Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pri tom iskao sam da nam dadu džebane, topova i oficira. I sad se smejem, kako sam onda mislio i pisao, jer sam tražio naposletku, ako nam neće drukčije pomođi, a ono bar da nam vrate onoliko
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
I suze joj grunuše. — Šta ti je, nano? — reče Ognjan sednuvši. — Ti plačeš? — Ništa, sine, ništa! Eto smejem se!... Dela uzmi — gladan si, znam... Bogami, i ja se zabavih malo dole u čaršiji...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Još će mi reći da je njoj teže nego meni... O, bog s nama!... Ama, jesi ti pri sebi, ženska glavo!... A što da se ne smejem!... Naradio sam se do mile volje!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nećete, valjda, sad da proigrate vaš glas, naročito u mojim očima, molim vas? — I ja počeh da se smejem, htevši pokazati da ja i ne mislim prisvajati sebi toliko interesa za me s njene strane. Nije mi ništa odgovorila.
Ja izvadim duhankesu. — Izvol'te na poklon! — rekoh nekako promuklo i pokušah da se smejem. — Ne — reče ona Nečastivi me i opet bocnu: — Zar poklon od mene nećete da primite? Ona oćuta.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Da šta vi mislite! Ode brada. — Hahaha! — nasmeja se gđa Gabriela onako uplakana. — Moram, slatka, da se smejem, iako mi i nije do toga! Šta mi pade na pamet! Sirota Jula! Baš je malerozna; naslutila je.
O, ubio te bog, Gabriela, otkud samo to da ti padne na pamet! O, ženo, ženo, idi do vraga! Da me ko čuje di se ovako smejem, mislio bi još da sam neka pakosna žena. Sirota, sirota Jula! Baš lepo naslutila! Službenica, klanjam se!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ja sumnjam. Ali ulazim unutra da iz žara ž svoje drage uspomene. I usred sobe svoje vidim vešala spremljena za m ene. I smejem se. Boga mi, sumnjam i ne verujem. Ne verujem! Znam ja da sanjam. Otkud ja znam da sanjam?
Afrika
Ostavljam da im to kažem tek ujutru, kada svi budemo spremni za polazak. I smejem se u sebi, praštajući se odmah za spavanje, što znam koliko bi tužan bio moj odlazak pod komarnik da ovaj poziv nisam
Crnci i sluge već uveliko spavaju po uglovima pletene prostorije u kojoj ležim. Ja se smejem u sebi neprestano, misleći na lov Švajcarčev, na moju postelju, na koju moram da se pažljivo spuštam da se ne bi
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Pa vi to tako možete terati doveka i onda ne treba, je l' te, ja ništa drugo da radim nego čas da plačem a čas da se smejem! PAVLE (pogleda oko sebe): Pa onda, i ova druga gospoda. Moj drug i ortak, na primer...?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih da je na sastanak donela mačku ili kuče, i počeh da se smejem. Mačku ili kuče? Bilo šta da je, to savršeno liči na Rašidu.
Bilo šta da je, to savršeno liči na Rašidu. Mrak je padao naglo i gotovo čujno, i kad sam prestao da se smejem, činilo mi se da ga osećam na obrazima, na rukama, i svemu. — Mogao bih se zaljubiti u tebe, Rašida! — rekoh. — Mogao?
Njega nisam želeo ni u snu da vidim. Kad zatvorih vrata za sobom, uhvatih sebe da se smejem na sav glas. IV - Keziš se kao idiot! - rekla je Rašida kad sam se pojavio na rampi. - Da nisi izvukao bapcu pare?
- Poljubi me, Bodo, ako hoćeš? - prošaputala je i zatvorila oči, kao lafice na filmu. Počeh da se smejem i smejao sam se kao ludak još čitavih milion minuta. Rašida se uvređeno odmače u stranu. - Zar sam baš toliko dete?
- O mačkama? - pogledao sam ga belo, a onda počeo da se smejem. - O mačkama? Ja prosto obožavam mačke! - To nije smešno, molodoj čelovjek! - prekinuo me je.
Ne, odmahujem glavom. Zar me nije stid? U mojim godinama oni su... Bože moj, u mojim godinama! Hvatam sebe kako se smejem osećajući kako gusta i topla krv juri kroz moje žile, a onda me, a da ni sam ne znam kako, zahvata ravnodušnost.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I dok tako vozim ispod njiva mojih predaka, počinjem da se smejem kao lud, sećajući se, šašave lekcije o sofistima i onom filozofu koji je mogao da dokaže da jedan zec nikada neće
Događa se tako da ponekad ne mogu više da se smejem. Tada mislim na onog starca o kome su mi pričali. i tražim spasonosnu travu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U ateljeu imam džak za spavanje. Zaboravio ga letos neki Šveđanin. Pa, ako ti odgovara dok se ne snađeš ... Počeh da se smejem kao luda na brašno: — Na časnu reč, nisam nikakav seksualni manijak! — reče on, izvinjavajući se.
— reče on, izvinjavajući se. — Mislio sam samo, ako ti ... Objasnih mu da se ne smejem zbog njega, već zbog maman, koja me očekuje u svojim vodama do devetke. — Znači, revolucija je završena?
Šta je? Ona jednostavno ne može da predaje dok je ja gledam iz pretposlednje klupe. Nije da se smejem ili nešto slično, čak se i ne cerekam — ali nekako joj smeta moj „cinično-podrugljiv izraz“, kako je kazala mojoj maman
osamljena ili nešto slično, ali odjedanput osetih da u ovoj varoši više nema apsolutno nikoga s kime bih mogla da se smejem barabar! Svi su toliko ozbiljni da te spopadne muka!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Šta mi se on tu ljuti... kao da ima kakvo pravo nada mnom. Baš ću za inat da ga jedim, još više ću da se smejem sa pisarem, nek puca od jeda«.
