Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A omladina, frajla Jula i frajla Melanija, samo se cmaču i smeše jedna na drugu. Šta se razgovaraju, to će sam bog znati, šapću pa se zacene od smeja, naslone se jedna na drugu, pa se
Afrika
Trčim za njima raznežen njinom detinjskom lepotom (moji prijatelji mi se smeju) i dajem im još dve ogrlice. Smeše se, gledaju đerdane širokim zenicama.
niti svesna, niti začuđena, niti ljubopitljiva što sam tu. Prilaze ljudi, graje, smeše se na mene, ne ljute se. I to još nije sve.
Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Varvara je imala lik kipova koji se, kao u nekom snu, smeše. „Petre! Ajde! Ajde! Vrime je! Triba ustati. Znaš da će Pavla da vode!“ Ona je govorila, kao što razmažena deca govore.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Shvata šta Profit misli. Mlađe sestre gledaju slobodno na Profita, pa se malo smeše, a gospođa Soka u potpunoj ozbiljnosti. Sve se njih dvojica razgovaraju.
Šamika je doneo lep buket, pa joj na prsi zadeva. Juca gleda dole na buket. Oh, kakav je to pogled! Lepa još usta smeše se, a oči zapaljene, kanda joj dušu gore. Juca uzdahnu, pruža Šamiki ruku. — Ja sam bio kod matere. — Znam.
To se čulo po varoši. Skoro cela varoš je na okupu. Gledaju sanduk i smeše se. Čamča i posle smrti na smeh pobuđuje. XXIV Šamika se sa Sokolovićevom kućom sasvim izmirio.
Radičević, Branko - PESME
“ Pomami se srce u Turcima, Poskočiše, k vratim' poleteše, A vođe ih ustavljat ne smeše, — I sva vojska već ostavi grada — Jao Turci, zarašta i sada.
Kostić, Laza - PESME
Al' moje je srce sveže, proleća se njemu smeše, pa kada bi lišće velo, pa kada bi samo htelo po mom srcu da poleže, svaki listak što bi pao kô cvetak bi ponikao.
onda odlete za gore strmne. Stoje prebeli Đurđevi stupovi. ljubazni znaci božje ljubavi. ljubaznim licem na breg se smeše, a ravno polje, studeni breže, milotom teškom već obamreše, milotom teškom zaspaše veće, pokrivaju se odorom
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše, Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Gojko ispi pa odmah vide da se i Pera i Ljubica nešto smeše i gledaju njega. Baš će biti da se njemu smeju. To ga opet zbuni. — Kakav si to drug, bolan...
nije stekla onu neobičnu veštinu mnogih starih učitelja, da cele godine tuku decu dušmanski, a na ispitu deca vesela, smeše se na učitelja, gledaju ga slobodno... a on se uprepodobio, pa samo trepće i miluje decu po glavi...
«... Stade... maše joj rukom, isto onako kad je buncao, zove je k sebi... Oči ukočene, usta se samo malko smeše... a ruke kao da nisu od mesa, kao da su od samoga vazduha, tiho i nečujno, kao lahor, mašu i zovu...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi krasna prosta sirota mati božja. MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko
Nestanu boli, okovi i laž, od mog pogleda zavisi sva draž, svega što prođe. Žene prolaze i oblike gube, smeše se, pa mi priđu da me ljube, a ja im novu senku dam.
U mirisnom nebu noćnom. Nade svih koji se bolno smeše. I, kad, opet, kao večni cvet, nad telima umornim, nebesa zaplave.
Oni se mirno smeše i pričaju mi Ajnštajnove teorije. Obišli smo izložbe. Nema šta ovde da se uči. Obišli smo muzeje. Oni leže mirni,
Ja ne kažem da on ne treba da se odomaći i kod nas. Naprotiv. To je progres. Uostalom, oni se, na sve to, smeše i pokazuju, statistike pozorišnih poreza. U državnim pozorištima, treba priznati, nije kao na bulevarima.
Niko me ne gura po stanicama, svi mi kazuju put i smeše se, a jedan ugljar, s kojim sam proveo veče, potapšao me je po plećima i dvaput zapitao za ime.
Pandurović, Sima - PESME
da dolazim tada S ljubavlju, istom k’o što negda beše, I da je duša dragom grobu rada Kad blede zvezde s visina se smeše.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A iz svakog viri lice Lica divna, lica sjajna, Milostiva, žalostiva, Ponosita, setna, bajna; Pa se smeše bajna lica Iz okvira mutna dima, Drkće, strepi star Lem-Edim, Mutno mu je pred očima.
U tom se kucanje začu. U krčmu uđe naglo Čudnovat nekakav gost: usne mu grozno se smeše: Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi, U ruci držaše kosu. To Samrt ledena beše.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Učenici počeše da se smeše, a Satiros se zbuni. „Je li tako ili nije?“, upita ga Pitagora. „Tako je“, reče Satiros tihim glasom.
Ribari razumeše smisao ovih reči, pa počeše da se slatko smeše. Pazar bi brzo izvršen, jer je Grilus proždirao već samim pogledom svaku lepšu ribu i plaćao, omekšan velikodušnošću
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
po taktu svoje muzike, ali prihvatajući peškire i cveće, greše, zaostaju, sustižu, brzaju sitnim francuskim korakom i smeše se. Oficiri divizijskog štaba, van stroja, posmatraju puk i primećuju: „Dobro izgledaju ljudi.
