Jakšić, Đura - PROZA
kola, samo još poneki momak i devojka igraju, ali usiljeno; samo Čukurova Stana što je visoko digla glavu, pa se lukavo smeši na mog pobratima... U taj mah se i meni dosta dopala.
— Dobro, dobro, — veli uča, a brk mu se smeši, — to će bit’ od one vaše prepečenice, ha?... Pa, sinko, kako na domu? Je l’ ti otac ozdravio, ili je još u vrućici?...
“... E, nije vajde, pravo ima moja Stojna, baš ga opčiniše! Učitelj samo ćuti i sluša, pa se nekako setno smeši. — Ne smej se, učo, — veli kmet Radovan, — a, evo, juče sam zbog nekakvoga kuluka šiljao birova njegovoj kući, pa čudo:
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman beše okrenuo niz potok, kad eto ti Marice s Janom Srećkovom — idu s vode. Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto, nuto, poranile cure! One ćute, skretoše s putanje i prođoše.
I ne bih uzeo da niste vi. Ali sad što mu drago... — izgovara se kapetan, a Đuku se samo smeši brk. — A nemoj što zameriti, gospodine — veli kmet. — Mi smo ljudi prosti... Nije da rekneš kakav mit — bože sačuvaj!..
U džepu nešto naguđeno — strpao Sreja peškir, kako se ubrisavao juče od znoja. Gazda-Milunu smeši se brk. »Dobro je, dobro!« misli u sebi, pa tumara dalje po kući. Ode obilaziti i ostale zgrade.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čega hoćeš ima u Sulje, i sve je tvoje!... Evo!... Naj!... Beše skočio. Oči mu sjaje kao žeravica, a lice se smeši ozareno radošću. I Marinko se podiže. — Hvala ti, čestiti efendija!... Kad uradim, videćeš. Ja ne radim za pare.
On se izgubi. — Aleksa!... Aleksa! — vikao ga je neko. On otvori oči i vide Marinka nad sobom gde se smeši. — ih, Aleksa brate! Subaša te sasvim zaboravio. Kad ja dođoh danas pa zapitah, rekoše mi da te se nisu ni sećali!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Na ruci mu nekakav prsten, cakli se, brate, ne da u se pogledati. Gega se kad ide; govori krupno i promuklo, a sve se smeši onim malim, kao jed zelenim očima, da te nekakav strah uhvati kao od sovuljage. Dođoše oni, velim.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Popa broji novac, a brk mu se smeši; broji i priča o detetu, kako je krasan, napredan hrišćanin. A gospoja popadija radosna, bože, pa voli popu, kao da su
— Za koga ono reče? — zapita neki put gospodin popa crkvenjaka. A Arkadija uvija ponizno glavom, smeši se, a sve polako trlja ruku o ruku, kao da pere ruke od nečega, pa veli: — He... ta...
A znate, i ja sam u neku ruku pastir, he-he, — smeši se, — čuvam povereno mi stado mladih i nestašnih jarića ovoselskih.
Ona mu nešto govori, a sve gleda ovamo na našu kapiju — baš lepo sam vidila kroz izbijen čvor na kapiji — a on se samo smeši.
Milo mu, pa je gleda jednako, i jednako se smeši! Ah, jutarnji snovi, vraški, nestašni snovi! Kakve divne i zanošljive, šarene i mile slike izatkivate vi zorom, i
— Gledajte samo srećnoga i zadovoljnoga Niću kako je zavaran i očaran njima; kako mu se smeši brk očekujući vruću, posoljenu i mašću debelo premazanu lepinju, i pečenu slaninu i kožuricu s vatre (što svi u njegovoj
Gleda... gleda. Izvadi naočari, metne ih na nos, a smeši se sve, pa opet gleda, i pita me: je l’ to moj zub. — »Moj, odgovorim ja, vaše preosveštenstvo!
ovaj pritisnuo pojas... pa se smeje, smeje... sve se trese. Svi se smeju grohotom, pa i onaj, i on se smeši, samo tišije. — Jao mene! — ustade gđa Persa, — a šta je to bilo?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će đuvegija, trgovac iz varoši. Tatijana se smeši, slegne ramenima, pa kaže: „Dobro, samo imam napolju malo posla“.
— Ala ste me uhvatili, ne mogu s rečma kuda. Ljuba se smeje, mati se smeši. — Dakle, obećanje stoji? — Stoji. Tako se još malo porazgovaraju, pa onda Ljuba dâ naposletku i reč da će do proleća
Gospođa Makra gleda ga pa se podmuklo smeši, a čiča-Gavra gladi brkove, pa sve izvrće oči na nju. Započne joj kurisati: — Al’ ste još i sad lepi, gospođa-Makro!
