Jakšić, Đura - PROZA
— Oh, babo, babo!... Ala si ti dobar, babo!... Na licu koje se retko smeje, najdivniji je osmejak... Starac, gledajući svoju jedinicu, zadovoljno se osmehnu.
Obradović, Dositej - BASNE
Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”. Naravoučenije Neke su stvari same po sebi tako
Vidiš pijana kako se junači da uprav ide, a posrće, — svak se tome smeje. No staru i nemoćnu smejati se što posrće, to je prava ludost i znak zla srca.
čovek, prepadne se, skoči na noge, obzire se gledajući jesu li ga mnogi vidl'i i ne samo ne srdi se ako se ko tome smeje, no i sam se sebi smeje kako je pao i zastidio se.
skoči na noge, obzire se gledajući jesu li ga mnogi vidl'i i ne samo ne srdi se ako se ko tome smeje, no i sam se sebi smeje kako je pao i zastidio se.
Ko što misli, kuda hodi, o čemu s kim govori, zašto se smeje, nemirna glava sve to hoće da zna, i što ne zna, a ona pogađa i sve na zlo tolkuje i okreće.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— A čekaj ti, znam šta ćemo — poče Spasoje — pa prsnu u smeh. — Šta? — upita Đura. Spasoje se smeje jednako i sve više. — Šta ti je, more? Kaži, šta ćemo...
Radan sedi na prednjem jastuku i natera volove na vodu. Kad beše nasred vode, dok dete poče da se cereka; ne smeje se kao ostala deca, nego nekako sasvim izvraćeno: »Naša glava! ha, ha! Naša glava! ha, ha, ha!
Po drugim selima, naljute ga, najedi se, pa je povazdan turoban. A sad, vidite li samo, kako je razgovoran i kako se smeje... Sad kao prvi put kod vas... Je li, dosad nije dolazio, a? — upita ih Đuko vrebajući zgodu da ostvari svoj plan.
Ele, kao što vidite, veliko veselje čini David Uzlović. Tu se jede, tu se smeje i peva, tu se pije, Tu se svira n igra, tu se napija redom u svačije zdravlje Napija se u zdravlje gospode i onoga ko
Samo imam malo muke s Radanom. — Šta? Hoćemo li mu skoro da dreknemo s jaretom? Ha, ha, ha! — pita i smeje se kapetan preko masnog zalogaja piletine. Pop Pero uhvati se za bradu i učini kao jarac: »Mehe-heee!
Pop uze otresati glavom, kao da ga čele ujedaju. Bome, gradljike zgađaju dobro u temenjaču! Čak se i Živadin smeje, gledajući kako gradljike odskaču od popove glave...
Kaže meni Dušanka... A ja mislim — šali se, vrag jedan! I opet joj suze udariše. Ona ih briše rukavom i smeje se. Ognjan se čisto zbunio. Neki plamen udario mu u lice. Zausti da rekne nešto, pa baš ne ume. Miona ga opet nudi.
Videla je — kad je uzorao i treću brazdu!... Obuze je neka čudna radost. I plače joj se — i smeje joj se. Ne zna ni sama zašto... Malo, pa tek prozbori onako sama: »Ta red je jednom da i mene bog obraduje!...
Bude mu zdravo smešno, pa se smeje! Pop malo-malo pa tek pomrkne očima na nj. — Vala, brate, trebalo bi ovo i spavati — reći će pop Bošku kad su već
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A kad ga preokupe za to, on se smeje, priča im o kesegama i štukama, o pticama i bubama... I to priča sa takvom vatrom, smeje se tako slatko — da ga Turci
I to priča sa takvom vatrom, smeje se tako slatko — da ga Turci puste kao budalu koja ništa ne zna... A on je znao sve.
Pa ovaj beli cvet na čelu! I... gleda, nekako, kao dete!... — Doista... — Nana mi se svakad smeje, ali me ne grdi... Ja svakom nadenem ime... I ne dam nijedno zaklati!...
Dučić, Jovan - PESME
On se ruga mome šlemu i mom štitu. Kad besedim narodu koji plače od uzbuđenja, on mi se smeje jedini. Otruj ga, sveštenice ljubavi, i ja ću ti dati galiju na moru i dvorove u polju.
Međutim bila je nedelja, i narod je bio došao da se smeje, a ne da mudruje, i nije očekivao ništa drugo. Hteo je da vidi samo kako jedan prorok pada u prašinu pod nogu drugoga
Hteo je da vidi samo kako jedan prorok pada u prašinu pod nogu drugoga koja je kao noga u patke, i da se smeje obojici. Proroci su i dalje govorili na raskršću pred selom, ali su obadva brzo ostali sami.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kaže: „Vide li ti, seka-Soko, našu limunaciju!” Pa onda je počeo, kaže mama, sitno, sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i dok nije počeo sasvim grcati.
Naravno, neću mu ja ništa govoriti o tome što me muči, — što da mi se, može biti, smeje? — ali ćemo bar proćeretati. Sve je to lepo, ali gde je on sad?... Pa ako ga još ne nađem? Čisto sam se dao u brigu.
— Bogu hvala, samo kad je sve prošlo. Vi se ne čuvate, ja sam to znala. I vi ste mi lep doktor! I poče veselo da se smeje. — Ja ne smem ništa učiniti protiv vaših naredaba, a vi ne date sebi ništa primetiti.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
? — Oho-ho! — smeje se gospođa Persa. — Šta mi se to dalo na smej. Čisto vas prestavljam i gledam kako, tako debela, bacate kegle!!
šarov, jedan grdan glavat i čupav pas, sa čupavim i punim čičaka repom, koji je izdaleka, kad zine, izgledao da se smeje, ali je ta spoljašnjost njegova bila fališna, jer bio je ljut baš k’o pas, što rekli.
On se odobrovoljio i ne traži više njegovu krv. Šta više, sad ga rado gleda svaki dan, i smeje mu se kad se ovaj sapleće preko svoje malo poduže kožne kecelje i kad zadžaka ono njegovo: pak-pak?
Za časak pokusa iz tanjira. — Evo vam i noge... da vas voli punica, što kažu! — smeje se gđa Sida i sipa mu u tanjir. — Blagodarim — klanja se g. Pera. — Izredna, črezvičajna čorba!
Pera — da ovako što još nisam pio. Ovako nisam! — A, to vam verujem, to vam verujem — smeje se zadovoljno pop Spira. — Pa ja vam govorim: čisto naturalno... brez špecija, a vi mi se tu jednako cifrate.
On i kojekako; snebiva se, siroma’ mladić, pa se čudi šta ga je snašlo. Al’ ona, smeje se, bože, smeje, smeje, pa misliš sve zvoni sokak od njena smeja!
On i kojekako; snebiva se, siroma’ mladić, pa se čudi šta ga je snašlo. Al’ ona, smeje se, bože, smeje, smeje, pa misliš sve zvoni sokak od njena smeja!
On i kojekako; snebiva se, siroma’ mladić, pa se čudi šta ga je snašlo. Al’ ona, smeje se, bože, smeje, smeje, pa misliš sve zvoni sokak od njena smeja!
A ona, smeje se, bože, smeje, pa zabacila glavu, pa sve baca noge i šora nogama po zemlji, pa digla nos u nebo, misliš: Venus je,
A ona, smeje se, bože, smeje, pa zabacila glavu, pa sve baca noge i šora nogama po zemlji, pa digla nos u nebo, misliš: Venus je, niko k’o ona! Hu!
— reče glasno. — He, he! Frajla-Julo, a vi kanda zavirujete! Kanda mene tražite! Baš ste najgirig! Tu sam, tu — smeje se Šaca demonski. — Juf!
Ko se to noćom u gluvo doba brije, aj? — Niko! — odgovara Šaca izdaleka već. — He-he! — smeje se Nića. — »Sve po ’ladu, da ga ne poznadu!« Aaa! Sinovče, ne valja ti pos’o!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Juri onako bled, u košulji, po ulicama, čaršiji te se od njega svet grozi, smeje. A to ga snalazi u noćima s jakom mesečinom.
zbog toga, Bog, kao kaznu — a bez greha roditelja lako se porodica ne kvari — dao im takvog brata, s kime svet da se smeje.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Drage volje. — Da li ste vi u frajla-Julku zaljubljeni? Ružičić se smeje. — Al’ kažite mi, molim vas. Možete o mom karakteru uvereni biti da neću nikom kazati.
— Ala ste me uhvatili, ne mogu s rečma kuda. Ljuba se smeje, mati se smeši. — Dakle, obećanje stoji? — Stoji. Tako se još malo porazgovaraju, pa onda Ljuba dâ naposletku i reč
— Mesec dana. — To je malo — godinu dana! — E, ta vi se samo šalite sa mnom! Gospođa Makra se smeje. Čekmedžijiću dugo je bilo vreme. Nije mu bilo ni do pića, ni do čika-Gavrinih đavolija.
— Pa kuda? — Da idemo u Srbiju, u Beograd. — Pa šta, u Beograd da se ženiš? — A zašto ne? Čika-Gavra se smeje. — Neće onde nijedna za tebe poći. — Zašto? — Kazaće ti: „Neću za Švabu!“ — I to je istina.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A kad predadu arač tačno na cvancik, vraćaju se. E, onda se kaznačej Mijailo oseća lakše, smeje se, šali, peva i plaši medvede.
Afrika
Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog
Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu
U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.
To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski. Crnac peva i smeje se neprestano, iako je plašljiv zato što je blizu prirode i životinja; ali je čovek.
