Jakšić, Đura - PROZA
beše Čivutin, ružna izgleda čovek: lice mu beše suvo, išarano crvenim pegama, brada retka, riđa, a oči mu nisam smela ni pogledati, tako su bile pune pakosti...
“ Posle sam zastala. „Vi ste došli“, reče ona, „da vam udelim“. Ja sam oborila oči dole, nisam je smela više gledati... nego tiho, jedva šapćući, rekoh: „Gospođo, ja sam došla da služim“. Ona me je opet pažljivo merila.
Priđe i Stana, da me, kao devera u ruku poljubi. Ja trgnem ruku, ona sva pocrveni, oči je oborila dole i više me nije smela pogledati. Živko me posmatraše začuđeno, i tek kad smo bili sami, pitaše me za moje čudno ponašanje...
Dalje me ne pitaj!... Jadnu majku je srce zabolelo, ali je ćutala, niti je za život glave o tome smela što progovoritit. Sin joj beše nevaljao, znala je ona to, i opet ga je volela; on beše lopov, a ona ga je krila...
Obradović, Dositej - BASNE
posle nas potomkov naših potomci: da u vreme carstvovanija J o s i f a F t o r a g o, rimskago imperatora, istina je smela s umerenostiju, no u isto vreme s blagorodnom svobodom svoj glas vozdvignuti.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
»Baš, što se tiče na priliku, neka ga dobro uredi, pozdravi ga!« — A video ga i on? — Video, ja. Popadija nije smela ući u sobu dok ga nisam izneo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Ništa mi ne treba, samo mi ti dođi!... Ti si moj najlepši i najveći dar!... Ja bih se smela bogu zavetovati da druge želje neću imati sem ove!... A što tražiš da poslušam, poslušaću.
Dučić, Jovan - PESME
Sto očiju svojih moja duša smela Otvara pred nekom zemljom nedoglednom; Nikad ne zahvati dvaput s istog vrela, I dva sna nikada na uzglavlju jednom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nikad i nikuda nije s njome ištao, niti je ona smela pomenuti da je kuda povede. Nije trpeo ni da se ona što meša u trgovinu i u njegova posla.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tu se zavukla u komšijsku slamu, pa dok nisu krave došle kući, nije smela ni nosa promoliti odande. A u tome se i táta odljutio malo, a i máma se zauzela i umirivala ga spominjući mu iz davnih
bio, on je uživao u svirci, pa ma to bile i švapske arije; a kad je bio zlovoljan, Melanija je ostavljala klavir i nije smela da svira ni omiljenu pop-Ćirinu pesmu: »Sjajni mesec iza gore«, jer pop-Ćira se toliko puta u ljutini zarekao da će ga
! Zar bi njen odgovor na pesmu bio slabija pesma, samo da je smela dati od sebe glasa? Srce joj je udaralo u grudima, kao pijan domaćin kad gruva na avliska vrata, udaralo da iskoči.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali. A Naza, od stida ne bi smela u nikoga da pogleda a kamo li da koga izgrdi i izbije, već bi krišom iz svoje torbe prenosila u Ljubinu, tobož da je to
Bila je sitna, mala... Nikad nije smela sama da ostane, a još manje napolju sama da zanoći. Pričinjalo joj se: kako uvek idu za njom Turci da je grabe, kako ih
I to zato što jednom, kad nije bilo po kući ko od slugu i sluškinja, nije smela sama u njegovu sobu da uđe i unese mu večeru, te je tako on ostao gladan.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
pentrala se iznemoglo uzbrdnom putanjicom jedne od onih kota, čiji najveći vis, ona jedinica što pred njom maršuje, nije smela napustiti do dolaska njezinih prednjih delova. Ali tako nije bilo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A njegova sirota mati reći će: Celu noć sam na jednoj strani spavala, pa sam rebra natištala. Nisam smela da mu se okrenem. U tom dođoše i deda i oba njegova ujaka da piju medenu rakiju i svi mu dadoše po neku sitnu paru.