Tu namešta usta. Sad ih malo jače skupi, sad opet popusti, pa se malo smeši, a očima izvrće da pogled ugodi. Naposletku se sasvim namesti, pa ustima ni da makne.
Kad to Mica izreče, nastade kratka počivka; Alka se smeši pa odgonetne: — Jest, pravo kažeš, Mico. Svilokosić je erdeljski tanjir.
Kočijaš mu preda pismo, pa čeka odgovor. Milivoj čita, lice mu rumen obuzima, umilno se smeši, pa zapita: — Ti si na karucama došao? — Jeste, tu su; valjda sam po vas poslat.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
osećajem on je sanjario kako grli, miluje i zavodi ono lepo i toplo telo što se s nekim bolom podaje, pa se ipak smeši i tako smešeći gubi postepeno svest. Greben je.
Afrika
N. se zabavlja da ga od šale boksuje; u nos, u mišice, u rame. Mladić se dobroćudno smeši i samo kad misli da će ga ruka N-ova dotaći i u prsa on šakom pokriva jednu mrlju na grudima.
On je jednom dignutom rukom naslonjen na kolibu, i dok prilazimo, ljubazno nam se smeši, ali, ne menja svoj stav. Deran je glavni ljubimac šefa sela, čija nijedna žena nije toliko namirisana i nakićena.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Teseres hiljades to — i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.) E, sad da nosim na kir Dimu i da ištim obligacija. Oho!
Gospodar notarius, vi ste pametno muž što ste mi jedna lepa špekulacija kazali. Vi mora biti da ste Grk. MIŠIĆ (smeši se): To može lako biti. JANjA: E, što sum kazao? Pravo Grk, pravo grčko pamet!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad se ona osvrte, vide kako ga i ona gleda i kako se smeši. Isakovič joj onda reče da mu ništa ne treba, i da, ona, može ići.
Isakovič se, međutim, sklonio, kad je ta mlada žena, prekoputa, počela da mu se smeši. Uzana ulica, koja je proticala između kuća, nestala je zatim u tami.
Njen korak providni, nije se čuo, videlo se samo kako mu se bliži, i da se smeši. Kad bi, zatim, počela da mu nešto šapuće – čega posle, ujutru, nije mogao da se seti – počela bi da biva isto onako
Prvog jutra, kad se Pavle bio probudio, začuđen, vide da je to mlada žena, koja se smeši i ponizno ga gleda. Vide njena široka pleća i ču kako piri vatru i u pepeo duva. Imala je dah kao da je oluja.
Imala je jezivi osećaj da se vozi sa mrtvacem, koji se samo čini da živi. A koji se, kao lud na brašno, na sve smeši.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve drži u svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom meseca SRCE BELUTKA Igrali se belutkom Kamen ko kamen Igrao se s njima ko da srca nema Naljutili se na
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Neda se smešila kao i uvek i verujem da je Ataman, kao i ranije bilo koji od nas, bio ubeđen da se smeši baš njemu. Bar se činilo da veruje.
Vesna je već videla šume i polja naseljena zečevima i smešila se onako kao što se dete smeši u snu. - Svejedno bi ih pohvatali! - rekao sam.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Bome, da sam bogat kao ti, stidno bi’ se te drombulje i čegrtaljke prodavati. Gospodar Sofra smeši se. Rado sluša o svom bogatstvu, i rado pripoveda kako se pomogao.
— Nemoj da bulazniš, Sofro, imaš više novaca neg’ ja, ta ti si prvi gazda sad u varoši! Gospodar Sofri dopada se, smeši se. — E, šta ćemo, moramo se za decu pobrinuti, kad umremo da ne reknu: gle, šta su nam ostavili.
Gospodar Sofra umilno se smeši. — Pa hajd’, hoćeš li u kompaniju, il’ svaki za sebe? — Svaki za sebe, al’ ćemo u skupu kupovati, pa onda kod kuće
Živeli Vengri! Sad su svi veseli. Gospodar Sofra gleda na Čamču, smeši se, maše glavom i prstom mu preti. Sad još donesu jednu bocu „auspruha”, te časte armicijaša.
Gospodaru Sofri svetle se oči od radosti, smeši se. — Ovo je prvi dan srećan. Brzo konje upregnu, sednu i začas su onde.
— I arpadžika. Koliko hoćeš? — Treba mi nekoliko holbi. — Našto ti toliko? — Imam veliku baštu — smeši se i pali lulu. — Ti si, Pero, nešto dobre volje! — A zašt’ da ne budem dobre volje?
