Obradović, Dositej - BASNE
11 Lav i bikovi i lisica Lav, videći tri bika vsegda zajedno u ljubavi i u soglasiju, ne smejaše na njih udariti. Pošlje dakle lisicu te ih zavadi i rastavi.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Neka ga! Zar si mi ti svakad povečerala!... Ostavi ti mladosti njeno, nije on gladan! A dok se oni smejaše, Stanko je muke mučio! Njegovo skoro detinjsko srce otrova najedanput ljubomora, silna, besna, strašna ljubomora...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Za kaznu on je turi u zube i ujede je. Velinka se sve slađe smejaše: Kuku mene, siroto dete! Pa uzećeš je ti, Zlatane, ne boj se!
Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo. Ali se nijedna ne obeseli tome glasu. Smejaše se, istina, ali im smeh ne ide od srca. — Nije ona za našu kuću! — Jedna namiguša!
Sad ćete mi valjda dati ruku, jer ako mi je ne date, ne ostaje mi ni ta uteha da se srdim. Ona mi pruži ruku i smejaše se. Ah, pobratime, znaš li kaka joj je ručica! Od to doba bilo je stotinu takih sitnurija.
Trgoh je za ruku i izvukoh na gornji stepen. Baba se slatko smejaše. Nije ništa opazila, a nije ni mogla ništa opaziti. Odem u svoju sobu, skinem zimski kaput i odem u opštu sobu.
Francuski je, osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala. Maks se još glasnije smejaše kupeći usta da mu se ne odlepi flaster. Popesku udari vatra u lice. — Šta vam je smešno?
Radičević, Branko - PESME
101. Kako ode unapreda, Oh, pusto li svud bijaše! Kako vrata jedna zgleda, Kako dalje ne smejaše, Kako nakraj stra ga prođe, Te otvarat vrata pođe. 102.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko se tvrdo odluči da dobro pročasti Stojana, čim primi platu. Ljubica se smejaše s toga što je mlada, što je veselo živeti i što je smeh najlepši ukras mladosti.
Ljubica se smejaše s toga što je mlada, što je veselo živeti i što je smeh najlepši ukras mladosti. Velimir se smejaše i radi sebe, što bejaše veoma raspoložen i naročito radi Gojka: da mu pomogne nameru, jer je već uvideo kud ovaj smera.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Demokritos se smejaše slatko. „Da moj brajko, spomenik od tuča ili pentelikonskog mermera“. On prekide svoj smeh, uozbilji se i zauze
Ne zbog toga što sam Demokritos, već što sam abderićanin, pravi pravcati abderićanin“. On se smejaše tako slatko da mu suze udariše na oči. „Zapamti, dragi Hipokrate!
Demokritos se smejaše od srca. „E to si dobro smislio“. Oni nastaviše svoje razgovore. Demokritos se bavio i medicinom, napisao je jedno
“ Prekomerna radost obuze Mardohajevo srce i razagna sve njegove crne slutnje. Poče da cupka zadovoljno po sobi, smejaše se iz sveg grla i tapšaše me po ramenu. I ja udarih u smeh. „Ha, Mardohaju!
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Mider kao gadnu i vredonosnu stvar preziraše, i smejaše se kad se koja frajlica pred njom sa svojim suptilnim strukom ponosila.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa se znalo, bre brate, kad je dan, a kad si je pa noć! Po-za domaćina smejaše li koj da ulegne u kuću?! A si domaćin dođe, a izmećarka si turi čiviju na portu — i svršena rabota!
— Crna Perso, što ti se odi dete napraji! A Mitanča — što napraji? — Ešek! Što će praji? Nedelju dana ne smejaše da si do’odi dom, veće zaredi po tetke i po strinke na noćuvanje...
— Uhuhuhu! — prsnu u glup smeh izmećarka na ove poslednje reči. — Lele, tugooo! „Kuče u čašire“, kakoj mu je pa to? — smejaše se jednako Vaska i smeh taj pređe i na Zonu. — Ihaha!