većma čudio?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM O, grade, gde sam živeo Po suterenima, na balkonima, Smejao se, plakao, siveo Pod tvojim nebom, plafonima. Tu smo se tužno ljubili U senkama, po klupama.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ali što SI se nagrdio onim krpama švapskim, To TI, Vukašine, nikako ne valja“, pisao mu je otac, a on se smejao. Još tada, i mnogo ranije, započelo je ovo što se večeras dogodilo.
„Pocrneće detelina... Kad ti nisi muško, kad si slepac, šonja, nikakav čovek“, šaputala je u plast. Tola se smejao ženama. „Predskazuju vreme.“ Ona je ćutala, vile joj se okretale u rukama, pa je naviljke često ispuštala i rasturala.
Može i Mijat da ne spava. I onda si me terao da spavam. Kažeš: „Sutra rano na oranje.“ Aja bih se smejao, ali opet ti lepo kažem: „Da si ti živ, odavno smo mi poorali.“ — Ostavi me! Idi!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
još više one bez rogova i repova. S radošću u očima gurali su nove nesrećnike pod čičak, a Đavolak se smejao. »Da braća ovo vide? Tram-taram! Da se i oni malo provesele! Hop, hop!
Mučio ga je i Smejačko koji se na sve njegove žalopojke naglas smejao. — Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive.
JASENOV LIST Treperio na grani list jasena, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši! Niko mi nije ravan. Ali i drugo lišće bilo je zeleno, sva šuma bila je
Ali mala lutalica nije htela ni da zastane. Brže od lišća otkidali su se dani, list je treperio na vetru, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam, najlepši, niko mi nije ravan!
Onaj, nekada nežni dečak sada je na sve gledao sa podsmehom. — Šta mi ko može? — smejao se. — Najsmeliji sam. Najjači! — na udarac je odgovarao s dva udarca i niko ni na senku nije smeo da mu stane.
Srebrni galeb se toj priči samo smejao i leteo svakoga dana sve više. Uzalud su se najbrži galebovi trudili da ga stignu, da se s njim takmiče.
Igračke su u čudu trljale oči. Niko se više nije smejao. S čežnjom posmatrajući otvoren prozor, lutka se seti krila koja izrastaju onome koji ih iznad svega želi.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je odlučio da ta dečačka ludorija sa učenjem ima da prestane kao što ima da nestane i čežnja za knjigama, Dobrača se manje smejao, ali to niko nije primetio. Seljani su hvalili dečaka koji je, preko noći, postao čovek a pokazivao se vešt u trgovini.
Valjda su ga zato, pokatkad, turske tobdžije uzimale na nišan: đulad se rasprskavala oko njega a on se, u sebi, smejao: uzaman tobdžije pokušavaju, ako ga i pogode, njegovo je pevanje dovoljno trajalo nad Loznicom.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato moram da se ovoj dvojici ponovo vratim. Počeću sa Demokritom. Smešljivi filozof! - Zato što se na sve smejao, mislila je i sudbina da ima prava da sa njim tera šegu; ona od sedamdesetak radova Demokritovih nije sačuvala nijedan
Znači da se ovogodišnji Uskrs trebao praznovati već prošle nedelje“. Kad razabra ovo priznanje, Mesec prsnu u smeh. Smejao se toliko da se umalo ne raspuče. No ne samo Mesec, i sve ostale zvezde počeše da se smeju, žmirkajući očima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
) dok se krezubi student cinički smejao, a onaj drugi sedeo mirno kao što bi trebalo da se sedi na predavanju. Ali na energičnu i iskrenu intervenciju
Oh, ja sam željan zraka! I mleka! I bele jutarnje rose! Ja sam se smejao u krvi do kolena i nisam pitao zašto? Brata sam zvao dušmanom kletim, i kliktao sam kad se u mraku napred hrli, i
— Slušaj — reče on zaplićući jezikom — video sam propalica, ali kao što smo nas dvojica — nigde nema. Pa se ludački smejao kao da jeca. A taj smeh, oh blagi Bože, neobično me podseti na onaj njegov plač u zemunici na frontu.
