Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ljudi nas pozdravljahu duboko skidajući šešire, dok su se slatke žene smešile i, milo napućene, dobacivale na račun njegovog ozbiljnog držanja i hladnog pogleda: „Kakvi su ovi Srbijanci, svi
Krakov, Stanislav - KRILA
su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile u snu. — Ukrcavamo se u zoru. Eh u ime Boga, — major se prekrsti, — izlazi se na front.
Lišće je šipraga bilo tamno i neveselo klimalo na njih. Ali se zelene ivice na vrhu planine veselo smešile. Penjali se. Sa zaravni su gledali ceo zaliv pod sobom i trvđave Karaburuna, i sitne brodove na moru, i mostove na