A učila je i da igra. I u harfu da svira. A naučili su je i štrimflama. Nije više trčkarala bosa, a nije više smela ni da se kikoće. Ućutkali su je na hodnicima u jednom, budimskom, manastiru Klarisa.
Krila je to od Pavla, a nije smela da kaže ni mužu. Sretala je Višnjevskog, kao duha, i u kući, u hodniku, kad bi ostala sama.
Samo, ona to nije smela da kaže, familiji, tako. Pavle je, međutim, pričao da Rosija ima, u snu njegovom, lice, ne samo tog ogromnog Rusa, nego
Kao što je vladao opšti strah od Boga, u koga, ni carica, nije smela da sumnja – niti da to kaže; u Kijevu je, u to doba, bila opšta želja da se ostvari san Petra Velikog – testament – da
A nije smela ni da pomisli da mužu ispriča da se svaka poseta očeva završavala kletvama, za zeta. Koliko nakjuče, kaže, pisali su
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mi smo znali: podne je. Ne može biti da nije. Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju. Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj! - Kako ste, milostiva?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Najčešće ga obeležava zamenicom on“, piše Milićević.³⁵ Na Kosovu za ženu je „ime muževljevo tabu, i nije ga smela pomenuti ni pred ljudima, ni pred ženama“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Eh, Žuži! Kazala si mu sigurno da gubiš vreme s njim, kad stigoste do pite od jabuka. Nisi to smela da mu kažeš! – A šta bi sa tim vremenom'? – Mogla bih da se udam. – Pa, što se ne udaš'?
A što se tiče pića, koje ti jedino pomaže da se opustiš — e, zaista ne bi smela više da piješ! A znaš li zašto? – Baš bih volela da čujem! – Zato što si amaterka!
Dete je nepoverljivo ćutalo. —Kaži: oboje! — reče otac. —U koji razred ideš? —U treći — reče ponosno majka. Nije smela da podigne pogled, a osetila je da on već stoji iznad nje i da čeka. — Pa, ne znam...
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Pamtim. ŽENA: Ju, bože, kako mi je bilo žao, ali nisam smela! MUŽ: Dobro, dobro. ŽENA: Sad te mogu milovati koliko oću, je l’? (Oće da ga poljubi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Ako se Rusija umeša, onda je dobro. LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Kažite, da li bi smela Srbija pomoći šiljati, da Rusija nije zapovedila? ŠERBULIĆ: Sad sam malo utešen.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To je za ono doba bila nova i smela misao, od prvorednoga značaja za budućnost. I ako je što žaliti to je što se u XIX veku ta misao nije dovoljno shvatila
Ali ima jedna retka i smela iskrenost, odvažnost da se u pesmi kaže sva misao i da se u lirskoj ispovesti ide do kraja.
Radičević, Branko - PESME
Noga laka, srce zdravo, Kolo leti, kolo đavo, Poskočica đavolica, Što je tela, to i smela, Al' je žeca odolela. Oj ti seko Kâno mleko Belolika, Kâno vince rumenika, Kâno paun ponosita, Kâno jela, sele
Ona stiže, ma tek glenu, U dvorove nazad krenu. Jednom samo glenu bela, Ali drugom nije smela. Prvi put je strašan bio, Drugi bi je i ubio. U dvori je. „Pomoz', Bože! Tako ostat već ne može, Tako ne sme!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Izađem u baštu, on besni: „Šta ćeš u bašti?” A sad traži da mu dođem u planinu, među vojnike! Od straha nisam smela, efendijo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Čitava se bara razli. Jedva napuni tu testiju. Ali nije išla. Sva zažarena, stajala je; nije smela otići, a da se ne pomirimo. Zna ona da je tada ne bih pogledao i da bih je tako uvredljivo peckao, da bi išla kao luda.
— mucala je. — Neću silom, neću! — počeh. — Ako hoćeš daj, ako ne... — I pođoh. Ona napreže svu snagu. Nije smela da se odvoji od grane za koju se držala, jer izgledaše da bi pala. Pa, žmureći, pruži mi: i lice, i usta, i oko, sve.
Samo ona nije smela njega, Mitu, da oplakuje, jer stid je da mlada žena pred svetom žali muža, a naročito da mu nabraja njegove dobre
Bošča bi se belela, odudarala od trošne, crne zemlje groba u koju ona nikada nije smela dublje da zabode prst, sve bojeći se kao da ne napipa, dodirne trulo, čovečje telo, jer toliko je u tome grobu bilo
On, jedno što joj je bio stari svat, smatrao se od muževljeve, pokojnikove rodbine, — jer ni njena rodbina nije smela da joj dolazi, bojeći se da time kao ne uvredi pokojnika, što bi mu tim svojim dolaskom „mešali se u njegovu kuću“,
Naročito su njoj, Anici, zabranjivali. Nikad, ona, kao ostale njene drugarice, nije smela da iziđe na kapiju; još manje da ode na kakvu igru, sedenje sa ostalim svojim drugama iz mahale.
da preko braće joj kupuje švercovanu stoku za svoju kasapnicu; on kao da je bio za nju nešto, ali o tome ona nije smela da misli, niti je opet zato imala kad. Sva je kuća bila na njoj.
Osećala se kao da je sa sviju strana nešto opkoljava, stešnjava. A o njima, tamo, u bašti, naročito o mužu, nije smela nikako da misli. A, međutim, otuda je dolazio sve veći žagor, pesma i noć...
U kući, od nameštaja, posuđa, police nije smela da dira, namešta drukčije, moralo je da ostane onako, kako je ona zatekla, kako je bilo i pre namešteno, dok nije ona
Dao joj — ne ime, već nešto više, jače, dao joj neku određenost, a ne kao pre, dok je bila devojka, što nije smela ni u koga da pogleda, jer ako pogleda ko zna šta može taj pomisliti o njoj. Sigurno rđavo, beščasno.
Vratila se da je pita, pa i da je grdi, bije. Ali kad je došla do kapije, nije smela da uđe. Ne znajući šta da radi, čisto plačući, svratila je komšikama i počela njih da moli, — preklinje, da one idu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Primetili ste da vas gledam u onoj antikvarnici, je l' da? Ali, nikako nisam smela da vam priđem. Sve do Trga Republike. Mislim, vaše priče i sve ostalo: to me zbunjuje! Što sam mislila o vama? Bože!
Da mi je jasno načas zaviriti u tu tvoju glavu! — Razmišljam o jednoj sirotoj Olji koja nije smela da doktorira ... — Zašto? — uleti maman. — Pa zbog toga što bi morala da stavlja Dr ispred imena. A zove se Olja!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Brzicom oštrom ko munja šiba pastrmka smela, vatrena riba. Podno bregova zaravan mala, tu Japra nije potočić više, strmoglav juri u badanj uski: evo ti mlina
Kunem se glavom, ovo su dela Vidrića Vidre, noćnika smela!“ Na mlinu u tom škrinuše vrata, evo ti Triše, veselog dede, ugleda kosti pa istom dreknu: „Bez mene, je li, riba
Mamila gospa noćnika smela na meki ležaj, na slatka jela, i najzad mačak izgubi glavu, dade slobodu za mašnu plavu, za čanak mleka i topli
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sad mu beše najtegobniji taj položaj, zbog koga je i inače trpeo dosta. — Jest... bolest me smela. Do godine ću imati pravo da se javim na praktični ispit. — Gde vam je čiča Stojan?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Znam, ali je mogla zadocniti za voz... mogla je zadržati majka ...« Ali on pojmi da njegova Draga ne bi smela učiniti ono, što je protivno njegovoj volji. I njegova sopstvena pogreška još više pade mu na dušu, i on potrča još brže.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
imao mašne oko vrata, nego je išao razdrljenih grudi kao onaj Mara iz revolucije; a kad bi se opet seljački obukao, nije smela izostati dugačka mašna koja mu se pružala, bože me prosti, kao epitrahilj sve do tkanica, a tako isto nije smeo
Kući se više nije smela vraćati, nego se potucala tako od nemila do nedraga, iz mesta u mesto, kao rđavo adresirano pismo, dok nije došla u
Rakić, Milan - PESME
mladosti, burna kao ona, Otmena, sveža, ponosna, i vrela, I silna kao mnogobrojna zvona Kad proslavljaju pobednika smela! Otmena, sveža, ponosna i vrela.
duše moje mile, Jadne Prometeje bez poleta smela! O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne, nemoćne, i neme, — Vaš je drugi
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Istina, ni tada, sa sinom, nije smela da mu se na očigled protivi, ne izvrši što bi joj naredio, ali, osećao je on, kako je ipak ona nekako drukčija.
Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu; nikako
Jao kakva si i kolika si!“ — od tada je mati ne pusti samu. Od tada kapija nije smela da ostaje po vazdan otvorena. Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni među same ženske, nije smela
Sofka sama ni na kapiju, ni kroz kapidžik u komšiluk, pa ni među same ženske, nije smela da ode, a da je mati ne pregleda, ne vidi kako je obučena.
njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bi onda smela na oči da mu izađe a kamo li da se usudi i da ga pogleda! Međutim sve to nije trebalo.
Ali to nije smela. Samo se trudila da mati od toga štogod ne primeti i zato, i ako ne bi bila gladna, samo da je ne bi mati zaglédala,
Čisto sa strahom, grabeći, dok je još videla, uđe u kujnu i zatvori vrata od one velike sobe. U samu sobu nije smela da uđe, jer tamo, u kraju sobe, već je bilo mraka. I kada i samu kujnu za sobom zatvori, oseti se slobodnija.
Ali baš zato nikako | više nije smela da se vrati gore, na gornji sprat i tamo u onoj sobi sama da ostane, jer je znala da će je odmah početi da poduzima ono
Snaga joj poče goreti, čelo, ruke sve u znoju. Nije smela da se makne, a kamo li vrata i prozor da zatvori. Ko zna dokle bi tako sedela da se već jednom odozdo, sa kapije, ne
Ali jedne godine, kada se Marko vratio, ona je toliko bila bremenita, da nije smela da se pojavi. Marko, kad čuo, jedva, na molbu i plač svih, na komade svojom rukom što je ne iseče.
Pokatkad počela bi da oseća kako joj i pored sveg naprezanja i upinjanja, iznenada, odjednom zaigraju kukovi. A nije smela da sedne, odmori se.
A ništa nije sada sa sobom smela raditi, osobito oko svoga tela, jer je znala da, kad bi počela ili da namešta kosu, razgrće šalvare, da bi slobodno
Pandurović, Sima - PESME
Ali ti si uvek, mila ženo, bdela Burnom noći i kad dan zlokoban svane, Otmena, umna, i časna i smela, Nad domom našim očima dijane.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Mati se obraduje iznajpre kad vidi svoj porod, ali se odmah zabrine kako bi smela ona za zmiju i u svojoj sirotinji prositi u cara devojku!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Mora da je lepo, ja još nisam stigla na Kalimegdan! Kažu da ima i divljih zverova, tigrova, ne bi smela ovako sama, bezaštite... ANĐELKO: Nije to ništa, drže ih u kavezima...
Stanković, Borisav - JOVČA
niti bi još smela da mi sada tu... ne bi, jer bi otišla i ti kuda su otišle i one druge, njihne matere. Ali, ovako, nu mi ti rodi, njena
Ćosić, Dobrica - KORENI
Htede nešto da mu kaže, da ga uteši, ali se uzdrža gledajući ga nepomičnog i nemog. A. ne bi smela ni da mu kaže: žena govori samo kad je muž pita i kad su u krevetu. Ruke joj opušteno, lako lupiše o crnu dasku.
razbi njegov zanos, oskrnavi njegovu tajnu i svetinju, i dugo potraja dok se pribra, prepozna glas, i ciknu: — Kako si smela, stara kujo, kako si smela da uđeš? — Ne deri se, znam te dobro — Mirno reče Milunka. — Gde si?
njegovu tajnu i svetinju, i dugo potraja dok se pribra, prepozna glas, i ciknu: — Kako si smela, stara kujo, kako si smela da uđeš? — Ne deri se, znam te dobro — Mirno reče Milunka. — Gde si? Ne vidim ti brlog, sela bih malo.
“ I jedino je ona to smela. Kad bi to pričala, ruke bi raširila, grleći noć i topoljake u koje ulaze, podizala ih uvis, k nebu i Bogu, pre da mu
U ovakva vremena, noću se ne ide bez lozinke... — Ja te pitam: da li se gazdarica vratila? — Kako bi smela da dođe posle onakvih batina?
Kad ostade sama, na nju nagrnu meka gomila tišine. Lice joj smireno i zamišljeno, a smeh potmulo odjekuje u njoj. Nisam smela to da učinim. Još ne treba ništa da znaju.
On ih je zatekao na tavanu, zavržene kao crvene bube, seća se, uzeo je vile i tukao je, ona nije smela da zaplače, a Đorđe je pobegao.
Umela je da podvikne kao četovođa i mazno da se ulukavi kao kaluđer pobegunac. Znala je krivo da izmeri, smela da zakine nadnicu. Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Žao je bilo 3latoprstoj da se rastane od pomajke, ali nije smela da odbije vladarkinu naredbu. Jedino što je pokretima ruku zamolila bilo je da je povremeno puste da vidi staricu.
Okolne grabljivice neumoljivo su vrebale trenutak nepažnje. Ni za časak nije smela da se odvoji od gnezda, a glad je u njoj rasla. Je li neobično što je jedva čekala da se ptići izlegu?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
kada se Vučić vratio u Beograd sa svog pobedonosnog puta po Srbiji. Negova je igra bila ne samo smela nego i smelo odigrana.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
mladosti, burna kao ona, Otmena, sveža, ponosna, i vrela, I silna kao mnogobrojna zvona Kad proslavljaju pobednika smela! Otmena, sveža, ponosna i vrela.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Traži tome opravdanje. „To, ustvari nije više kakva tajna koja se, u poverenju, ne bi smela otkriti. Skoro svi članovi onoga odbora Akademijinog već su pomrli, a da su i živi ne bi se morali ničega više plašiti.
„To je, u svakom slučaju, jedna suviše smela zamisao“. „Suviše smela? - To je prava budalaština, jer ja sam nepobitno dokazao da se vrste ne menjaju“.
„To je, u svakom slučaju, jedna suviše smela zamisao“. „Suviše smela? - To je prava budalaština, jer ja sam nepobitno dokazao da se vrste ne menjaju“.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pre ga nikad nisam pogledala dobro, a sad, Boga mi, volela bih da ga vidim. — Bog s tobom, Stanka, zar bi mu smela na oči izići? — Izišla bih, vala, i pred besna kurjaka, a što da neću pred obična čoveka. — Daleko mu lepa kuća!
Ali je najgore što je ona, po njegovoj naredbi, morala tako proći kroz celo selo, i nikom nije smela dopustiti da je odreši, dok ne stigne svojoj kući. — Pa je li sve izvršila ? — Morala je, jadnica.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: A ne mogu da podnesem ni ovu sramotu. Posle ovoga što je izašlo u novinama, veruj, ja ne bih smela izaći iz kuće, niti bih smela da pogledam svetu u oči. Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju.
Posle ovoga što je izašlo u novinama, veruj, ja ne bih smela izaći iz kuće, niti bih smela da pogledam svetu u oči. Volim u Ivanjicu, samo da se sklonim svetu ispred očiju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ne bi smela da se makne, a kamoli vrata da zatvori, već u žarku rumen što je ulazila na prozore i trnula kroz sobe u baštu ona bi
otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bih onda smela na oči da mu izađem, a kamoli da se usudim i da ga pogledam!
njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, pa kako bi onda smela na oči da mu izađe, a kamoli da se usudi i da ga pogleda!
njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ili da čuje da je takva, ovlaš i kako ne treba obučena, a kako bi onda smela na oči da mu izađe, a kamoli se usudi i da ga pogleda!
pa govori se, međutim, o Todori, a ne o Sofki, što u upravnome govoru eksplicira prvo lice („pa kako bih onda [ja] smela” itd. ), dok bi u neupravnome govoru istu ulogu preuzelo pominjanje imena („pa kako bi onda Todora smela“ itd.).
), dok bi u neupravnome govoru istu ulogu preuzelo pominjanje imena („pa kako bi onda Todora smela“ itd.). Nejasnoća je, prema tome, iskrsla zbog upotrebe jedne u suštini dosta složene forme kakav je nepravi upravni
potreba za realizovanjem potencijalnih eksplikatora koji se nalaze, kao što je pokazano, tačno ispred glagolskog oblika smela. Tako iz upravnoga govora dolazi ja, koje promenom lica postaje ona; iz neupravnoga pak dolazi ime Todora.
Tipičan Stankovićev obrt može se realizovati tačno na onome mestu, ispred glagolskog oblika smela, gde je u analizi rekonstruisan kao potencijalna jedinica: „Treba onda još on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je
još on, njen otac, slučajno da naiđe, zatekne je takvu, ovlaš i kako ne treba obučenu, pa kako bi onda ona, Todora, smela na oči da mu izađe, a kamoli da se usudi i da ga pogleda”.
]”. 112 Peškir, naravno, nije mogao zakloniti celu glavu; to Magda ne bi smela dozvoliti. Ali tako mora izgledati Sofki zato što gleda odozgo, sa prozora gornjeg sprata: od korpe i peškira koji su
]”. 119 Kasnije, kada joj je muž umro, koga nije volela, i ostala jaka ljubav prema Iti, koju nije smela ni pred sobom priznati, ona u postepenom izbezumljivanju sve više krije, potiskuje svoje telo i „sve se boji nečega, a
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ sad dršće od tvoga opela. Zašto podlost, kad te ubit’ smela, Zašto dršće od tvoga opela? Jer sve što se u svesnike broji, Sve to danas gologlavo stoji.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Moja uspaljenica, tako da joj kažem, mati isterala te je kao najgoreg bećara, i ja nisam smela da joj ništa reknem. VASILIJE: Ništa je to, Evice, samo kad ti mene miluješ, doći će vreme te ćemo biti zajedno.
Miljković, Branko - PESME
krstari Pogrešno uzeta reč jedna čuda stvara Nečitak svet Pevamo ne brinući za smisao i red Bolest našu leče poređenja smela I tako pobeđujemo gorčinu i jed Dok smešan cvet i neoprezna pčela Pretvaraju vreme u opori med Ne trebaju nam misli
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda bi zastao i podavijao rep. — Nekada se ovde nije smela glava pomoliti... Tamo je svuda bio front — pokazivao nam je naš vođa rukom planine čije su se izborane konture sve
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
) Ni većina naših pisaca ove epohe nije se htela — nije se smela a nije ni mogla — prikloniti novome zahtevu: oni su branili onaj drugi, književni jezik.
Da li bi se smela sastaviti antologija starije srpske poezije bez Pačića? duboko verujem da bi to bila neoprezna, neoprostiva i gruba
O zlatoje proleće! Rajnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!
Huli, ruži, grdi, kune njina dela, Žive bi ih pekla, tek kada bi smela. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Dunav nije napojio, nije Fruška smela, Ni za Zagreb paki sreća nije me pripela; Nisu mogli udržati dvojestruki v'jenci, Pisaničke i venetske ljubve mi
Milan i Ivan ga moli Da s’ okani tog opasnoga dela, On blagorodnoj strasti ne odoli, Visoko jer mu teži duša smela, I žertvovati sama sebe voli Neg’ klevetanja snosit tako zela; A nadeždom ga krepi anđel raja: Sav narod spasti kad
— Solarićeve pesme nisu datirane; mislim da bi se ova poslanica Teodoroviću smela datirati godinom 1807, kada se Solarić zaista zanosio mišlju da, za Dositejem, pređe u Srbiju.