Crnac peva i smeje se neprestano, iako je plašljiv zato što je blizu prirode i životinja; ali je čovek. Majmun se ne smeje nikada, a brine se i straši, zato što je još uvek samo životinja. Ja sam video da N.
Ova u sredini odlazi odmah u zanos, tako karakterističan za crnu rasu. Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca se na drugu.
Odseca glavu i toči krv na kamen. Bezglava kokoš odleta onda daleko između nas, trza se, baca po zemlji. Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Ja neću da se smeje svet od mene, nego da mi kupite šešir. JANjA: Uha! Oćiš da se svađiš jošt sos mene? JUCA: Ja sam dosta trpila.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
da je bio napit, stalno cerekao i vrteo oko svoje i domaćinove ćerke, izvodio ih u baštu, pa se i odatle čulo, kako se smeje, i kako devojčice vrište. Valdenzer je pratio gospožu Božič učtivo i nemo.
Mladi čovek, Kopšin dragoman, gospodin Agagijanijan, počeo je onda da se smeje, kao da štuca. Tešio je Kopšu da sva ta panika, oko kapetana, nije potrebna.
A on beše stao i zagledao se, blizu vode, u lepe kamičke. Ču, i to, kako se skeledžija smeje njegovoj majci: Što se zanosiš i dete plašiš? A ono, vidim, slobodnije od tebe!
Nasmeja se i zapita Grka: da li dolazi i stric Janko? Isakovič je imao gadan običaj, da se smeje, pre no što u krv zagazi, kao da će da pije vino.
Rekao je Isakoviču, šta su videli, rekao mu i za Božiča, ubojicu, ali se Pavle smeje na to, kao lud na brašno. Pavle može poginuti zbog žene, a što je najgore, osramotiće i familiju.
Petar nije takav. Dok ona izdiše, umorna, posle ljubavi, u postelji, vidi njega, kako na stolu sedi, i kako se smeje. Kao da su vrapci. Jest, katkad joj se čini da on nju kao neku vrabicu voli. On voli, kao vrapci.
A kad Petar poče da se smeje, i zapita, misli li da seli u Rosiju i gospožu Kumriju, i decu, i tu sirotu udovicu – što u kućerku Ananija noćiva –
Ona se smejala prvo tom mladom čoveku, koji nađe da se u ženu sa šestoro dece zaljubi, ali mu se ne smeje više. Možda će ga uskoro uslišiti. To neka kaže Trifunu. Nikad se Trifunu neće vratiti.
Runič priča da je, u tim kolima koja su odjurila, prepoznao slugu Božiča, ali se Božič smeje, i kaže da se kapetanu to pričinilo, a da je to bila mesečina. Kopša je nagovarao rođaka da ne ide u vizit Božiču.
Mladost u nama, u takvoj prilici, smeje se i klikće, kao što oluja grmi, u oblaku. Reče mirno Božiču da on, Isakovič, nije ni na kakvu Teklu i ženidbu mislio,
nerado, a Pavle je rosijski nagađao, pa su obojica gledali jedan drugog, smejući se, ili sevajući očima, kao što se smeje lud na brašno.
Bilo pa prošlo, a kao da nikad ništa nije ni bilo. Ali se gospoža Femka smeje tako veselo. Đavo je to. Kad bi se ženio, takvu bi ženu uzeo. Mrak je u životu – samo je veselost što svetli.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (grleći ga, slatko se smeje): Bože moj! Bože moj! Nikad mi nije ni na kraj pameti palo, a ništa lakše... (Zvoni.
(Smeje se.) Detinjasto, zar ne? NOVAKOVIĆ: Pa ipak, godi mi ta tvoja detinjarija. Zbogom, dušice! RINA (grleći ga, prati ga do
To se u računici, čini mi se, zove: pravilno trojno. MILE (smeje se): Da, da! Dakle, ja ću vas stalno izveštavati o tome kako se stvar razvija kod advokata. (Polazi.
MARIĆ (smeje se): To je sve? SPASOJE: To nije sve; uverićete se da nije sve kad vam iznesem materijal. Početak istrage vodi od
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kad sam podigao glavu, primetih kako se Rašida smeje tresući čupercima kose ljeskave na suncu kao krljušt riba. Zubi su joj bili nejednaki, ali smeh joj je bio takav da vam
je on hteo da mi kaže o ratu i stradanjima u njemu istina je, najkrvavija i najsvetija: on neće dozvoliti da joj se neko smeje.
Hteo sam da joj kažem kako je volim, a onda se uplaših da će početi da se smeje. Nailazak dresine s radnicima iz šećerane spasao me je od toga.
- Mogli smo biti sada... Mogli smo biti sada... - mrmljala je bez veze, ne dovršavajući rečenicu, a zatim poče da se smeje. - Mi smo budale, mi smo dve najprokletije budale na svetu!
- rekao sam, a Rašida je počela da se smeje. - On to misli ozbiljno! - okrenula se Atamanu. - Baronica nam je sama rekla njihova imena i dalje se smejala, ali smeh
- skočio sam na noge kao da mi je neko potpalio vatru pod tabanima, a ona je počela da se smeje. - Ribizle! Kakve ribizle rastu tamo preko! Nemoj samo da mi počneš priče o moralu.
— I u bikincu si gotovo gola. — Ako ga skinem, onda sam to sasvim! — prošaputala je, a zatim je počela da se smeje. — Kladim se da ćeš pogledati!
Ono dvoje još je raspravljalo o pismima. Čuo sam Staniku kako se smeje, pa oca kako objašnjava nešto. Posle toga sam malo kao spavao, ali to nije bilo pravo spavanje, mislim, jer sam sve
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra slatko se smeje, briše oči. — Ala si gi baš veliki đavo, Čamčo, tebe bi trebalo za đenerala načiniti!
dobra o njoj slušao, zato sam došao da je vidim, i bez svake ceremonije zaprosim, ako bi’ korpu dobio da mi se svet ne smeje. Šta mislite?
Predloži mu da ih odma ne pusti, već da će najpre da izvidi burad. Armicijaš smeje se, pristaje na sve što Čamča kaže, i bajagi pokazaće se strog.
Još i veliki prsten htede na prst navući. Ne dade mu Čamča, no donese mu sablju da opaše. Sofra se smeje. — Prsten nipošto, no sablju. — Zašto?
— Pa govori! Da čujem. — Davno već ja to premećem u glavi, ali sad ću da izvedem. — Smeje se. — Ti govoriš baš kao lud. Pa kaži jedared šta je! — Stvar sasvim prosta.
Pa onda ću posle pet godina sve to prodati. Računaj sad! — Smeje se. Smeje se i Profit. — A kako ćeš sve to izdržati? — Kako? Imam veliku baštu.
Pa onda ću posle pet godina sve to prodati. Računaj sad! — Smeje se. Smeje se i Profit. — A kako ćeš sve to izdržati? — Kako? Imam veliku baštu.
Prvi je već u dućanu, pa već jede iz džaka zob. Profit ga istera. Pera se smeje. — Vidiš kako treba konje dresirati; tako idu kao iz škole.
Od brige ne mogu da spavam, vrati se. — Tvoj roditelj S. K.” Kada je Šamika pročitao pismo, najpre smeje se, posle mu je opet žao što je tako na lako pisao. Sve spremi, pa će da se vraća.
— Jel’te Herr von Kirić, naš bal je lepši od vašeg? — upita frajla Lujza i nasmeši se, a gospođa Matilda grohotom se smeje. — Zašto? Bilo je vrlo zanimljivo. Takvo što nisam nikad video; ne kajem se što sam bio na tom balu.
Lane sam jednog lisa za paprikaš skuvao, i to su pojeli. Naravno, znam kome ću i kad dati. Šamika se smeje. — Al’ tek meni nećete lisa dati? — Biće zecova i prasica. — Pa hoće l’ biti veselo? — Veselije neg’ na noblbalu.
Polaček košta, smeši se. — To nije taj „tej”. — Gospodar-Čamčo, koštajte. Ovo je „kamilntej”. Čamča se smeje. Polaček stari i gospodar Sofra čude se; i oni koštaju pa se čude. — Gospodin fiškal, ne čudite se.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁰ U vezi sa spavanjem postoji jedno zanimljivo verovanje o tome šta znači kada se dete u snu smeje, odnosno plače. „Kad dijete spava, pa se u snu posmejkuje, vele: ... kraj njega stoji anđeo i šali se s njim.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Mlada žena oseti da je on gleda pa popravi nestašni pramen kose. Mladi čovek voli da gleda kako se mlada žena smeje kad se Tom uhvati na lepak. Mladi čovek, inače, nije baš tako mlad.
Onda su zaćutali. Jedanput, dok je bio još vrlo mlad, i dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko!
I onda moj muž počinje da se smeje kao lud: »Ti da postaneš glumica? Ti? Ma nemoj, molim te!« E, pa, sada najzad imam potvrdu da bih mogla!
Žao im je! Nigde ni jednog jedinog slobodnog ležaja! Oseti potrebu da se smeje kao lud, baš kao na kraju filma »Blago Sijera Madre«, kad vetar razgoni na sve strane krvavo stečeni zlatni prah iz
lice ispred sebe — lice uvek lojalnog i ispravnog čoveka, jednog od onih što iz dubine duše preziru svakoga ko se još smeje.