Frajla Lujza dođe sa gitarom. — Herr von Kirić, vi svirate gitar? — Žao mi je, al’ ne sviram, — a ovamo smeši se. — Ta vi svirate, smejete se! — Ne znam; ja bih vas molio. Nešto znam ali slabo, no posle vas ću i ja pokušati.
— To i ja mislim. — Dakle doći ćete? — Ako dobijem biletu, — smeši se kao bajagi. — Nemajte brige, poslaćemo. Još se donekle razgovaraju. Šamika se izvini da mora ići.
Baci kašiku na sto. — Zar je ovo taj faljeni „tej”? Zamoli mlađeg Polačeka da košta. Polaček košta, smeši se. — To nije taj „tej”. — Gospodar-Čamčo, koštajte. Ovo je „kamilntej”. Čamča se smeje.
Ode u drugu sobu, rasplete svoju lepu plavu kosu i najlepši komad iseče i donese. Zavije u papirić i preda Šamiki; smeši se i zarumeni. Šamika otvori papir, gleda kosu, pa poljubi.
Prenerazio se. Od ljutine ne zna šta da radi. Setio se šta misli Šamika. Kad večeraju, a Lujza vesela, oca služi, smeši se, baca kradom pogled na Matildu, a otac ćuti do kraja večere.
Sutra će se opet ovde sastati. Jurista, radostan, ode u uredništvo i sve ispriča uredniku. Urednik se smeši, malo misli se, pak otsudi: „Može se”.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u Evropi, a ono spadalo, onaj Grk koji je umeo svašta da dokazuje, najzad ima pravo što se tiče prestizanja, pa mi se smeši svojim gipsano praznim pogledom ispod pažljivo raspoređenih kovrdža na čelu.
« kazala je. »Pazi na držanje brade! Ne gledaj u njih sve odjednom, već izaberi jedno lice i smeši se samo njemu...« Odmaranje i doterivanje frizure i toalete, od dva do sedam. Buduću mis bole kolena.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Onako jednog pečenog ćurka s celerom, to jest, a prijatelju, šta veliš? OTAC (smeši se): Tako, tako, kažite im sve; jer znate kakve su žene: „E, pa nismo znale“.
Da vas nemam rado, ne bi za vas ni polazila. MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni? DEVOJKA (smeši se): Moje su ruke uvek vrele. MLADOŽENjA: Jeste li bili kad zaljubljeni? DEVOJKA: To ne znam šta je. MLADOŽENjA: Čudo!
(Izvuče.) „Kako obično vreme provodite?“ MLADOŽENjA: „Nema veće dosade nego neprestano sa ženom sediti.“ DEVOJKA (smeši se): To je ono što ste mi otoič kazali. (Izvuče.) „Šta sad mislite?
ŽENA: Zar ti mene ne miluješ? MUŽ: E, ne milujem! ŽENA: Ah, kakav si bio kad si bio mladoženja! MUŽ (smeši se): To ti pamtiš! ŽENA: Kako si mi lepo pravio kur. MUŽ: Znam, znam.
ŽENA: O, drva! Izmisli još štogod. MUŽ: S tobom može đavo na kraj izići. (Uzme šešir.) ŽENA (smeši se pakosno): Vidiš, kako on zna! Sad imaš najbolju priliku da možeš na drugu stranu. MUŽ: O ženidbo, ženidbo!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Slikajući dečje ponašanje, pesnik se dobroćudno smeši, ali uz taj osmeh ide prodoran pogled, kome ništa ne izmiče. Prema blagim manama, on je blagonaklon; prema težim
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ja sam Šandor, to je istina, al’ sam bolji Srbin nego makar koji drugi. GAVRILOVIĆ (smeši se): A zar takav ne može biti i Pišta?
ZELENIĆKA: Jeste li čuli, gospodo, da je Dištrikt sav u plamenu? GAVRILOVIĆ: Šta, izgoreo? ZELENIĆKA (smeši se): Jošte nije, nego samo bukti; no njegov dim osećaju Madžari čak u Buda-Pešti. LEPRŠIĆ: Pravo, gospoja ujna!
Miloš Obilić ne mari da propadne carstvo, samo da istera inat. NAĐ (smeši se): Šta ćete, kad vam je to praotečeski greh. No ja sam se pozadugo ovde zadržao.
ŠERBULIĆ: E, nije iskao! Mađaroni bi se radovali kad bi ko od rodoljubaca bio obešen. GAVRILOVIĆ (smeši se): O, Nađ će zaista o vašem rodoljubiju pripovedati. LEPRŠIĆ: Doći će vreme kad ćemo drugojače s njima govoriti.
Ko je po kafanama javno govorio da Srblji moraju dobiti, nego ja; ja se čudim kako su me Madžari trpili. SMRDIĆ. (smeši se): Znali su da niste vredni ništa učiniti. ŠERBULIĆ: Ja nisam?