Jer bi bilo lepo znati da je, godine 1816, jedna Srpkinja to umela i smela.” LjUBOVI (str. 119). Objavljena u Davidovićevu Zabavniku 1819, 204—5; potpis je onde: V. u P.
rečju smrću, nego se, dosledno tome, i smert mora ostaviti u takvom obliku: moja namera nije bila, a mislim da nije ni smela biti, da kojekakvim frivolnim olakšicama za čitaoce ili možda drugim sitnim prevarama našu stariju poeziju predstavim
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine! ANĐA: Gde bih mu to kazala, pobogu, dete! Ne bih ja to njemu smela... MARICA: Ako nećeš ti, ja ću mu kazati. ANĐA: Nemoj, bolje nemoj. Naljutićeš ga, pa još gore.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Koliko brašna, masla, sira da uzme; koje će jelo da gotovi? U podrum nije smela da zaviri, još manje da bez babinog znanja što uzme ili dâ kome, kao i ženama po komšiluku da sme od posuđa što na
Luda! Za nikuda ja nisam... I nikada ona, kao druge matere, da je smela sa Mladenom, kao sa sinom, da se šali, još manje da ga grli, ljubi. Svu svoju ljubav prenosila je na mlađeg.
I ne samo da je morao biti takav već nije smeo da dopusti da ga makar ko, bilo baba, otac (mati već ne bi ni smela) za šta prekore, što nikada nije ni činjeno.
preplašena na grdnje od babe, a naročito od straha da Mladen nije dolazio, ne video je kod kuće, jer posle na oči ne bi smela da mu iziđe, krišom, i videvši u kujni babu kako ona mesto nje gotovi, skamenjena, ne smejući da uđe, stane na prag.
Toliko je bila ubijena da, prolazeći pored njega, nije smela ni da ga se dotakne, oprosti se, zagrli ga. — Poljubi me!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Pa kako li bije strela Iz ručice pane lepe, Kad Okeana jaše smela Kroz podolske ravne stepe. Bujni vetri, što se nose Sa dalekih surih strana, Lepršaju njene kose I skutove sarafana.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
O zlatoje proleće! Rejnšvalb letit po vozduhu preradostan do zjela, golubica gučet k sluhu, s golubom svojim smela. Pjetel rano kukuriče, gromoglasno vesel viče: O zlatoje proleće!
Stanković, Borisav - TAŠANA
Kada sam bila grljena i ljubljena, opet ne kao Tašana nego kao venčana žena. Ni majka nije smela da me voli, koliko me voli, bojeći se da se ne osramoti; ni otac, bojeći se da se ne ponizi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
iz dovršenog perioda kao zmija iz košulje; ne treba joj ono što je svukla, ide dalje, sveža, nova, lepša, zahuktana, smela. Profesori ostadoše na pragu velikih ulaznih vrata, kao prikovani.
selu, služilo samo u njegovoj mašti) pa do svršetka službe u nedelju, po kući se smelo samo šaputati, i gruba reč nije smela pasti. Subotom uveče, svi ukućani, milom ili silom, izmiveni i očešljani.
Žarko je jedared govorio nešto bezobrazno za tatu i mamu, ne, nisam ga ja tužila, ne bih ni smela, nego su druga deca to ispričala ocu... Grdnju sam izvukla ja, zašto ne pazim šta mlađa moja braća govore...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Došla nam je bila u goste neka strina, jedna zrela devojka od četrdeset godina, koja se nije udala jer „nije smela da se odvaži na to“.
Huana: Ah, kad bih smela tim rečima verovati! Don Rodrigo: Te reči teku sa usana i iz duše jednog plemića, kome je reč svetinja a za kletva
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Devojka Smela sam se u sebi vrlo i ništa ne znam što ti više odgovarati, što li od sebe činiti. Strepim i bojim se so toga posla...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Počeo je dok je još devojka bila, i još nije prestao uzdisati, ali o tim uzdisajima naravno da Jevda nije smela ništa znati... — Što iskaš, snajke-Jevdo? — zapita je Tasa. — Što ti trebam?
jedino kroz kapidžik u komšijsku avliju ili preko sokaka što je umela i smela sama poći. Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao sresti i osloviti i reč-dve nasamo