A na kolica zakačio automobilsku tablicu SD-24-Z6-12. Nekome ispala, pa je on zakačio otpozadi. Smeje se. Kaže, sad može da se parkira i na trotoaru, šta mu ko može? Diplomatska registracija! Corps diplomatique!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji! MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe? ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o! Ta smeje ti se svet, znaš li, more? UGLED 5. MATI, PREĆAŠNjI MATI: Šta je to? Šta činiš ti s mojim detetom?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečja pesma ne podnosi oponašanje igre, ni adaptaciju tragičnog za dečji nivo; ona tragizam ili ignoriše, ili mu se smeje: pravog razumevanja za nj nema.
duh se smeje sopstvenim stranputicama, oživljava mrtva mesta govora, uključujući ih u živi jezički saobraćaj; dobitak je višestruk.
Moderan čovek doživeo je i taj, među drugim neobičnim prizorima: video je jezik koji se sam sebi smeje! U ciklusu Vukova azbuka dve pesme, začete u igri i iz igre, najbolje pokazuju obilje i kvalitet Radovićevih
Humor je perspektiva u kojoj nam stvari pokazuju lepu uzaludnost svog postojanja. Dečja pesma svemu se smeje, ili se bar osmehuje. Svemu, a naročito stvarima preozbiljnim.
Opsednut autentičnošću, koju suprotstavlja svemu što je uopšteni zanos, kao i kultivisanom artizmu, Radović se smeje onome što ga prevazilazi. Što dalje od slatkorečivosti, to bliže istini!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On sav učestvuje u radnji koju opisuje, plače, smeje se i peva sa svojim junacima, daje izliva svojim nabujalim osećanjima.
Sremac, Stevan - PROZA
— Je l’ tu fabrika? — pita Jovan ulazeći u Nastinu kafanu. — Ooo, ja tošla, tavno! Ja tošla — smeje se dobroćudni Švaba, pa se zacenio od smeha što ga Jova nije odmah primetio.
— Dede, daj, Nasto, pedeset i dve table i dve karte.... Ovaj... ’tedo’ reći: pedeset i dve karte. Kristijan se smeje, pa sav pomodrio na ovaj svakodnevni vic Jovin. — ’Oćemo l’, fabriko? — pita ga Jova. — O, ja, da igramo.
Činovnik ne sme da krade, Švabo. Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju.
Švaba ne razume, pa se samo smeje, a društvo još više. A Jovi je to lako išlo, jer je bolje vladao srpskim jezikom nego Švaba Kristijan, a naš, opet,
Gledaj, i ne poznaje se da je bilo vina u njima! Gledaj! — E, tebi je sve do šale! — Hehehe! — smeje se Jova zadovoljno. — Šalim se, ženo, šalim.
Radičević, Branko - PESME
Da pomisliš svijet se raspade, Al' zamalo — pa svega nestade, Grom umukne, nebo se razgali, Pa se uci pređašnjojzi smeje, Sunce grane, pa grejat navali, Te još lepše nego pređe greje.
O kad se setim oni boja I premilenog onog znoja, U grudi mi se srce smeje I većma mi se krvca greje! „Za otečestvo, za slobodu!“ — Po celome se čulo rodu.
iz nedara, Na sto je meće, pa knjigu otvara; Još perom oštrim u srce se bode, Pa krvcom svojom vako pisat ode: — Smeje se nebo, a sunašce gleda Odozgo dole na zemaljska čeda; No jedan dole po zemlji se šeće, Rekâ bi nema kâ ostali sreće.
I glenu njemu u to bledo lice, Što smrt razvlači tako nemilice, I glednu, glednu, i beše mu slatko, Te još se smeje, al' beše za kratko; Jer Mile otle beše nedaleko, Te silnom miškom junak je sekô, Al kada spazi de gospodar pade,
tako, A sunašcu što god drago; Jedne ćudi nije svako, Svako ima svoje blago, Što taj kudi, oni fali, De s' taj smeje, oni žali. 84.
Glete, glete, ta eto je! Eto, eto zlato moje, Kako gleda, kako s' smeje! Oh, pustite, pustite je! Odi k meni... Već odavna... Ma što si mi tako tavna?
“ Ribica mu veće rudi, Gotova je skoro. Krasno miris od nje veje, Već mu je pečena; Srce mu s' u grudi smeje. „Amo ti milena.“ „Dole sad ćemo mi sesti, Al' će da se sladi! Morô bi te, ribo, jesti, Mada nemam gladi.
Gora njima žuborom se divi, Tice poju: „Da ste nama živi!“ Sunce stalo od velje miline, Pa se smeje ozgo sa visine, Jera taka momka odabrana Ne videlo od Kosova dana.
Milete, sedi pred šatorom, Pogleduje sunašce nad gorom, A sunašce pogleduje njega, Kâ brat brata što gleda svojega, Smeje s' sunce, kao da ga kori, A koreći kanda 'vako zbori: „De je slutnja što ti stište grudi Štono jutros mozak ti
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Noge su mi se presekle! Sedi sad i ti, još malo pa ćemo zajedno da se smejemo! HASANAGA: Ako ti se s koca smeje, smejaćeš se! JUSUF: Sad još i kolac! Ali o tvome razlogu ne vredi ni da se govori! Što da ti pričam kad znaš!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A on im se smeje i gleda ih milo kad mu kažu kako je lep. Nikome nije bio na smetnji. Što god mu se naredi, on učini.
On ćuti, trpi, i kad ga ovaj pusti, Dimitrija se povlači, češe i gledajući ga milo i ponizno — smeje se. Jedino što mu beše kao neka strast, to je: pesma i kićenje cvećem.
je popa grdio pa hteo i da bije za to) zakitio se cvećem, čak i perunikom, pa sav crven, oznojen od silna rada, trči, smeje se i peva koliko ga glas drži. U subotu, uveče, celu noć se je pilo i veselilo.
Šalvare joj šuštahu, prameni raspletene kose šibahu je po plećima, a ona se previja, beži, smeje slatko, silno, razdragano...
Jednom uzeo pa napunio pojas i nedra nomorandžama, limunovima i drugim voćem. Ide, smeje se; mi trčimo oko njega tražeći mu, on nas odbija: — Hajd, hajd! nije za vas!
Duga im večera, a pre večere da uđu ovamo gde su svi stariji stid je. Čiča Mase odovud ih dira, smeje im se. Pa, navlaš da one čuju, tuži se kako „od devojaka, a naročito od mladih žena (a on se skoro bio oženio) ne može
Kostić, Laza - PESME
U strahu Zej sa strepna kolena svog orla šile glađu morena, da jede roba, da mu vadi pluć, nek s' onda smeje bogu s' rugajuć!
Al' zna to junak, znade to titan, zato se smeje sužan, prikovan, ta zato poruga, ta zato smej, i zato grmi od ljutine Zej!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Pa da ostavimo, da nam se svet smeje? Sramota je, devojko, i pomisliti to, kamol da izrekneš. Teško svakoj, koja ne ljubi čistoću.
SOFIJA: Sram da ti bude; napao činiti, da mu se svet smeje. Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi? Misliš i mene kao onu prvu?
Da Bog sačuva! luđa, nesmislenija, bezobraznija, to sve može biti, ali pametnija, nikad ni doveka. JEVREM (smeje se): Zna Maksa, nemam ja brige za njega. Dakle, snao, čula si lozinku; samo kuražno! (Odlazi.
, kakim telom? ŠALjIVAC: Čim oćete. DOKTOR: Kaki? Kaka? Kake? ŠALjIVAC: Ha! Ha! Ha! DOKTOR: Smeje se? A zašto je dobro bilo kakim? ŠALjIVAC: To je dobro za vas, a za mene i to ne valja. DOKTOR: Dobrodjetelna namera.
(Sedne na kanape, pa đipi.) Kuku, šta je ovo? LjUBA: Šta, majka? STANIJA: Što me nešto iz minderluka udari? LjUBA (smeje se); To je kanape na federima. STANIJA: Pa što bije? LjUBA: Ne bije ništa, nego se slegne, da se bolje sedi. Eto ovako.
LjUBA: Zašto? To je dobro. Evo sa zemičkom. Umači samo. STANIJA: Kafa se ne jede, nego se pije. LjUBA (smeje se): Probaj samo. STANIJA: Ne mogu ti, kjerko. Nego daj mi kafu, ako oćeš. LjUBA: A ti donesi, Vučko, crnu kafu.
— Štono pripovedaše stari, da je jedna varoš propala u zemlju za bezobrazluk, i Beograd će propasti. LjUBA (smeje se): Što devojke vode Muškarce pod ruku? STANIJA: Jest, zato. Bog se mora rasrditi na taj svet.
— Šta ti je? STANIJA: Ej, crna kjerko, što me ubi? LjUBA: Ali šta je? STANIJA: Opeko se. LjUBA (smeje se): Ta to nije vrelo, majka, nego je od leda. STANIJA: Aratos ti Beograda i kad dojdo ovamo!
Devojka sedi sama s momče u sobi. LjUBA: Pa šta je to zlo? STANIJA: Što je zlo? Dobro je, da se svet smeje. LjUBA: On me uči. STANIJA: Uči te bezobrazluk, da izgubiš stid. Sad si ga najmila za slugu. LjUBA: Kakav sluga?
LjUBA: Je l’ istina, majka, da su te otimali, kad si bila devojka? STANIJA (muči se da se ne smeje): Što je bilo, to je i prošlo. LjUBA: Ama kaži mi, kako se otima. STANIJA: Tako sas bezobrazluk, ka vi što činite.