A posle, lep, svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što provaljuje, prkosio je užasu od ludila krvi i smejao se rani kroz koju se život točio neiscrpnim crvenim mlazevima.
svež, nasmejan, dok je zemlja stenjala od rike što proždire i lomi i prevaljuje, prkosio je on užasu od ludila krvi i smejao se rani kroz koju se život točio neiscrpnim crvenim mlazevima. On je čovek sa ognjem u dubini.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Eto to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao. ČUDOTVORNI PRSTEN Bila jedna udovica sa jednijem malijem sinčićem.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
jednu od svojih originalnih anegdota i koji ga je slušao sa zbunjenim izrazom na licu, ali se tek godinu dana kasnije smejao. Ja iskreno priznajem da mi je trebalo duže od godinu dana da pravilno shvatim Džonsonovu šalu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Iako sam se trudio da sakrijem svoje uzbuđenje, devojke ipak primetiše promenu na meni. Nisam se ni smejao ni mrštio, samo sam bio duboko zamišljen.
Na putu sam se više brinuo za dvanaest lepih učenica iz Vašinggona koje su pošle na put u Evropu. Niven se od srca smejao i dodao u šali da su dvanaest lepih devojaka iz Vašingtona sigurno interesantnije od svake teorije, ne izuzimajući ni
Na putu sam se više brinuo za dvanaest lepih učenica iz Vašinggona koje su pošle na put u Evropu. Niven se od srca smejao i dodao u šali da su dvanaest lepih devojaka iz Vašingtona sigurno interesantnije od svake teorije, ne izuzimajući ni
Tokom popodneva Niven je uspeo da odgonetne suštinu ove poslovice i slatko se smejao posle toga. Priznao je da je srpsko-američki humor malo komplikovan i da zahteva dosta analize.
rečima, posao mu je dobro išao jer ove nemačke aristokrate nikad nije vređalo kad se sa njima otvoreno razgovara. Smejao mi se kad sam mu govorio o svojim sumnjičenjima i antipatijama; molio me je da ponekad provedem s njim sat-dva u njegovoj
Bolje da se vratim u Idvor i opet budem govedar.” Helmholc se od srca smejao i uveravao me je da je govoreća metalna pločica načinila sličan utisak i na njega, iako je on proveo nekoliko godina
Krakov, Stanislav - KRILA
Neko je vikao: — Pavloviću, Pavloviću, jesi li pisma napisao? — Bora se okrenuo. Neko razdrljenih, maljavih grudi smejao se sa vrata kolibe.
Petrović, Rastko - AFRIKA
On se smejao: „Verujete li da se crncem čovek može služiti ako ga ne dresira; neće raditi ništa i napustiće vas kad vam je najnužnij
), odlaziš, a ne vidim više, kao nekada, stražnjicu samo tvoju iz daljine!“ Smejao sam se radosno, na ovaj primer kako se jedna ista pesnička ideja obznanjuje različito u belome a različito u crnome; i
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Hrabri Dimitrije Antonović Holštajn poginuo je 30 avgusta na Bobovištu, a pisac ovih redaka, koji se nekad tako slatko smejao padu Vladanovom, ne smeje ce više, jer je sad izgnanik iz domovine... HІІ U logoru na Prugovcu, 14. avg.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mnogo puta dirali smo ga zbog njegove debljine. Ali on se dobrodušno smejao i odgovarao: „Neprijatelji su mogli sve da mi oduzmu, ali nisu mogli jedno: moju dobru narav.
sam u jednu kafanu, svetlu, toplu i čistu, seo pored prozora i posmatrao svet koji je zabundan žurio ili se veselo smejao. Setio sam se tada makedonske žege, prašine i moje zemunice, po kojoj su jurili miševi.
