Jakšić, Đura - PROZA
A Stana je stajala mirno, gledajući ga svojim običnim smešenjem. „Poljubi me, zlato!“ zanesen neprirodnom strasnošću, siktao je kaluđer. I Stana ga je poljubila...
pored kuće Nikole Belića vođaše, „beloj kućici“, kao što su je svi seljaci zvali — samo je poneka baba, s porugljivim smešenjem, dodavala: „nečista kuća“. Učitelj se napi ponovo iz pljoske i gledaše za njime.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sa nekim učtivim, finim smešenjem prilazi on stolu, pruža ruku, izvinjava se, moli za dopuštenje da posedi malo u školi... milo mu posmatrati ovaj
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u naše starešine, čije se oči spuštaju sa položaja kome se približujemo i koji nam, ne osvrćući se i sa usiljenim smešenjem dovikuju očinskim glasom, junaci, budite pribrani i hrabri. Oh, ove reči toga trenutka za nas znače život.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
(Šta je to kritiker, to će najbolje znati onaj koji jednako tuđa dela odgovara.) Ona zaista oštri usna, i s nekim smešenjem koje mi nije baš laskalo, ovako počne perorirati: »G.