PIJADA: Govorimo kako ce da bude svadba. STANIJA: Zar neće kako je Bog uredio? LjUBA (smeje se) A kako je Bog uredio? STANIJA: Da devojki metnu kod kuće privez na glavu. LjUBA: Pa da je vode kao slepicu.
STANIJA: Jes’, vi nemate sramotu. Ajde, da skinem ja maramu s glave, pa da idem po sokaku. PIJADA (smeje se): Ala bi bila velika sramota! STANIJA: Što, tebe to nije ništa? LjUBA: Majka, sad sve žene idu gologlave.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
PERSIDA (smeje se): Znaš šta je, Stevo, Ja sam metnula malo opiuma našoj gospođi u limunadu, pak valjda je sirota Pela morala popiti.
Danas pere kapu. Znaš, neće biti pravi bal, nego naše društvo. SULTANA: Nipošto, volim ovde poginuti nego da se smeje svet od mene. SRETA: More ženo, šta je tebi danas?
SULTANA: Nisam se ja izvela. PERSIDA: Ta ti i nisi. TRIFIĆ: Ovo je tvoja gospođa. PERSIDA: I — hi! hi! (Smeje se.) Takva gospođa mogu i ja biti! SULTANA: Ih! (Cikne.) Strvino ženska! (Poleti joj, Trifić je zadrži.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Baš je lepo što nas se setio! Misli na nas, to je najvažnije! I eto, ko se poslednji smeje najslađe se smeje! Dva zelembaća odlaze do otmene „Fontane“ u Knez Mihajlovoj, dok matori i ja sedimo i klopamo nokte
— Baš je lepo što nas se setio! Misli na nas, to je najvažnije! I eto, ko se poslednji smeje najslađe se smeje! Dva zelembaća odlaze do otmene „Fontane“ u Knez Mihajlovoj, dok matori i ja sedimo i klopamo nokte bez nikotina.
— dreknuh iz petnih žila. — Ne na čelu, nego evo ovde! Tu si mi se popela... — smeje se on podigavši ruku na svoje teme. I tako to poče!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Zečeva tamo armija vrvi, sve je pod sivom zečijom penom, obučen zeka odranog juri, varen se zeka smeje pečenom.“ Istom ti mačak srdito skoči, očima kreše, varnica kiša.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se smeje gostoljubivo, ili se podsmeva. Nalazim samo da je lepa. — Da se niste povredili?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
izvlači mlaz za mlazom od Rtnja, Ozrena i Zapadnog Venca ostaje goli greben noć bez petla lelek koji se sam sebi smeje i jezik mučen u njemu nada: neće morati da govori sve ispočetka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnici prsnuše u smeh, a nasmeja se i potporučnik Aleksandar. Smeje se i Tasa, pa, da bi zabašurio krivicu, pokazuje na konja. — Eto, i oni jedu!
Ja zaglednu bolje da se uverim da ne zabušava, pa ga dovati za telećak... — E, oca ti tvoga, pravo za telećak! — smeje se potporučnik. — Pa mislio čovek da mu je tu srce! — kaže podnarednik Živojin.
— Pa, da li će moći da ti istrajiše do kraja rata? — Sa mogućom prilikom sigurno, pa će i preteći nešto — smeje se Tanasije, gurajući duvan u nedra. — E, braćo, hvala vam i do viđenja! — Kuda? — Kuda?...
— Čudim se da nije naredio i topovsku obuku... Znaš, da ne zaboravimo! — kaže Aleksandar. — Ne brini — smeje se komandir — postaraće se on i za to. Ali drugoga dana je naređen pokret.
ona, što ste je zvali „gospa kapetanica“... Pozdravila ve. — A šta rade? — Gospodin kapetan se smeje, a gospodin potporučnik naleva vino i veli: „U zdravlje naše domaćice.
I Aleksandar je preskočio, te mi se iza komandantovih leđa smeje. Okretoh konja. Onda se ponovo zaleteh. Ali konj je video preponu i još odmah skrenu, hteo bi u štalu, te ga jedva
Ali, baš me briga... On muči nas, ali još više sebe. Bre, kakav si — zastade Aleksandar da mi vidi leđa, i poče da se smeje. — Sva su ti leđa uvaljana u blato, da podsećaju na geografsku kartu. Rešavao se Aleksandar da krene za Beograd.
— A Luka je visok, ali sav mlitav... — I dukat je mali, ali vredi — smeje se Vojin. — Jest, bato, ali da te lupim petodinarkom, ti bi se preturio. A-ha!... Kipislcauf!
A-ha!... Kipislcauf! — dobacuje Luka, upotrebljavajući ovu uzrečicu kao sigurnu potvrdu. Smeje se i potpukovnik Petar i govori polako da ga oni ne čuju: — E, uživam kada se njih dvojica prepiru.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Čudnovata je, baš!... premišlja Gojko deseti put jednu istu misao. — Ovamo sedi sa njim celo jutro, smeje se, šali se i sve onako... što ne valja. Ostavila decu samu... Vidiš, za to bih je mogao uzeti na odgovor. Ali, eh !...
Ne bi joj po volji odgovor. Kakva je to ljubav, da se tako brzo zaboravi!... Govori o njenoj smrti, a smeje se. Po njenu mišljenju, on treba ne samo sada, no i posle deset godina, da bude skrušen, ubijen, satrven tugom...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Na mom se licu sve ugasi, i đavo se javi u jednoj grimasi, što se smeje i gadi. VATROMET Došlo je doba da nam duša sve lekove zna, i nikog, nikog ne treba, ponosna beskrajna.
U San Vito, sutradan, izlazim na raport, onom majoru. On se smeje i kaže da sam bio poslat pogrešno. Veli, moj raspored je izvršilo Ministarstvo u Beču, ali pogrešno.
On pregleda moja dokumenta i smeje se mom izletu u Italiju. Razmešta me u jednu četu, kojom komanduje jedan moj drug iz Temišvara, sa kojim smo se igrali
Benešić mi isplaćuje i honorar za to moje prvo štampano delo. Kruna 970, ako me sećanje ne vara. Benešić se smeje i kaže da je dosta za početnika. Tih dana je u kazalištu priređena proslava patriote konta Iva Vojnovića.
Ali, na kraju krajeva, sve je pod diktaturom mase, koja hoće, zasad, samo da se smeje, smeje, smeje. U dokumentima sa njinih bojišta, u politici, nalazite svu lepotu pobedničkog ironičnog latinizma.
Ali, na kraju krajeva, sve je pod diktaturom mase, koja hoće, zasad, samo da se smeje, smeje, smeje. U dokumentima sa njinih bojišta, u politici, nalazite svu lepotu pobedničkog ironičnog latinizma.
Ali, na kraju krajeva, sve je pod diktaturom mase, koja hoće, zasad, samo da se smeje, smeje, smeje. U dokumentima sa njinih bojišta, u politici, nalazite svu lepotu pobedničkog ironičnog latinizma.
Hleb mu je beo i vruć. Pomaže mi da jedem pužiće, peva mi stare bretonske pesme, i smeje mi se, jer drhtim od vlage i zime.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pera čisto poskoči od radosti, pa poče da proslavlja Justinijana, a profesor se zacenio od smeha, i što se više smeje i glava mu postaje nekako drukčija...
« Svi se đaci smeju ovoj duhovitoj parodiji; i Pera se smeje, a srce mu sve veselije i radosnije. Jedan, kudrave crne kose, zažmirio očima, pa korača živo od jednoga zida do
Lice mu je kao pečena jabuka, a iz njega mu štrklja retka proseda brada. Niko ga ne vide da se smeje, vazda je ozbiljan, upravo strog. Nije voleo misliti o stvarima, koje su daleko od njega.
Mrdne li prstom, a ja već znam šta je i prilazim... »Stanko«, veli i smeje se. »Znaš da je subota; biće ćurana kao pleve. Trkni časkom, moj golube... pipaj samo za trticu.
Sliva joj se slatko toplo mleko iz grudi na obraščić, a ona veselo maše ručicom i smeje se glasno svojim nevinim, anđelskim smehom, gledajući neobične, ljubavne tetine oči.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Svi oni izmaknu pa daj Sekulića napred! A ja, bome, izađem pred narod pa „mirno”!... „Narode, razbroj s'!” (Smeje se zadovoljno.) JEVREM: Disciplina, a? SEKULIĆ: Kažu: Sekulić, služi svakoj partiji. A što brate?
JEVREM (zadovoljno se smeje). SEKULIĆ: Je li to nasilje? Nije! Naprotiv, to je dobročinstvo. — A, istina, je li tvoj momak beležio ko sve dolazi
Samo, molim vas, recite im, i ocu i majci, da ja neću dozvoliti da se tako igraju sa mnom i da mi se svet smeje. SPIRINICA: Eh, šta ima da ti se smeje svet kad se udaš u Beogradu?
SPIRINICA: Eh, šta ima da ti se smeje svet kad se udaš u Beogradu? DANICA: Ne tražim ja da se udam u Beogradu, niti da idem u Beograd.
) Razbojniče opozicionarski, dobro si mi se osvetio; pre ja tebi ukrao govor, a sad ti meni... IVKOVIĆ (smeje se): Da, da! JEVREM: Što ti je, bože moj, sudbina! Neću ići u skupštinu kao poslanik, al' ću ići kao skupštinski tast.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ne lažem ni ćatu, što je jedna, reći, vlast, a što tebe da lažem?! — Ama tako ti časti, nisi pismen? — Hehe! — smeje se glupo famulus. — Ama, zar je ikad iko u mojoj vamiliji pismen bio, te i ja sad da budem?! — A kako živiš... ovaj...