Pa korbač puca po dobošu i natovarenim stvarima, i komordžije sa začelja okreću se bojažljivo i podlački smeše. Posle komandant, u galopu, praćen ađutantom i ordonansima, odlazi kroz prašinu na čelo puka.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A u crkvi stojimo ovako nas dvoje, i vidim pred sobom majku i sestru kako me veselo glede i smeše se od radosti, a oko nas susedi, prijatelji, kumovi, pa sve veselo i lepo... A gle sad...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pod dahom života ona nekad beše: Sad je mirna, nema k'o pučina plava, Kao usta drage koja se ne smeše. Pred tobom u tami budućnost se vila, Nejasna i mutna kao nada ljudi, Ali smrt u sebi i ona je krila, Smrt koja se
Meni ništa tada poznato ne beše: Ni samoća tvoja, tvoj život u stravi, Ni molitva s usni koje se ne smeše, Ništa, k'o ni cveće jorgovana plavi', Od kojih si sama uzimala boje Za dan svojih nada i za život pravi.
Da l' to nebo plače za nas!... — Oh, što neće uvek liti! ... Kako l' će ti sutra biti... 1904. ŽIVOT Usta se smeše; oči glede boje, Ljude i daske. Već klonulo telo; Diše se teško; drhte ruke moje; Oči gledaju... čeka se opelo.
I ja ću zatim istrunuti ceo. Nestaće tada sveg što moje beše: Pokreta, lica, i kose, i krvi; Uzeće ruke, usta što se smeše Zemlja i vlaga i gomila crvi.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Srpske Ilustrovane Novine« 1881. OBRAZ Jest’, u Crnoj Gori na koju se rado Podrugljivo smeše naši „prosvetnici“ U zemlji dvoboja (iz pištolja praznih), Zemlji pronevera, svakidanjih krađa — Da, međ’ Crnogorci,
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici pozadi njega videli su kako se plavi brkovi zadovoljno smeše. Oficiri su boli mamuzama mršave konje da zvone potkovanim kopitama o kaldrmu.
uplašenu džami desu: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Zavaljene u kolima dve male pros gledaju vojnike. Smeše se. Vetar od k diže kratke suknje, a one su sretne š strašnim ratnicima mogu da pokaž okrugla kolena.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Trčim za njima raznežen njinom detinjskom lepotom (moji prijatelji mi se smeju) i dajem im još dve ogrlice. Smeše se, gledaju đerdane širokim zenicama.
niti svesna, niti začuđena, niti ljubopitljiva što sam tu. Prilaze ljudi, graje, smeše se na mene, ne ljute se. I to još nije sve.
Njin lik vrlo pljosnat, uskih dugih i kosih očiju što kao da su pune suza; nosa širokog, usana koje se smeše, debele i meke, iznad zubi vrlo belih.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Ha, ha, ha!“ VUK: A Turci? SELjAK: Ili ne hteše, ili ne smeše... Nijedan se ne tače nje, samo je žure da ide... VUK: Nadaju se poteri. GLAVAŠ: Za njima sad! SELjAK: Čekaj, Stanoje!
Ilić, Vojislav J. - PESME
Utom se kucanje začu. U krčmu uiđe naglo Čudnovat nekakav gost; usne mu grozno se smeše; Iz praznih šupljina očnih studena pustoš se širi U ruci držaše kosu. To samrt ledena beše.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— kosa joj stručnim rukama pribodena tako da od lica „pravi oval”, a kratkovide pametne oči jednako prižmurkuju i smeše se.
Ali ko zna šta zakonu života još može doći na um. Sede Nata i Mirko, počeli jedno drugom da govore ti, smeše se, razgovaraju intimno, zabrinu se, pa prepričavaju besposlice. Odmaraju se od nečega, godi im.
Petrović, Rastko - PESME
Protiče venama njinim mistično proleće Gde beži ljubičica, gde različci se smeše; U linijama dlana usevsko spavaše cveće; I krajnje tajne duha ruke očima reše.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Kad začuše dva pašina sina, brže trče na drum pred Ivana, ali na drum ne smeše izići, već iz gore bratiše Ivana: „Bogom brate, Senkoviću Ivo, vrati nama dva konja viteza, daćemo ti šest stotin’
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
« I od toga straha svi preblenuše i popadaše k zemlji poklanjajući se. Ne smeše se ničemu dodirnuti, nego isto svaki uzeše pomalo praha sas patosa crkovnoga i so tim odoše natrag k svome caru i
Karimno uho svašto dočuva. Šapat ne prolazi uzalud. Ni plaće, ni vraće. I ne mogoše istine kazivati, a lagati ne smeše o glavu. Brzo došlo, skorije izmaklo se.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pevaju drugarice: Je li ti žao starih stazica, starih stazica i drugarica? Zona se ljubi s njima, a one je gledaju, smeše se na nju očiju punih suza, a posle je zagledaju i razgledaju joj odelo. A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu.