Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Da bog da! Samo što nešto smeteno priča kako se rastao s njome: „Nije”, veli, „ni plakala!” Gdje će to biti da dijete ne plače?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
⁴... Pero, sinko, iziđi malo u avlija. PETAR: Kazaću mu. JANjA: Šta ćiš da kažiš? PETAR: Da vam je po volji. JANjA: Smeteno, gluvo! Iziđi u pole, kad ti kažim Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sobu.) Prokleto posla!
Matavulj, Simo - USKOK
pardon! to jest: stvar je sasvim prosta i prirodna... Knajst planu i prekide ga: — S vragom vi i kojekakve vaše smeteno cifranje! Što ne kažete prosto: šta traže Crnogorci?
Milićević, Vuk - Bespuće
oči sjale su i lutale po tavanicama i kad se najednom njihove oči sretoše, njemu se jezik zaplete, pričanje posta smeteno i zbunjeno i naglo se završi, gotovo prekide. On ućuta i gledaše preda se.
Stanković, Borisav - JOVČA
NEKO S FENjEROM (izgubi se opet levo iza kuće). MARIJA (iz kujne, zabuljena, držeći se rukama za glavu teturajući, smeteno se penje): Oh, evo, evo! JOVČA (kad je spazi gore, izdiže se više još, jedva se uzdržavajući od besa): Ovamo ti!
JOVČA (kad je spazi gore, izdiže se više još, jedva se uzdržavajući od besa): Ovamo ti! MARIJA (sa svećom, smeteno, zadižući šalvare da se ne spotakne, u strahu ne zna kuda će; pođe čas na jednu čas na drugu stranu; pođe u sobu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Đake spopade smijeh. — Dajte mu odma da nazdravi! — zapovijedi Lis. Bukar izreče nješto smeteno, pa nagnu buračom. — Pij, pij, koliko god moš! — viče mu Lis. Nakon dvadeset gutljaja, Bukar preduši valjajući očima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivu potresoše pošljednje riječi i čisto se smuti. — Ako vam je potreba koju malu stvar, dao bih vam ja... — smeteno izreče i skoro se zasrami, — vratićete mi... — Niste nam dužni, i fala vam! — zahvali mladić i k'o za.
Ivo kroz sve vrijeme ne progovori ni ri ječi. Bijaše se zagledao u onu tužnu čeljad, i tek katkada smeteno bi se nasmijao, hijući zar tako da ublaži 'južnu očevu zapjevku.
— Pustite ga! — reče nehajno Jurina majka. — Ja bih ga želio vid jeti; — odgovori smeteno Ivo. — Ča ćete viditi? Bidan, doša' je kost i koža!
— Ma ča čini, grom ga ubija!... Još večeras konat, pa neka gre, i tako nije za nišće! — Kiši... — reče smeteno žena. Nu Ivo nije znao što da radi, te gledaše na otvorena vrata u mutno vrijeme...
— Nije ono za nas! — I ja sam mu govorio... — smeteno odgovori mladić. — A zašto nije? — opazi Ivo. — Valja početi ... — Počni ti! — Nisam ja za to.. — Eno ti oca!