SMRDIĆ: Već to će i tako biti. ŠERBULIĆ: Platićete vi nama sav ovaj trošak. GAVRILOVIĆ (smeši se): Oću, oću. Idem odma da prepravljam (odlazi). ŠERBULIĆ: E, jeste li ga vidli?
SMRDIĆ: Bre, samo da se jedanput svrši, pa makar kako bilo! ŠERBULIĆ: I ja kažem, dosta smo od kuće. MILČIKA (smeši se): Ja ne marim, makar još toliko trajalo. GAVRILOVIĆ: Verujem, jer se ovde udajete. SMRDIĆ: Je l’ istina?
Radičević, Branko - PESME
ovo, ja ne znadem pravo; Ma može biti da se sve obrnu, I stenje kleto sa puta mu zgrnu; Al' može biti da se samo smeši, Da srce jadno malčice uteši, Il' valjda je jošte štogod drugo, Ma o tom mislit bilo b' sasma dugo.
72. Pa dovati svoje milo, Pa je grli, pa je teši, I zadugo baš ne bilo, Moma s' diže, pa se smeši, U oči mu mlada gleda, Jošte zbori: „Al' si beda!“ 73.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Deca se odmah skupe oko njega i diraju ga. Žene, devojke i ludi, sve se to na nj smeši, zivka ga i dira. A on kod svakog zastane, daje mu cveća, kojim je uvek zakićen, jednako smejući se i gledajući milo,
— Ništa nije. Šalim se, majko, šalim. — Poče je hrabriti i, da bi je uverio, silom, bolesno, poče da se smeši... Ona se jedva osvesti, uspravi sa zida, i, pribirajući se, odahnu: — Uh, sinko! Nemoj tako da se šališ.
Kostić, Laza - PESME
— Krvavo se zvezda smeši, iz krvavog tog smejutka neki šapat ko da jeca, čini mi se, da me kara, da mi zvezda odgovara.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Ostavljajući kapu na astal): Psuje Maksa, ne šali se. SOFIJA (smeši se i sleže ramenima). JEVREM: Rekao bi čovek čitavu brigadu eksercira, tako se razvikao. SOFIJA: A šta ćete?
Eto si dobila bitku. SOFIJA (smeši se): Vi, braca, s takvom vatrom komandirate, kao da ste u sred batalije. Al Maksa nije ljubitelj vojske; kako je vidi,
JEVREM: De, de, prokušaj jedanput, dvaput li, pak ćeš viditi da sam ti dobro sovetovao. SOFIJA (smeši se): Ali, ako okupi tući, a ja nisam rada, da se taj običaj uvodi. JEVREM: Jesam li ti kazao, da se sila odbija silom?
ISAJLO: Ne znam šta radi. Tek čas ga vidim gdi očima žmiri i namiguje, čas se smeši i miga usnama; čas glavom klima. MANOJLO: Jamačno uzavrila nauka, pa traži odušku!
Ovo može biti vrućo, a može biti i ladno. Može biti suvovrućo, vlažnovrućo i meko. MANOJLO (smeši se kroz zube): Uhu! Ne smem da govorim, a kazao bi nešto. DOKTOR: U vrućom predelu vetar je usijan.
DOKTOR: Vidite, opet ne znate; ja razumevam one koje su rđavog povedenija. PUTNIK (smeši se): Bogme, gospodine, to baš nisu prijateljske devojke, nego, ako oćete da im novo ime dajete, bolje i nazovite
Šta se u njima radi? PUTNIK (smeši se): Bogami, ako vi ne znate, koji ste ovde rođeni, ja još manje. Nego kažite mi, kakve su to druge bolesti koje
VUČKO: Ama sam gu peko za jedan ćef. STANIJA (vrati mu šolju): fala, sinko! VUČKO: Sa zdravlje! (Odlazi.) LjUBA (smeši se): Pa šta ćemo, majka, s figurama? STANIJA: Što je to? LjUBA: Te na duvaru. STANIJA: Da skineš, kjerko.
Zašto da ga vataš za ruku; šta je on tebe? LjUBA (smeši se): On je moj švaler. STANIJA: Šta je to? LjUBA: Ljubovnik. STANIJA (razrogači oči): Šta reče, crna kjerko?
Njegov sin me ni u ruku ne poljubi; pa neće sa mnom ni da govori. VELIMIR (smeši se): E Majko, ne srdim se ja ništa. Takva je Moja narav, oprosti.
LjUBA: Ali opet, kakvi su teatri, kakvi balovi? STANIJA: Neću, neću da mi pripoveda za poganije. LjUBA (smeši se): Tamo ljudi jedu žabe, je li, Velimire? STANIJA: Što? Žabe? (Pljuje.) Uh, neću moći ništa ručati!