! Ako te čuje baba Petrija?!« — A Čiča Trifun razvuče ono njegovo smežurano lice, pa ne znaš da li se smeje ili plače.
On sedi u mehani, a ćata mu čita, Žika samo nabija noktom od palca puhor u luli pa se smeje; a nije da se zadovoljno i slatko smeje, nego sve rže kao ždrebac. Ne drži ga zemlja, nigde ne može da se skrasi.
u mehani, a ćata mu čita, Žika samo nabija noktom od palca puhor u luli pa se smeje; a nije da se zadovoljno i slatko smeje, nego sve rže kao ždrebac. Ne drži ga zemlja, nigde ne može da se skrasi.
— »He, he!« smeje se ćir Đorđe, »i onda teško bilo za ljudi za porez; da beše jošte ostao Milisav, ća’ i ja pritegnem opanci pa u hajduci!
Borka jednako poslužuju. Svet da popuca od smeha, a ćir Đorđe se smeje pa sve kakoće onako sitno cincarski, dokle ne dođe na dušu mehandžijsku, kad se ćir Đorđe malo uozbilji pa sluša Borka
se od grdna smeha nije čula ćatina deklamacija, jer sve udari u smeh kad vide da je to samo šala, da se i sam ćata smeje. Sve se to povaljalo od grdna smeha i klanjalo kao derviši u tekijama, a najgrlatije se smejao Jelesije špekulant.
— He, he — smeje se ćir Đorđe — svaka komendija u svet. A oni pa što pisuju novine, iskaju leba bez motiku, pa si svašto pisuju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
On živi o jogurtu i o bureku, I ne boji se da ga ureknu, A nad škrtošću i pohotom Smeje se na sav glas, grohotom. Zabavljen pitanjima čiste suštine On je savetnik Gradske skupštine Za dokolicu, dobro
On mora da brani na golu kad malom Buci Mama ne dozvoli — zbog učenja. Ima da se smeje i kad mu nije do smeha, Da je razigran u svako doba, da skače, Da se pentra, da zaviruje ispod streha, I da svaki
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
kako se ona sa minderluka, međ jastucima, onako raskomoćena, i ne diže, ne prilazi, još manje mu odgovara, niti se smeje — on zastade ispred nje kao uplašen. | Ali ona ga pozva. — Daj ruku!
Pandurović, Sima - PESME
Rečeno je: „Ima vreme kad se seje I vreme kad se žnje;“ — i kad se radi; I kad se čovek svakom radu smeje. Bilo je, dakle, doba kad se zida; Sad je drugo, kad se ništi i obara; Ako smo danas bez milosti, stida, Pa ko
gde je, U noći po kojoj, samac, bedno luta Bez pravca i smisla, bez cilja i puta, — O, čovek je danas „čovek što se smeje“.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Uveče se dan hvali. — Pod noć tikve cvetaju. — Pred zoru se mrzne. — Skoči, pa reci „hop“. — Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. — Konac delo krasi. O SLOZI — Bez zbora nema dogovora. — Dogovor kuću gradi.
— Pod noć tikve cvetaju. — Pred zoru se mrzne. — Skoči, pa reci „hop“. — Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje. — Konac delo krasi. O SLOZI — Bez zbora nema dogovora. — Dogovor kuću gradi. — Bolji je dogovor nego pogovor.
Stanković, Borisav - JOVČA
« Znam, zbog plate, bakšiša, da stekneš što više para. (Smeje se.) MLADEN Ne, Vaska. I bez plate, bez bakšiša! Plata, bakšiš mi što — mogu tebe da služim. (Sav zbunjen): Eto to!
Plata, bakšiš mi što — mogu tebe da služim. (Sav zbunjen): Eto to! VASKA (sve nestašnije, raskalašnije): »Eto to!« (Smeje se razdragano): Ha, ha, ha. ... (Zavaljuje se, hoće da privuče iza sebe jastuke, da se nasloni): De, šta si se zbunio!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
O najlepše se lipa smeje — U samom vazduhu kao gust vrt. Pod očima trava mirno veje. Žuta se lala u njoj zlati I klati i tako teku sati.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Rodiće se dete koje će da plače, pa posle da se smeje i igra sa mnom. Pa posle da krade tvoje kruške, pa kad se zamomči, da juri devojke po vrbacima.
opni; vilice mu jače zacvokotaše od žalosti, a u dubini grudi zakrvari i zacvile nešto malo, goluždravo i živo, jer se smeje Tola, nadničar, što je u njegovoj kući odrastao, njegovim hlebom decu hrani, njegove su pare, njegova je rakija, pa su
Isteranu ženu svi preziru. i deca se bacaju kamenicama za njom. U njenoj kući drugi da uživa i da joj se smeje što ona, Simka, nije umela da živi.
“ — on otvara usta i misli da se smeje, i misli kako niko ne kaže „neka ti je srećan unuk“. „Neka ti je živo“, kaže se za tele i ždrebe, a kad se čovek rodi,
Sa svim ukućanima dođi na čast!“ — Čuo sam kako plače. Biće govornik na tebe! — smeje se Mijat i otvara vratnice. Aćim se zagleda u njega: podsmeva li Mu se ili iskreno govori? Ne podsmeva se.
To ti, čoveče, ovde kod mene ne važi ni za dlaku. Bog se smeje. Tako je. I ne treba da važi. Tako ti je i kod mene u apsi.
— Neću — sedeći, Aćim napipa odškrinuta vrata i zalupi ih. — A da si mi razbio glavu? — smeje se Raka. — Za tvoje dobro treba da iziđeš. — Čeka. Aćim ne odgovara.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Pužić od muke zaplaka i vide kako na stazi pored njega skakuće vrabac, i smeje se: — Ne pravi od sebe budalu, Plačko! Ko je još video pticu u puževoj kućici?
Nauči lepotica da se smeje, da strahuje, da brine, da se raduje. S nestrpljenjem je čekala mladića da se umoran vrati i on se vraćao ispunjavajući
— mali voz sneno prošaputa, a svet dečakovih igračaka se nasmeja i ne prestade da se smeje Do duboko u noć. — Gledajte ovoga što izlazi kroz prozor! — kikotao se krpeni pajac.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Žurio je ka osvojenoj Stambol-kapiji a plamen ga je neki, lud i crn, izgarao i Uzun je počeo da se smeje, odjednom sam pod nebom koje ne zna za kraj. To mu je bilo drugo prolaženje.
Ljuću blagost nije osetio, pa bulji u tog nepoznatog pred sobom i beži, prepadnut. Kad Petar izmakne, Stojan se smeje, kao lud: zna da u njemu nema ni traga od ljutine koju je sad odigrao. Tako je počelo.
Popa, Vasko - KORA
naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti nagi pogled Bol u njemu da zdrobim 10 Kako dugmadima ovim Tučanim da gledamo Smeje nam se tama Kosama nas bičuje Kako jezikom ovim Papirnatim da govorimo Reči nam ga suvog Pod nepcima zapale Kako sa
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Demokritos poče da se smeje i govori kroz smeh: „Da će tako biti, smeo bih se opkladiti, kad ne bi onakva opklada pretpostavljala moju prethodnu
Demokritos poče da se smeje, a Hipokrates uzdahnu: „O, to sujeverje našeg sveta! Borim se bez prestanka da ga iskorenim iz medicine, a ono se
„Šta tražite za nju?“ „Hiljadu florentinskih zlatnih forinti“. „Vi terate šegu sa mnom!“ On poče slatko da se smeje. „Dragi moj, ova knjiga već je prodana!
Pri tome mu se kroz lukove arkada ukaza i lice Mesečevo. Vide ga u poluprofilu, kako mu se podrugljivo smeje i ču kako mu se sprda: „Ej, vi, hrišćanski popovi i astronomi! Pogrešno ste izračunali dan praznovanja Uskrsa!
Gerike poče da se slatko smeje. „Koliko god tih brojeva napisali, pa sabrali, neće vam nikad izaći potpuna jedinica, uvek još nešto nedostaje.
Za taj položaj Vi ste kao stvoreni“. Ona se slatko smeje na tu dosetku Napoleonovu i priča dalje: „Napoleon je i posle toga odlikovao Laplasa svojim poverenjem i načinio ga
Sigurno da volite to voće?“ Pre no što joj odgovorih, ona se seti moje prve posete i poče da se slatko smeje. „I prevrelog soka toga voća! I njime ćete biti posluženi!“ I ja se veselo smejem i srdačno se opraštam sa njom.
“ Kivije, sa kojim sam se već pomalo sprijateljio, nije se naljutio na ovu moju upadicu, već je, naprotiv, počeo da se smeje, toliko slatko, da mu je trbušina stala podrhtavati.
Faradej koji je pažljivo slušao moju priču, poče da se smeje. „Isto tako bilo je sa mnom i sa mojom matematikom, samo sa tom razlikom što sam se u vode te nauke usudio samo donde
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I bilo mi je prijatno da gledam u krst koji se smeje, i gledao sam u njega zadugo i radosno do razdraganosti, ne uviđajući ni najmanje da takvom smeju apsolutno nema ni
i on se sad ženi drugom; a kad je policija došla da traži dete što je negde bačeno ona lično služi policiju kafom, smeje se i zanima s policijom. Pa i vlasti nisu kao nekad, nema govora“... i tako nešto otprilike.
i naše ga žene služe. A on, klada jedna, zvekan jedan, baš ništa: smeje se, uvek dobro raspoložen, peva, pretura svaki dan dvaput nešto po sanduku, koliko da ni o čem ne misli, šegači se sa
— Je li, Milosave, Milosave? — Izvol’te? I smeje se idiotski i gleda oko sebe Milosav. — Pravo kaži: jesi li istina plakao juče kad si video šumadijske čarape, one
među nama oficira koji o Francuzima govore rđavo zato što ih neki šofer danas primi na svoj automobil, a sutra neće: smeje vam se dok za njim trčite. Treba biti pravičan. I još nešto: njemu je strast da govori za leđima, da šapne u poverenju.