— Reci, de, slobodno! — reče Mu Dragiša. — Gospodine potporučniče, skrcao bi je na licu mesta. Nasmejali smo se. Smejao se i Dragiša. — Iz pričanja gospodina potporučnika, kakva ti onako izgleda ta ženska? — pita ga Vojin.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I on uvek, kao stariji brat, smejao joj se, i kad bi joj se oči počele jače da crne, svetle, usta crvenija, vlažnija da bivaju, a ispod grla, mekog,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kad bi pobedio, a pobeđivao bi gotovo uvek, smejao bi se srdačno i srećno kao malo dete, a s njim su se isto tako srdačno smejali i oni koje bi pobedio.
Mito kaže da se smejao (razdragano, zadovoljno) mrdanju mišije glavice i šapica, milujući ga prstom po leđima. Dorotej i miš su se dobro
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Toša je mnogo voleo Ljubu, i razuveravao oca; i još se i smejao starčevom svedočanstvu pomoću senki. A stari mu je pametno odgovorio: da on često sedi u avliji na suncu, i poznaje
Ofelije se i nađu; nađu se, gospodo, ali partner je redak i moraju zato Ofelije da se udaju. — Smejao se gospodin Joksim, samo za neki svoj račun, iseckanim svojim smejom, koji mu je grčio lice i kuckao zube o zube.
Kako-tako Pavle ide u Pariz... Mi ga svi od srca žalili kad je jedini od svojih drugova ostao ovde, a on nam se smejao, izdavao stanove, prodavao sita i papuče, davao časove, kobajagi, a ovamo ih sam uzimao i još se za to naplaćivao,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti. Uze reč i onaj treći, što se smejao: — Razglavio sam vilice smejući se, jer toliko je smešnoga među ljudima i u životu ljudi.
Sve što sam više upoznavao život, što sam bliže upoznavao ljude, sve sam se slađe smejao. I sada još, kada sam stigao na odmorište, te se osvrnem za sobom, ne mogu da ne prsnem od smeha!
ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?
Kad je govorio, podvriskivao je nekako, te je izgledao kao da, bože me prosti, rže, a kad se smejao, on je prosto njakao. Jednom rečju, pljunuti konj sa cvikerom.
Prevrtao sam se, žmurio, smejao sam se bez ikakva razloga, ne bih li samo odagnao od sebe napast, ali se ona kao konjska muva navrzla na mene i nisam
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— More, progutao bi on i to, da se ovaj amza nije smejao veli gotovo ljutito Luka. — Ko verovao? — brani se sada Sredoje. — Video sam ja odmah.
I pored sve opreznosti, ipak su mnogi poverovali izvesnim pričama i onda im se sutra smejao ceo puk. To nam je bila jedina razonoda.
Kada su to pričali smejao sam se. Ali malo posle sam uvideo, da je to isto trebalo i ja da uradim. Platio sam i pođosmo. Uvede me u jednu sobu.
1 Ugledao sam kapu francuskog oficira. Ali sad već vidim i njegovo nasmejano lice, živahne oči. Smejao se. — Vouѕ étiez tgèѕ gaі!2 — govorio je smešeći se i trljao moje lice kolonjskom vodom.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Poče dečak da zaboravlja strah od samoće. Postade neoprezan. — Micko, Micko! — vikao je, trčeći za malim drugom, smejao se i zaboravljao da zatvori vrata.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Bio je pametan i, kao ajduk, pošten čovek; vrlo je rado koješta veselo i šaljivo pripovedao, ali se pri tom nigda nije smejao, nego je sve bio malo kao namršten.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
vazduh stekao Kome je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao Kad bi mi neko rekao Kako je vodu stekao Na kojim je mukama bio Da bi besplatno pio Kad bi
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Dopao mu se taj način i ushićen je bio dosetljivošću pobratima Mana i trljao je ruke i smejao se zadovoljno, uveren već unapred da će im sve lepo i lako ispasti za rukom.