STANIJA: Lepo, lepo. Kad može ono drugo biti, neka bude i ovo. Samo ne znam ko će da vas rani. PIJADA (smeši se): Muz neka se stara. STANIJA: Kad je lud, neka se stara, a vi da prekrstite ruke.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
se nepozvana pojavljivala na Savi; jednostavno, zatekao bih je na svom čamcu kako me čeka sa nogama u vodi i ljubazno se smeši. Ada Ciganlija, tačnije rečeno, njeno veoma zeleno drveće, jako su se dobro slagali s bojom njenih očiju. To priznajem.
Tu je razlika u diferenciji! Taj momak, mislim, stvarno voli da propušta automobile — to je očigledno! On se smeši vozačima, izvodi baletske piruete; kolone automobila za njega su nešto kao jedan veliki simfonijski orkestar kojim
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
ALEKSA: Zaista, Gete izrjadno piše. JELICA: Svi ga pofaljuju da je modišrajber. ALEKSA (smeši se): Taj me je učio igrati. JELICA: Šta? Gete vas učio igrati? Ovaj Gete?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
He, ali ...« I misli njegove odoše daleko, veoma daleko... On poče da se smeši, oči mu se zasvet liše radosnim sjajem, ruke se rasklapahu i sklapahu, kao da privlače koga, gornja usna se,
ja moram biti srećna !« I pred njenim očima proleću sjajne, divne slike zamišljene budućnosti, ona se smeši tim slatkim sancima i u isto vreme čuje kako joj se drugovi gromko i veselo smeju.
Ko zna šta bi mu uradila od srdžbe!... A Velja se smeši veselo, kao da je to i očekivao, kao da je sve u redu, te nije moglo drukčije ni biti...
No gle, šta je ovo?... Vidi li dobro?... To se lice smeši i smeši se baš na njega... Pa to je Ljubica, jest... živa !...
No gle, šta je ovo?... Vidi li dobro?... To se lice smeši i smeši se baš na njega... Pa to je Ljubica, jest... živa !...
Odjednom poče da se smeši u sebi, smeši se, maše rukama i vidi kako se baba-Smiljka pomolila na vratima i nekome takođe maše rukom...
Odjednom poče da se smeši u sebi, smeši se, maše rukama i vidi kako se baba-Smiljka pomolila na vratima i nekome takođe maše rukom...
— Eto vam ga vala i za četvrtke i za sve praznike, i još da vam dam pride, nasmeja se Velja. A Gojko se samo smeši i gleda kako ti i on sad ima kuću i ženu i njemu dolaze drugovi na ručak... Sve baš onako, kao kod pravih kućevnih ljudi!
samo se smeši i pomišlja u sebi kako je to krasna stvar biti muž i domaćin... Dočekaš dobra druga i prijatelja, provedeš sa njim slatko
Zanela se tako, pa se samo smeši, a oči joj se stakle i stoje nekako neobično, kao da je mrtva... Gojko joj priđe, onako mokar, kleknu pred njom na
To ne mari, prijatno je, samo da nije ovoga kljucanja... A gle, Ljubica obrnula oči k njemu, pa se smeši na njega kao i malo pre... ili se to njemu samo čini ?... Da li da joj govori još, ili samo tako da je gleda...
Sedi tako, sva blažena i zanesena u sreći svojoj, pa pretura preko glave poslednje događaje, i smeši se zadovoljno. »A on baš ne htede odmah, onako dragovoljno... da se to svrši.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Vikala bi u snu i probudila se vičući. Zatim mi gleda u oči, usne joj drhte, miluje mi ruku, pa se smeši. KOMENTAR UZ „MOJU PESMU“ Zimu 1918. proveo sam kao u snu, u selu.
Protić se pojavio, nalakćen, na prozoru, i ja, i sad još, vidim kako se kiselo i nabureno smeši. Držao je šaku iza uva da što bolje čuje. Međutim je, iza leđa, dao naređenje da se protiv nas izvedu žandarmi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Miriše suvo i mlado seno, a seljak se smeši zadovoljno sećajući se grdna truda što ga je podneo, dok je sve to pokosio, isprevrt'o, poplastio i podenuo.
A larma još traje. Samo ko je bio nem — nije ništa rek'o o begstvu Miličinom... Mesec izgrejao, pa sija i smeši se na vesele komišioce, što se polako, niz brdo, vraćaju kućama i osvetljava im put, da ne zalutaju.
Za čas mu se nađoše mnogobrojni prijatelji i rođaci, a on se samo smeši i po katkad digne ruku, te briše znoj s čela koji mu neprestano izbija. — Ama đe je naš kaplar, naša junačina?
