Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Pa, eto... vi ste ruža, duplovana ruža; a gospojica Jula je smerna ljubičica. — Uh, — huknu gđa Sida, — ove muve. »Dobro kad ne reče: cvekla!
Onaj njen pogled ostade mu duboko u srcu. — Kako pitomo gleda, pa kako je samo smerna i stidljiva... — I vama se to dopada!? čudi se očevidno malo uplašeno gđa Persa. — Bože, gospodin’ Pero, baš ste vi...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gledna kao retko koja u Srbijici. U mladoj šumi sve su bukve lepe, ali uvek ima jedna na koju ptice sleću. Nije bila smerna ni bogobojažljiva kao one na ikonama manastirskim, niti je ličila na one što se za careve udaju. Bila je hajduk.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
(Ili je taj pogled uhvatio nju.) Dva oka su zurila u Ljubicu, žuta i pomalo razrogačena. Ta dva oka nisu bila nimalo smerna i nimalo ljubazna: to su bila dva zla, vučja oka.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I kao kitu bosioka smerna Što s pobožnošću meće za ikonu Duša pobožna, odana, i verna, Pred slikom tvojom padoh na kolena, Od svud tišinom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tom prilikom žena se nalazila uz njega i negovala ga sa puno najlepše nežnosti. Bila je brižna, oslabila, dražesno smerna, i retka, dirljiva mirnoća i dobrota ozaravala je njeno blago lice. A susret naš bio je ozbiljan i vrlo tužan.
Neko fino, znaš, slatko, moderno, sve sama svojeručno kuvala. Ama 'oće da svane, a ništa. Časna žena, boga ti, smerna, uviđavna. — Tu osobinu ja poznajem u totalitetu — prekida ga nestrpljivo i pravi se važan učitelj.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” Pesma je odista „jedna od najsimpatičnijih stvari našega pesnika”, „sva izvanredno mirna, smerna, krotka, bezazlena, kao neka božićna pesma”, veli za nju Pavle Popović (opširnije o njoj v.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Pakao meni, oče, boljezan, draču na put. Rastoči o rastoči raba. Dublje dno duši no stradánju, bez dna reč ova smerna u večernju. Koren je ovo, crva mi, oče, u nagrizánje, rastoči o rastoči raba. Jer i pakao je tvoj, i propoje.
5 I gle, u plavetni dan, vejala snom i vejala, sa talasavih grudi neljubljene devojke, ljubica smerna. IZ OSAME 1 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom zahuji, il’ cvetaj kao cvet.
Ilić, Vojislav J. - PESME
rajskih snova, u času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I smerna duša vidi nebeski, zračni svet. Svetovi dole blude...
dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud. Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni Biserna rosa pada.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
našla se bez glavnog prihoda, ali je iz kuće otišao na sirotinju večito ljut čovek, pa je sirotinja sad ostala smerna, sa simpatičnim svojim crtama.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— No da dođemo k našoj Čimpeprič. Ona je tako smerna i filosofskim duhom bila tronuta da jeza svejedno držala ili je mladom ili milostivom gospojom nazivali.
Šantić, Aleksa - PESME
17 Sva kô bela pena vala Blista moja draga smerna, Sad je ona izabrana I tuđincu ljuba verna. Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno budi; Trpi, snosi i