Sva srebrna, sa drhtavim talasima, šumi ona, šapuće nešto: plače li, ječi li, preti li, smeje li se, ne znam, ne razumem, ne znam. U podnožju velike planine belasa se grad, pribio se, sanja. Ko je taj grad?
gledaj sve se smeje, ama smeje se sve, potoci, snegovi, vazduh, glečeri... Gle, ljuljani plavi, eno kaćunak! Zagrli me, idi, idi brzo,
gledaj sve se smeje, ama smeje se sve, potoci, snegovi, vazduh, glečeri... Gle, ljuljani plavi, eno kaćunak! Zagrli me, idi, idi brzo, uberi, brzo beri
sa mušterijama kojekuda, gde mi mesto nije, da osvanjavam, da pevam i da se smejem s njima, iako mi se i ne pije i ne smeje pa često i da bacam čaše i flaše o patos kad se svira „Đurđo, mori, Đurđo“, ili druga koja poznata sevdalinka.
Uostalom, smešno je da Vi kao Šapčanin kažete, umesto gađ’o bolnicu, gađ’o špitalj — i grohotom se smeje Šljivić što ga je tako poklopio. — Može i ovako i onako — brani se Iketa. — A ko je gađ’o bolnicu?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»Ti se kâ da bojiš mene ?« — veli, pa mi priđe bliže i smeje se. Jedva ti se onda raskravih; te ne znam kako napunih sudove i pobegoh.
Kad đernuh okom kroz šiblje, a on ide, pa sve gleda u nas i smeje se. Onda ga ugledaše i ove, pa vrisnusmo i zagnjurismo se u vodu, a on stade.
Dohvatiše se pečena jagnjeta, pa ga stadoše zalivati starom rumenikom... Đurica jednako maše rukama, priča i smeje se. — Hoćeš li da se pobratimo? — reče Đurica odjednom. — Hoću, bane, s takijem sokolom, zašto ne bih!
— »Što ne ode u vojsku, pa da bude čuvena junačina. Sutra u grob, a njemu ni brige!...« A Đurica sve više pije i smeje se... Počne i da peva, ali mu se glas prekine u grlu... nešto mu ipak smeta, steže ga...
Petković, Vladislav Dis - PESME
II Nov se život javlja i ja njega zdravim! Eno ga na groblju mojih uspomena! Pune su mu ruke i slasti i milja — Smeje se i priča da je i on pena, Koju vetar nosi k'o lišće sa bilja... Željan sam osmejka ma i lažan bio!
Došla mi kći, I dan veliki: sunce je greje. Ali i s njom mati. Srećni smo svi. Nju igra odne. Al' se slatko smeje! Više moje glave klikće čudno jato: “Beše tako srećna, umrla je zato.” I to je bilo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jednog dana, mesto Džejn, ja je nazovem ”Minehaha” iz ulice Kortland. - Minehaha, voda koja se grohotom smeje! - uzviknu Bilharc, gde si pronašao to ime, ti kukče iz ložionice?!
i prinesem ga na žrtvu Džimu, onom božanstvu koje me je spaslo podmuklih talasa Minehahe, vode koja se grohotom smeje. - Dete moje, ti si najsrećniji među smrtnicima - reče mi Bilharc.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Na sudu stvar se Ilijina raspravlja veselo. Mladi pisar mu se u lice smeje, ali on, zaokupljen svojom glavnom mišlju da oni budu kažnjeni „po zakožu”, ništa ne opaža, već iskazuje čisto kako je
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
najedanput zaigra. DARA (koja je bila kod prozora): Evo ga Čeda. ŽIVKA: Je l' trči? Je l' se smeje? Je l' maše maramom? Pitaj ga, pitaj ga šta je. DARA: Ušao je već u dvorište. ŽIVKA: Da znaš da nam nosi dobar glas!
ČEDA: Dobro, dobro, idi!... ŠEGRT (ode). II ČEDA, DARA ČEDA (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje). DARA (nailazi iz sobe): Šta se ti tako slatko smeješ?... ČEDA: Ama, kako da se ne smejem? Čitaj, molim te!
Je l' te, deco, a primećujete li vi štogod na meni? ČEDA: Ništa?... ŽIVKA: A kad se nasmejem? (Smeje se.) ČEDA: Zlatan zub. DARA: Zaboga, mama, pa tebi je taj zub bio potpuno zdrav. ŽIVKA: Pa bio je zdrav, dabome.
) Hvala! MOMAK (pokloni se i odlazi). XVII ŽIVKA, zatim SVI UKUĆANI ŽIVKA (najpre se slatko i detinjasto smeje, otvori pismo, seda u fotelju da ga čita, ali se u tome trenutku seti i ode do stola te uzima onu cigaretu koju je
(Tapka ga po trbuhu.) Ko bi to rekao! A ja sam te sasvim drukče zamišljao. RISTA (smeje se prijatno). ČEDA: A došao si, je li, obešenjače jedan, znam već zašto si došao. RISTA (snebivajući se): Pa da...
Ha, ha, ha!. RISTA (pridružuje se i slatko se smeje): Ha, ha, ha! ČEDA: Pa onda? RISTA: Onda... onda to... Gospođa Dara je rekla, ako se uveri da je vara, da će ga
ANKA: Zar i mene pominju? RAKA: Pa dabome! ANKA: A kako me zovu? RAKA (traži i nađe): Sobarica A-ki-ka. (Smeje se slatko.) A-ki-ka!... ANKA: Ima li još? Čitaj!
Pa izradila mu je klasu i, izađi molim te u čaršiju, pa ćeš čuti, ceo svet joj se smeje. DARA (krši ruke): Bože moj! ČEDA: Ako tebi podnosi da trpiš tu sramotu, meni ne podnosi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1889. ZAR NEMA DRUGA LEKA! Za trpezom punom Smeje s’ gorda sila, Kako sirotinja Jad na jad gomila; Kako joj je gorak I sanak i java, Kako roblju nema Ni od kuda
Udarih silno, snažno... Ruka mi sva u krvi; Ogledalo se smrvi. Ha, nesta lude! — ali Ko ni se smeje, ko? — Gle! ja se smejem to! 1891.
Kérica mu nosi jela, Jela kô bajagi — Slon joj plati, a publika Smeje mu se snagi. Ao slone, ao slone, Kol’ka ti je njuša! Da zamaneš, pobegla bi Svaka živa duša.
Krakov, Stanislav - KRILA
Muzika je svirala. Jedan plavi dečko, bez ratne spreme, radovao se što prolazi kroz grad u kome se smeje jedno oko Svetoga Sergija, i plaču anđeli na svili nad mrtvim telom Isusa od zlata. — Srbi, Srbi, odilaze na front.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog
Niko ne bi rekao da taj svet koji se smeje po ceo dan, ima u stvari uzbudljiv život zbog svih onih neizvesnosti i opasnosti koje pretpostavlja da vidi u svačemu
U strašnoj galami bubnjeva, pod jakim jutarnjim suncem, izgleda kao da je došla iz samog pakla. Smeje se, zadirkuje ceo svet, nudi im svoje sasušene grudi i trbuh.
To celo držanje, ta neprestana zabrinutost i strah, ta ograničenost, sasvim su životinjski. Crnac peva i smeje se neprestano, iako je plašljiv zato što je blizu prirode i životinja; ali je čovek.
Crnac peva i smeje se neprestano, iako je plašljiv zato što je blizu prirode i životinja; ali je čovek. Majmun se ne smeje nikada, a brine se i straši, zato što je još uvek samo životinja. Ja sam video da N.
Ova u sredini odlazi odmah u zanos, tako karakterističan za crnu rasu. Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca se na drugu.
Odseca glavu i toči krv na kamen. Bezglava kokoš odleta onda daleko između nas, trza se, baca po zemlji. Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Za koga kolac taj?... I čij’ ću onde čuti uzdisaj? „Tiče l’ se roba to? I rob da zna? Ha, ha, ha!“ Grozno se smeje on.
HASAN: Nije ni tako! Pašino pismo jasno govori: „Primi od njega turske pusate!“ GLAVAŠ (smeje se): „Primi od njega!“...
Vežite je! Tu kuju! Tu jaranicu hajdučku...“ A kad dete zapomaže, matora se veštica smeje: „Gde ti je sad Glavaš, da ti pomogne? Ha, ha, ha!“ VUK: A Turci? SELjAK: Ili ne hteše, ili ne smeše...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Holštajn poginuo je 30 avgusta na Bobovištu, a pisac ovih redaka, koji se nekad tako slatko smejao padu Vladanovom, ne smeje ce više, jer je sad izgnanik iz domovine... HІІ U logoru na Prugovcu, 14. avg. u subotu veče, 1876 g.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U zdravlje! — i trčećim korakom ode. — Prijem i predaja dužnosti u rovu! — smeje se kapetan Radojčić. — A za vreme mira propisan je čitav postupak kako se smenjuju straže.