Stoji on pred stolom za kojim sede profesori i čeka da mu se stavi pitanje. Profesor istorije nekako se đavolasto smeši i pogleda ga ispod obrva. »Kažite nam Vi, — veli on, — Vi, Jovanoviću... ded' šta najgore znate?
ga onako đavolasto pogleda: »pa ded baš da vidimo u kojoj su Vas meri interesovali zeleni i plavi«, veli profesor i smeši se zadovoljno.
je u stanju rešiti takav matematički zadatak, da onaj, večito namršteni, profesor matematike samo pocupkuje uz tablu i smeši se od zadovoljstva, gledajući ga kako pršti kreda pri njegovu brzom i pravilnom radu...
Svanu mu pred očima. Postade mu sjajan ceo svet. On veselo podiže glavu i poče da se smeši na ljude koji prolažahu pored njega. On je sad želeo da sav svet bude srećan, kao što je i on srećan.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A dopala mu se i ona živost, okretnost i uslužnost njegova. A ćir Đorđe se samo smeši, usitnio oko učitelja, pa od silna i njemu još neobjašnjena zadovoljstva i velike uslužnosti čisto ga pita očima; digao
Promeni se čovek; dođe vedriji i veseliji. Hoda ponosito po selu; koga god sretne, smeši se na nj, a ovaj na njega. Očima se razgovaraju. Širi se po selu kao da je tu još otkad mu je pupak zavezan.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Doduše, poneku mamu trebalo bi uputiti U to: kako da se smeši. KAKO TREBA S OCEM Hteli ne hteli, oca morate voleti.
ŠVRĆA To belo kuče, što vlažnim očima teši Tužne živote ostalih pasa, i ljudi; Taj nežni psić što se svemu smeši, I čudi, čudi, tako beskrajno čudi... Ko nije video Diznijevog psića Što se svemu smeška, tako reći hronično?
Pandurović, Sima - PESME
Na licima ste često svima, svuda: Smeši se nada, odricanje, tuga; Smeši se mladost, starost, ljubav, ruga, Smeši se filosof i smeši se luda.
Na licima ste često svima, svuda: Smeši se nada, odricanje, tuga; Smeši se mladost, starost, ljubav, ruga, Smeši se filosof i smeši se luda.
Na licima ste često svima, svuda: Smeši se nada, odricanje, tuga; Smeši se mladost, starost, ljubav, ruga, Smeši se filosof i smeši se luda.
ste često svima, svuda: Smeši se nada, odricanje, tuga; Smeši se mladost, starost, ljubav, ruga, Smeši se filosof i smeši se luda.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zar je moglo da bude drugačije? Nisu ni pomišljali da se taj slepi pevač, izlomljenog glasa, nevidljivo smeši nad uzbuđenjem koje je namerno izazvao a koje je ljude približavalo jedne drugima. Samo je on ostajao izmaknut.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Popa, Vasko - KORA
damarom slučaja Miče se Bestidnim hodom vremena Sve drži U svom strasnom Unutrašnjem zagrljaju Beo gladak nedužan trup Smeši se obrvom meseca (1951) DALEKO U NAMA 1 Dižemo ruke Ulica se u nebo penje Obaramo poglede Krovovi u zemlju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Najradije bih sam sebe išamarao zbog tog zločina“. On se ljubazno smeši. „Vi me, dragi gospodine, ne zadržavate ni najmanje u mome poslu.
Zbog toga mi za nauku ostaje malo vremena. Toj mojoj ljubavi isprečile se mnoge prepone“. Ona se vragolasto smeši: „Takva ljubav tim je slađa!“ „I ja sam to iskusio“. „A šta je polje vaših ispitivanja?
Taj utisak koji je Laplas na mene učinio saopštavam gospođi Lavoazije. Ona se smeši iza svoje skupocene lepeze i šapuće mi: „On je sin poljskog radenika, ali to stalno krije.
Napomenuh i to da je moj boravak u Parizu čisto privatne prirode i da nema nikakve veze sa politikom. Kivije se smeši šeretski i daje mi time na znanje da je njegov fini politički nos, kojega svojom džepnom maramicom oslobodio poslednjih
„Uhvatili ste zekana za uši!“ Faradej se smeši i nastavlja: „Još veći efekat se pokazao kada sam u svoje kalemove umetnuo komad mekog gvožđa, ili kada sam oba kalema
„Borba - potstrekač razvitka?“ „Da, dragi prijatelju: - Pred vašim maladim očima priroda se vedro smeši, cveće klikće svojim šarenilom, ptičice bezbrižno cvkuću, a vi veselo gledate u taj lepi svet“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Magare, sa vencem koji dodiruje zemlju, korača propisno, za repom poslednje mazge, žmirka i smeši se na pitanja što padaju s raznih strana: „Zar je i on prešao Albaniju?