I ja sam ti tako nešto nekad bolovao, pa ništa... prođe, k’o ćureće bobice. Sad se smejem kad se toga setim. Nego šta ja... hajde sedi, molim te. Šta je novo kod vas?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U jednoj knjižari, u Opatiji, u izlogu vidim pesme pomenute mađarske pesnikinje. Za decu. Ja se na to smejem. Prošlost i sadašnjost trče tako kao dva klovna, paralelno, ali se više nikad sastati neće. Ne mogu.
Ja sam odrastao među Madžarima, i često se smejem onome što se kod nas o njima misli. Neki misle da su uterani u rat, drugi da su se smirili, a najnovije, mnoga gospoda
I, kad se setim Pariza, ja se smejem. I, kad vozovi zvižde i pođu, ja vidim da nema smrti ni u čemu, ispružim se i spavam.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Ko si ti? — upita ga Agaton — i zašto se smeješ? — Ko sam ja, to ti neću kazati odgovori starac — a smejem se zato što ti se krčag razbio i što se ti zbog toga ljutiš.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Mani, molim te, vazda je on buncao koješta! — Pa šta mu ti kažeš? — Ništa! Šta da mu kažem? Gledam ga, pa se smejem. Znam njega; nema hleba čestito da jede, a znam mu oca i familiju. i on mi priča šta je ustav i sloboda?
Rakić, Milan - PESME
Steži, o steži, nevidljiva silo! O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje?
Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ljubezni čitatelju, ti mi se smeješ, i pravo imaš. I ja se sam sebi smejem; niti je pravo samo drugima smejati se; dobro je i sebi katkad.
Viče prelat na me zašto se i ja bogu ne molim, nego se jošte smejem. „Čekaj“, rečem mu, „nek dođe samo lepo vreme; ako se i sam svojoj plašnji i viki ne budeš smejao, nek sam drugi.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Steži, o steži, nevidljiva silo! O, kako ti se slatko smejem sada! Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje?
Žrtva se ruga dželatu što kolje. Zar to vrhunac mučenja i jada? Zar ništa nisi izmislila bolje? O, kako ti se slatko smejem sada!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„I prevrelog soka toga voća! I njime ćete biti posluženi!“ I ja se veselo smejem i srdačno se opraštam sa njom. KIVIJE Moj naučni rad odveo me preko one granične linije na kojoj se prirodne nauke
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Eto večeras, popnem se gore i s brda gledam, Bože gledam, gledam i dišem. Oh divno, slatko dišem. I dođe mi da se smejem, da klikćem, ne znam ni ja šta mi dođe. Ali mi se čini da tek sad znam što živim.
se pravim pijan kad nisam, da noću tumaram sa mušterijama kojekuda, gde mi mesto nije, da osvanjavam, da pevam i da se smejem s njima, iako mi se i ne pije i ne smeje pa često i da bacam čaše i flaše o patos kad se svira „Đurđo, mori, Đurđo“,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA (nailazi iz sobe): Šta se ti tako slatko smeješ?... ČEDA: Ama, kako da se ne smejem? Čitaj, molim te! (Daje joj vizitkartu.) DARA (čita): „Živana Popović ministarka”. (Govori.) Pa šta?
DARA (udari u plač): To nije istina, to vi samo tako kažete! ŽIVKA: Gle sad, a što plačeš? DARA: Nije – nego da se smejem posle ovakvog razgovora. Plačem, dabome da plačem. (Ode u sobu plačući.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ruka mi sva u krvi; Ogledalo se smrvi. Ha, nesta lude! — ali Ko ni se smeje, ko? — Gle! ja se smejem to! 1891. DUHOVSKA PESMA Danaske je onaj danak, Kad se seća veliki i mali Da su razni jezici Baš sa neba dole
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ostavljam da im to kažem tek ujutru, kada svi budemo spremni za polazak. I smejem se u sebi, praštajući se odmah za spavanje, što znam koliko bi tužan bio moj odlazak pod komarnik da ovaj poziv nisam
Crnci i sluge već uveliko spavaju po uglovima pletene prostorije u kojoj ležim. Ja se smejem u sebi neprestano, misleći na lov Švajcarčev, na moju postelju, na koju moram da se pažljivo spuštam da se ne bi
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
! Učini mi se da Černjajev xoće da ja danas budem ubijen. (Koješta, noćas ce smejem toj ludoj misli, ali jutros mi ne beše do smeja).
Ilić, Vojislav J. - PESME
Drevni se idoli skriše, A razvrat jednako živi i gruba sila s njim, Ja se kolebam snòva, i ja se ne smejem više Nad smradnim grobom tim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— veli jetko Luka, već ljut što ga zadirkuju. — Izvini, pobratime, ne mogu da ti se smejem, boli me zub. — A-ha... E, sad je kipislcauf! — smeje se Luka. I krenusmo... Ali trećega dana opet ponestade hrane.
Petrović, Rastko - PESME
Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se seti da sam lovio medvede iznad jezera, drhtao, pisao pesme, hrkao sred oltara.
! Iz jednog sudara vozova izlazim, Okrvavljen malo evo, kao prvi zorin zrak, I smejem se: na devojku neku, što pogibe. Razgolićenih bokova Tako sjajna kao ptica sred purpurnih sosova, Za malo golemog