Matavulj, Simo - USKOK
Radoje pogibe biće desetak godina. Sin mu Kićun živ, ali se ne uvrže na oca, no je sitan, smeten, rđica, kakvijeh je, srećom, malo u ovijem gorama!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ISAJLO: Takvi su doktori! Jesi li vidio kako srpski govori? MANOJLO: Da ne znam da je doktor, reko bi smeten je. No, šta ono reče da čuvamo? ISAJLO: Razum. MANOJLO: To mi je za čudo. Zar nije razum u glavi?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Kakve hartije? TOMANIJA: Pobogu, čoveče, pa ti si potpuno smeten! DARA: Ne stoj te tu kao zavezani! Svaki je sekund dragocen!
JELISAVETA: Ništa mi od svega toga ne ide u glavu! Da Filip, onako zanet, onako smeten, dođe! I da onako hladnokrvno ubije čoveka! Pa da se popne u kuću i ubije ženu!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Slab, što li?“ „Rđica, brate, kakvijeh je srećom malo u našijem gorama. Sitan, suh, smeten, e da si smišljao stvorenje taman u svemu protivno Radoju, ne bi mogao smisliti drukčije.“ „E, fala Bogu, što čujem!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Đavo bi ga znâ, kazâ mi je i ime, ali sam zaboravija... Znam samo da je bija smeten. — Da nisi ti taj, Grgo, bolan?... Kaži, jesi li? — pitaju. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju...
Najveći ajinin što ga je ikad zemlja dala!... Desna ruka Radekina... O, brate, čudna srca!... On se prepodobiti da je smeten, i doći da služi!... Ajmo-te, momci, ajmo-te živo, jer nemamo već rašta gubiti vrijeme! — reče glavar. — Zar Bukar!!!.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Onda, malo posle, i još bleđa, ostavi nas ona same pa iščeze. Ali se ona drhtavica sad prenese i na mene i smeten, pobrkan, lud od one blizine očiju, od čega li, ja jedva što promucah nekoliko fraza, posle kojih se i mi brzo
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tvoje „sutra“ tu će s’ da navrši. A šta čeka ovaj smeten bes? Ja osećam rane razderane, Kad ni tebe nema zador naš. — — — — — — — — — — — Slava tebi i imenu tvome!
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ I poče da strašno psuje. Podmigujući vazda, Ćata je stajao smeten, kako ga već Gospod sazda, Dok za vrat puče mu šamar...
Šantić, Aleksa - PESME
Nekada jedan vitez je bio Ćutljiv i setna oka. Večno je snevô i sve se krio, I lutô troma kroka. On beše smeten, drvenjak pravi, Spoticô bi se, i gde se javi Sve cure kikoću s boka.