ispružen na krevetu, naporno diše, dok se njegov prijatelj proteže snažno, doteruje svoju grguravu kosu i ironično se smeši.
pogledaj me. Zagledaj me dobro.“ On podiže krupne, crne očice, gleda me pravo, smeši se. Upamti tatinu sliku, dobro je upamti. Jer, evo, malo, još malo, pa me više nikad nećeš videti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ho, mladiću, ta nemoj tako žurno, — oslovi ga čiča-Tima. — Duga je noć!.. Oni tvoji već počeli tamo. — Neka ih — smeši se Đurica, nudeći Timu duvanom. — Načini jednu od ovoga. — Ta ne marim ti baš za finim duvanom; volim ovu trafiku.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Čobanin se tako smeši milo, bono! Šta li sanja i kog gleda sada u snu? Ovce pasu, mirno idu; lupka zvono; Sunce sija, zemlja pucka...
Petrović, Rastko - AFRIKA
N. se zabavlja da ga od šale boksuje; u nos, u mišice, u rame. Mladić se dobroćudno smeši i samo kad misli da će ga ruka N-ova dotaći i u prsa on šakom pokriva jednu mrlju na grudima.
On je jednom dignutom rukom naslonjen na kolibu, i dok prilazimo, ljubazno nam se smeši, ali, ne menja svoj stav. Deran je glavni ljubimac šefa sela, čija nijedna žena nije toliko namirisana i nakićena.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad ti nećeš da se smeješ, Evo s’ smeši krin, Smeši ti se iz kolevke Naš prvenac sin. Ima l’ slađe što na svetu Od osmeha tog!
Kad ti nećeš da se smeješ, Evo s’ smeši krin, Smeši ti se iz kolevke Naš prvenac sin. Ima l’ slađe što na svetu Od osmeha tog!
Evo nam sna na javi, Evo nam živa nada. Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te, Evo se smeši na me.
Evo nam sna na javi, Evo nam živa nada. Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te, Evo se smeši na me. LXIX Šalaj, luče, Ne od juče, Već luče od lane, Bog i vera — Srce j’ mera — Ja ti ne znam mane!
Tražim lica svoje dece, Što su rano u grob pala, — Spojila se, —- a kroza njih Smeši s’ sestra moja mala. Kliknem: Oče, majko, ljubo, Druzi, deco, sejo moja!
Kad pomisliš: sišô s uma, Razbere te u to doba, Pa se smeši pa te teši: „’Vako ćemo sve do groba!“ XXI Probudio s’ orkan ljuti, Iščupao vrtu cvete; Otud dalje — kô da riče:
LIV Čujem da si bled u licu, A s njega se tuga smeši; Zar ti nemaš taku pticu, Koja ume da te teši? Ako nemaš pticu svoju, Što ti gali dane, noći.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Složno, braćo, Srbin bije; Miloš gdi je? Murat leži, Turčin beži, Srbinu se sreća smeši. No Vuk kleti Ropstvom preti; Lazar pada, Sve propada, Ah, nadvlada Turčin ljuti, — Boj ućuti.
Gle je, gle je! Oj, putniče, Samrtniče! Mlad Radomir zanese se i na vile obazre se, Kraljica se na njeg’ smeši Kano sunce svet kad krepi. On ne vidi, on oslepi, Na bele joj grudi speši.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— Gle, šapće opet knezu na uvo; Eno se smeši... Eh, propao si! Upropastio te osmeh jedini, Vojvodo naša — stari Radošu!... (Glasno.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
A jednako se smeši na nj. — Kako ništa? Majka joj, od besa, bola, poče brzo da sa jednog kraja na drugi ide, baca drva, namešta i viče
Ilić, Vojislav J. - PESME
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
koji nije ni najmanje odgovarao svetinji prizora, naročito ne levi ćošak mojih usana, koji se, i kad treba i ne treba smeši iz prikrajka. No ipak se postepeno uživljavam u ovo sveto društvo, a i ono me ljubazno prima u svoje kolo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Leto je žarko ponelo rod Po vrtu, njivi, osulo plod. Šenica zlatna, jedri joj klas, Rujno se voće smeši na nas, Sunce sve gori, sažiže tle, Al' bistra voda rashladi sve!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ti dakle ostaješ u tuđem svetu? — Mladić se smeši. — To je otadžbina moga oca, pa i moja, naš jezik i naši običaji...