— Ako se pojavi još koji laf, ja mislim, gospodo, da će „Đevrek“ da pogine „brez metak“ — smeje se artiljerijski potporučnik „Kica“. Na taj način ubio je Pera osam lafova.
Trećega dana ustao je malo oporavljen. Umesto kave, koliko da se održi navika, pio je kondenzovano mleko. Smeje se Luka: — Ova naša komanda, gospodine potpukovniče, podseća na bolnicu.
Porediš mene sa magaretom. Vojin ga pogleda čisto s nevericom, usta mu se razvukoše i on najednom poče glasno da se smeje. Bio je zadovoljan što je jedva jednom pronašao slabu stranu Lukinu. — Dobro, dobro, smej se, sveca ti detinjeg.
Svuda naokolo ležalo je razbacano kamenje. — E, kad bi hteo da nam ovako skroz proširi saobraćajnicu, dobro bi bilo — smeje se komandir. — Jeste li svršili posao?... Sad ste slobodni do dva časa, a tada dođite k meni.
Zatim onjuši revolver i stade da ga liže. — Osetila vazelin! — smeje se Dragan. Uze na grudi mačku i poče da je miluje. — Hodite da čujete kako prede. Fr... fr... fr...
—... Ako da blagi Bog da ovaj rat potraje još ovoliko, ja odoh u moju Potrkanju kao gospodin narednik. — Bre, bre — smeje se komandir — ala su ti skromne želje. Ja sam pomislio da ćeš reći kao major. — Pa...
Ja sam pomislio da ćeš reći kao major. — Pa... sproćom priliku, gospodine kapetane. Ne odbijam ništa — smeje se Tasa, pokazujući svoje bele zube. Zapitao sam ga za komandira, kapetana Lazara. Reče mi da je sada dobro.
— odgovara kapetan Bora. — Dede, posilni, pospi me da operem ruke. — A vi onako... bez poziva? — smeje se veterinar Sveta. — U bob smo gledali, doktore. Kao u svoju kuću! — dobacuje Kosta. — Zna se...
— Pusti... Nije to njemu prvi put. Na položaju nema šta da pije — branio je Bora Kostu. — Veliš, neka istera ćef! — smeje se Radoslav. Dugo su razgovarali o borbama, o Solunu kako je goreo. Prošlo je pola časa, ali Kosta se ne vraća.
Idem ja... Pilo se bez mere. Veterinar klonuo od besa, ljutnje i vina. Radoslav počeo da se smeje. Kosta je sa vojnicima dovaljao bure u sobu.
Veterinar otpoče Bora se zavali na Radoslavljeve grudi i poče da ga ljubi. Radoslav stade da se smeje. — E, ljudi, nikako mi ne ide u glavu, kako izvukoste ovoga konja. — Izvedi ga u predsoblje — naredi jednom vojniku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sreća mi se, hudom, ah! ne smeje, Ljubov uvek ljubjaščeg me beži; Men’ veselje radost i ne veje: Mome skorb i jad na srcu leži.
Ljudske blagonaklonosti Dobrodetelj ne traži Kao dvolični prijatelj. On, Kad se smeješ ti, smeje se; tužiš li Ti, i on će, vernost svaku obećava Ust’ma, sercem ne misli Tako, neg’ se raduje zlu Tvom.
svega što je dobro U čisto žito crni kukolj seje, Nek’ svaki drži ono što je dobro, Nek mrzost reži a ludost se smeje, — Ja i ti ćemo, mili srpski pobro, Da opevamo što nam srce greje, Da opevamo slavnoga junaka, U mišci krepka,
A voliju Vile tebe Nego sebe. Oj, ta stani, Tu ostani, Vidi lice U kraljice Kak’ se smeje! Gle je, gle je! Oj, putniče, Samrtniče!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I svet se smeje, nebo raduje, A u poljupcu žarke ljubavi Ispolin neba, sunce vatreno, Ispija suzu tuge zemljine... A katkad kopljem
BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše — Nema nam onde više otaštva!
Bojić, Milutin - PESME
Verujem sebi u časove tame. Kad ječi tartar i kad bakar bljuje; Verujem u čas i pogrde same, Kad mi u lice smeje se i pljuje, Verujem sebi u časove čame.
Sada bez oznaka Zatvara ih mirno u mrtvački ćivot. Sada pun dosade bogova se seća I smeje se Bogu koji vaskrsava. Ah, živeti možda nekad beše sreća! On bi sad da spava, za vekove spava. Život mre. On sanja.
V Ja čitam danas tvoja pisma draga Iz kojih topla naivnost se smeje I čedna ljubav, koju mladost greje. Ja čitam pisma, no sumor me hvata, Jer prošlost vrh njih već ostavi traga, I
osetiti kako se talasa U tvom srcu ljubav spržena očajno I moje ćeš oko koje slava greje Osetiti kako ponosno se smeje. Pojmićeš, no dockan, šta ostaje trajno. (1917) XXXV Guslari, gde ste?
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Žika se buni.) Nije! Je li Tasa sumnjivo lice? (Tasa, se snishodljivo smeje.) Eto, promerite ga, molim vas pa kažite: je li sumnjivo lice?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A kako je vesela, svakoga ko prođe ulicom, naročito momke iz drugih maala, kad zamaknu, ona ogovara i smeje im se. A naročito zna da će je sada one sigurno zvati, što je već poslednja nedelja vašanka, što će se sada, kada se već
se, usled njegova povoljna odgovora i iznenadna odlaska mu, ona kao skamenila a samo joj oči radosne, podbradak joj se smeje, majka tad pita je: — Šta je, prijo?
Vidi ga pa odmah glavu izgubi. Ide, radi, a ništa ne vidi. Toliki darovi, vezovi, stoje, a ona samo se smeje, trči i peva kao luda. Tako i ona.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ho, ho, ho — Dorotej. Ko bi rekao da i taj Dorotej, ćutljivi ravnodušni Dorotej, ume tako raskalašno da se smeje. Sve se na njemu smeje, i zategnuto čelo bez bora, i dva reda svetlucavih zuba, i brada, i uši, i obrazi, i grudi.
Ko bi rekao da i taj Dorotej, ćutljivi ravnodušni Dorotej, ume tako raskalašno da se smeje. Sve se na njemu smeje, i zategnuto čelo bez bora, i dva reda svetlucavih zuba, i brada, i uši, i obrazi, i grudi.
Dorotej pijan jaše pijanog Dimitrija i pijani Matija leži na zemlji, smeje se kao lud, u jednoj mu ruci čokanjčić sa rakijom (valjda s rakijom, od vode sigurno ne bi bio pijan) a u drugoj pečena
Ismejava svetoga Đorđa, a on je ovaploćenje viteštva, utamanitelj zla. Njegovo koplje se pobolo daleko od vrata aždaje. Smeje li se to aždaja? Kezi li se? Je li to sveti Đorđe zgranut? Zar je on šeprtlja? O čemu to govori Matija?
Ilić, Vojislav J. - PESME
mrzak sa ovoga plačevnog vida, Jer ova žalosna luda ni boga nema, ni stida: Gde god me uvreba samo, a on se žalosno smeje, Pa mirno iz džepa vadi daktile i horeje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA (sama za sebe): Eh, keleš, i ti će nekog da zemaš, — a ni čakšire nemaš! (Smeje se): Kada li se ovaj udesi i kada ču da je ovamo slobodno i veselo. (Gleda ga.
To joj je i zanat, ona i naše i njine žene...« Ja Stani sve ispričah, a ona se smeje, veli: »Baš snaške nije ljuta, još je veselija, smeje se.« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?
« Ja Stani sve ispričah, a ona se smeje, veli: »Baš snaške nije ljuta, još je veselija, smeje se.« Ode gore kod nje. Otuda čujem smeh i reči: »Lud li je, lud?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” — „Dakle tri groba onda bolje čuvaju spomen na nesrećnog i čestitog majstor Kostu.” — Krezubi grobar se smeje, pokazuje jednu bezubu vilicu. „Nije tri, nego dva. Onaj Srećko nesrećko, sećate li se, njega tu više nema.
U tom jendeku je propao i Srećko, Bog da mu dušu prosti” — krsti se, i šušljetavo i ironično se smeje matori kopač grobova.
Nola poče slatko da se smeje. — Vide li, koliko se Todor prepao kad ču da hoću đavolu komad da otmem. — I Nola uze da govori načinom i naglaskom
Žena njegova, kad svrši domaće poslove, 'ajd u crkvu i ona. To im je sav program. — Pretsednik se slatko smeje. — Smešno vam, o čemu sve ja brigu vodim. Šta ćete, uzela sam dete, pa sam se zakačila i za roditelje.
— Srba se sagao, poljubio ruku gospa Nolinu, i stao da se smeje smejom za koji bi teško bilo odrediti da li je drzak, ili naivan, ili prosto mlad, jer mladost je tu da se svemu smeje.
smeje smejom za koji bi teško bilo odrediti da li je drzak, ili naivan, ili prosto mlad, jer mladost je tu da se svemu smeje. — Opet me upropastio onaj Grk naš. — Grk je odličan profesor, kažu, i ti imaš da učiš koliko od naredi.
Moja pomajka kaže: Mudroj glavi dosta i jedno oko; a ja onda kao velim: i poštenoj glavi dosta jedno oko. — Nastas se smeje u sebi: — Progledaće gazda Mojsilo; kažu, već nazire. — A Vlajka su dobro tukli u apsu, ali nije kazao gde su novci.
Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo... E, zbogom Nastase, i do viđenja u Americi — smeje se Srba. A gospa Nola otare znoj s čela i sede u krevet. Uto se opet ču tamburica, i vanredno tiho pevušenje. — O, Bože!
Nego ću valjda isterati naše dete, a Švabu metnuti na njegovo mesto. Bog s vama, gospodin Joksime! — Gospodin Joksim se smeje kao čovek siguran u svoju stvar.
Čizme već imaš, Švabo! smeje se Nana. — Imaš, znaš li? i jahaće pantalone. Srba požele to za sebe, a ja ne dadoh drukčije nego da i ti jašeš s njim..
Otvaraju se vrata, ulazi doktor Mirko s materialom za zavoje; a kad vide u čemu je stvar, poče i on grohotom da se smeje. Pred kućom se skupio svet; gospa Nola s balkona priča i šali se, sva ulica oživela.
Ne mogu ja, Nano bez dosta beloga hleba i bez dobrih konja!” Pa se smeje kao lud. — Daj Bože da salaš držite svi zajedno, ako ja sutra umrem.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Naprotiv, osvrćem se da se nasmejem smehom, za koji se ovde, pre no ma kad inače, može reći: „Ko se naposletku smeje, najslađe se smeje!“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju.
se da se nasmejem smehom, za koji se ovde, pre no ma kad inače, može reći: „Ko se naposletku smeje, najslađe se smeje!“ Nas trojica smo iz jedne duše krenuli u svet, još odmah po mome rođenju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Posle pola časa pojavi se doktor, vodeći konja za uzdu, a Luka je jahao pozadi njega, kao da ga sprovodi Smeje se i Kralj i tapše lekara po ramenu. — Doktore... mnogo si plašljiv... I još se sramotiš pred ovim ljudima.
— I to pita moj posilni Isajlo, koji živi bolje nego komandant armije. — Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo. — Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti. Jesi li razumeo?...
— Da li vi iz počasti ustupate nama prvenstvo? — smeje se potpukovnik Petar i rukuje sa jednim komandantom bataljona. — Ne, nego vas „golaće“ stražarno sprovodimo.
Ja dobro prođoh. Ali Milovanu izgorele od pozad’ čakšire, i, eno ga, seče šinjel i krpi čakšire. — Bog te ubio — smeje mu se narednik Prodanović — zar nisi osetio kako ti gori tur? — Kako... skočanjio sam se od zime!
“ — E, vala, znaš, ti ne možeš da živiš, a da ne „prećeraš“! — smeje se poručnik Protić. A potporučnik Dragiša razmišlja: — Ako se ikad vratimo u zemlju, trebalo bi obeležiti vidnim
— Pih... kao presolac! On ispljuva vodu. Ama ti ne bi bio „reponja“ kad ne bi svašta liznuo! — smeje mu se Gruja. — Vala, podnaredniče, svakojake sam „mandže“ za vreme rata pio i jeo, pa ka velim, da probam i morsku
— Izvini, pobratime, ne mogu da ti se smejem, boli me zub. — A-ha... E, sad je kipislcauf! — smeje se Luka. I krenusmo... Ali trećega dana opet ponestade hrane. Naređeno je da vojnici štede.
Pa još i u engleskoj uniformi. Jest, Tanasije. Pozdravismo se srdačno. Smeje se i Tasa, pokazujući svoje bele zube. Ali mi nikako ne ide u glavu, otkud on ispade engleski vojnik.
Kod Drača pozajmim od neki pešaci nekoliko kila brašna. — Kako, kako? — Pa... slučajno, naiđem na odrešen džak — smeje se Tasa — pa umesim pogače... — Dobro ti nisu našli... — Isečem ja na kriške, pa ispod koporana.
— A gde su? — pita ljubopitljivo Sredoje. — Blizu... nema četiri kilometra odavde. Živadin se prigušeno smeje. Počesmo i mi ostali. — E, znaš šta je, preteraste! — veli, smejući se, kapetan Velja.
Luka stao iza bubnja pa udara iz sve snage. Kapetan Bora diriguje. Kapetan Vojko se zacrveneo u licu, smeje se glasno i ispija naiskap sa jednim Englezom.
Komandant ga samo strogo pogleda i kao da ga preseče. Kosta najednom umuknu. Toplica se smeje i veli: — E ne da mu se. A on htede malo oduške! — pa se obrati Kosti: — Druže, hodi ovamo!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uze ga Drvoseča u ruke, premeće, misli, samome se sebi smeje. Šta sada? Šta s licem cirkuske lude da radi? Nije mlad, ne ume se premetati preko glave. Sede Drvoseča da razmisli.
« — pomisli žena i vide kako, krupniji od svih, izrasta jedan cvet, a iz njega izlazi devojka s cvetom u oku, smeje se i polazi k istoku putem kojim je žena došla. — Tvoja je služba završena! — Sunčeva majka tače ženino rame.
Pa posle: lubenica pojedena, šaran veselo pliva, a Sofronije se smeje. — To si mi ti ribarsku sreću urekao! — kaže. Baš da mu ovoga puta ne podvali!
Uzalud mu govore starci da prištedi za crne dane! Varalica se smeje: za njega crnih dana ne može biti. — Ne prestaju da se rađaju budale! — smeje se. Dosadi već i sudijama da mu sude.
Varalica se smeje: za njega crnih dana ne može biti. — Ne prestaju da se rađaju budale! — smeje se. Dosadi već i sudijama da mu sude.
Kad, najednom, kao ukopane stale veštice, pište. Kunu i mole da im vrati marame, ali se Varalica samo smeje: u njegovoj je ruci moć — sto koraka je pretrčao! — Daj mi maramu, ljudska dušo. Daću ti tovar srebra!
A Varalica? Još i danas svetom hoda. Zar nije vodu života progutao, Smrt nadjačao? Živ je, živcijat. Smeje se i vara, ako ima koga da prevari: silno je potomstvo izrodio, nije mu lako.
Na sva njegova pitanja borovi ćute, a breza mu se u lice smeje. — Kako si čvornovat! Kako ružan! Zar je čudo što si kao neženja ostario?
Šantić, Aleksa - PESME
Iz granja Jela se smeje I za njim gleda. Zora. Radosno miris veje Rose i meda. 1914. POGLED S VRHA Lepote! uz reku, kao labud beo,
28 Zemlja dugo tvrda i nehatna osta, No maj cvetni dođe, pa izdašna posta: I sve kliče. sve se smeje i veseli, Samo moje srce smejanja ne želi.
No ona što me kinjila, Mučila više od svije' Nikad me mrzila ona I nikad ljubila nije. 48 Žarko se leto smeje Sa jagodica tvoji'; U tvome srcu malom Studena zima stoji. No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
’Ajde, pa će ti poigram u svadbu! Hahaha!“ smeje se čorbadžija, pa je uštine za one njene jedre i rumene obraze, ili je potapka po gojnim plećima, od kojih čisto hoće da
Lele-e! Sram da me izede; em što sam sal komšika, pa iska sram i rezilak da me izede! Četi si svet, pa se smeje! I doista beše izišla jedna poduža beleška o majstoru Manasiji (reč: majstor beše pod navodnicama), gde se napada na
!... — Ama, de, javaš, nane! — smeje se Mane. — „Što će da činim?“... Pa ću si uznem jednu! Što mi ti pa sag tol’ko zboriš kako da do godinu neće pa da
A ključ si turi u džep, pa si ide! Kude si ide, što Praji kad se vrće dom — nikoj ne znaje i ne smeje da ga pituje... „A ja si, — reče Petrakija — kad mi reče čovek toj, brgo dom.
— A majka plače, udare joj suze na oči, pa je juri papučom iz sobe u sobu i preko basamaka, a Zona se smeje kroz plač, pa veli: — Ama, ja ću ti umrem, nane!... Prođoše tri i nešto više godina.
— Toj si je njegovo petalsko znanje... — A naša „Trša“, ete, i „Kundaka“ opuštile žalio glavu... — Tugô, — smeje mu se majka — ostaše si udovice i sirotice... Ta što da čine!...
Pamet si beri, Doke!... — Iha! Lasno za toj! Ja ću ti izrabotim; ti sal sedi si, pa žmij!... — Hehe! — smeje se Mane — što reče: „Žmij, da te l’žem!“... — Ti si imaš tvoj zanajat, a ja si pa moj...
Gleda one ženske prilike u senci visokih zidova kako stoje podalje jedna od druge, ali Manulaća nema tu, — on se ne smeje, nego one. Ah, taj smeh strašan je, iako ga sutradan niko neće čuti!
Ah, taj smeh strašan je, iako ga sutradan niko neće čuti! Pa i ona matora tetka Taska, i ona tu; smeje se i ona, a prihvatile i one druge dve tetke, Kaliopa i Uranija.
Samo se tetka Doka ne smeje, nego se ljuti: planula, pa skida papuču i poletela na njih da se bije, a Mane skočio i zaustavlja je i preklinje da se
odbiju, kažu mu da je isprošena već, ili da nemaju devojke na udaju i dadu mu šaku eksera, a on primi, kaže: hvala, i smeje se na ekser, a na devojku odmah i zaboravi... I on je sad tu, došao i on na ovaj džumbus.
“ vele jedni. „Lelee, kuče u čašire!“ smeju se drugi, a on igra, pa i njemu smešno, ali ništa ne govori. Smeje se i on, srećan što mu se dala prilika da zabavlja goste i što ga svi prijatno gledaju; jer sve je to pojurilo sa