Znao je šta ga čeka , i odmah stao vaditi iz kutije veliku štrcaljku. Gospa Nola se smeši, i šapće jedva: — Jeste li vi doktor ili vatrogasac?... Ne mogu da gutam, ne vidim dobro, ova ruka: Šta je ovo, ovo...
Pravi tandler!... Sećaš se, Lazo, ti si mu, od čuda, jedared dao par starih rukavica... Pričaj. — Jeste, primio, smeši se, i kaže: „Raspikuće ste vi, i, izvinite, nemate fantazije!
— Uzima reč direktor, smeši se: — Raznesoste Kalenića, gospodo! Ja, kao direktor, uzimam slobodu da ovde pročitam mali odlomak iz priče, jer se i
Junak je na samrti u neznanom i belom svetu. Na nečije pitanje: odakle je rodom i poreklom, smeši se tužno, i ne može da se seti kako se zvalo selo gde su mu nekada živeli roditelji.
Izvedoše posetu. Posle četvrt sata uđe sam Pavle. Milan ga mirno gleda. — Srećan ti put, Pavle — šapće i smeši se. Kad u mladom čoveku, na usponu života, padne mrtva ambicija, sve je umrlo. Sutradan, Milanu još teže.
A to ti je mentalitet čoveka koji n e v i t l a ... Pavle se smeši. — Mora biti da ja onda ipak vitlam, jer evo ja štampam. — Francuski tekst opet!
— Branko se zastideo što je o Pavlu pogrešno mislio. U palanci se knjiga mnogo čitala. Gospodin Joksim se smeši: — Savle-Pavle, uvuče ti on Jovu graničara u književnost.
Pavle premešta u drugi kraj usta englesku lulu, a preko lule se smeši engleski, mirno, pametno. — Slušam te, ne odobravam ti sve, ali možda ti malo zavidim što si tako jedinstven.
Lekar se tužno smeši: — Da, gospodine Kaleniću, Pavle vaš nije znao da umire, i, ako smem reći, ne zna da je umro. — Teško mi je zbog
Jedemo i pijemo izveštačeno, imamo vanbračnu decu izveštačeno, gomilamo novac izveštačeno ... — Izveštačeno? — smeši se stari veštak. — Ali izveštačivati se može s mnogo veštine! i sa slavom! Grci smo!
umetnički izrađen spomenik, donesen iz Italije; tamnosiva vertikalna ploča, u njoj reljef beloga anđela koji se blago smeši, i leti je do kolena u divnom cveću. Na horizontalnoj mermernoj ploči dva vrlo mirna stiha iz hora tragedije.
Petrović, Rastko - PESME
mlaska, To sama soma kaplje iz oblaka, i jače Zastruji život: Izaslanik proleća tek pred podne smiluje se, I onda se smeši.
Ali to nije ništa, O baš to nije ništa; Gore je ovako uvek vezan, kao kokoš u pilićaru: Seljanka nosi u ruci živinu i smeši se žandaru, Žandar zazviždi pesmu staru Prkoseći odžačaru.
zalud čeka da iznuri još bolje Život moj, zavist joj i srebroljublje, Pohlepno cvile da legnem opet u grob; Rasejano se smeši i gleda suznih očiju blesavi u meni rob.
odvojeno od sviju, Žudno Ničega Praznog, ko negda što je sna; Dečji lik što materine ruke miju No, noćas tako bol smeši mu se evo sa dna. Hteo bih umiti ga svežom vodom još jednom, Al zalud (ne mogu više pomoći ni pokretom, ni snom).
poslednji novac tu dao: I nikog nije bilo da dođe da me uteši; A moj lik bi sam se grčio, kad bih naredio mu da se smeši.
toliko ume da uteši; Nadnesem je nad svoje ruke i moja ruka ozdravlja, I samo, povučem li je grubo, prestaje da se smeši.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ — „Koji čovek?“ — „Pa, onaj, de... u suknji; iz jučerašnjeg društva! A on se seća, smeši se i kaže da ga se to baš ništa ne tiče, a obično završi: „Pa šta kaže, boga ti?“ — „Kaže da joj se dopadaš“.
) Ništa ne zna, samo ga gleda, a izraz lica joj takav i usta joj stoje tako da ne znaš ili se smeši ili će da zaplače...
podalje stoji, i čuje jednako reči njene i vidi Manulaća kako sa spuštenim rukama stoji kao stupac nekakav i kako se smeši, i čuje kako se ovaj ceri... Hu, zar je i on tu bio, a on ga zadugo nije opazio! Kakva bruka!!
Jazuk, Milanče!“ A dete ih sluša i gleda čas u njih čas u Zonu, pa se smeši usiljeno i viče „jok!...“, posle postaje ozbiljnije, pa tek silno zatrepće očima, a suze mu silno grunuše.