Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
One su priličio teške, odnosno tako su podešene „da ko ne mogne lepo da ih izgovori, on napravi smešnu zbrku, koja ga ismeje, te se stoga dobro čuva da ne pogreši“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
tetka, ili, na drugom mestu: Da l žirafa obožava žira Da li majmun harmoniku svira, ili, takođe zbog rime, sklepa smešnu, efektnu KO JE Pita beli slon KO JE Pita telefon I tako u beskrajon.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
navikne promene; I zbilja, ničeg čudnog nema tu: Kad ona ne ume da ogreje mene, Ja moram, tako, da zagrevam nju. Smešnu ćud ima moja furunica; Ove mi je zime suđeno da stradam.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U početku februara sledeće, 1808. godine, kapetan Čardaklija je iznenada umro. Još jednom upozoren, ovom smrti, na smešnu krhkost trajanja, Dositej je ispratio svog prijatelja, oprostio se s njim nad grobom, ali u njegovom, odjednom praznom
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Za sve to vreme moja težina se nije promenila ni za funtu. U vezi sa tim mogu da ispričam jednu smešnu priču. Jedne zimske večeri 1885. godine gospodin Edison (Thomas Edison), Edvard Džonson (Edvard N.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Obukli ga u, Srbinu, smešnu odoru, u nekakve polovne crvene šalvare, mintan od basme n veoma iznošenu đečermu staroga kroja.
Miljković, Branko - PESME
Biljko, pomešanost smešnu zemlje i vode Kažnjenu blatom, blago prezri cvetom. Al pristani na svet koji zvezde vode Izlasku mutnom s bezbožnim
noć-udovica Nad svežim rukopisom rose ČOVEK SA SUNCEM Onaj ko pretvara svoje srce u poklon Onaj ko pretvara svoj um u smešnu vatru Vidi kako se oko crvenog sunca Okreće cvet paleći se gaseći se Onaj ko nesebično ustupa suncu Mesto na kome se
Petrović, Rastko - PESME
sam se svih veza, svih morala: Gušim se, zar, u plazmi dosade; da je jedna kap bar supe ostala Kroz pobedu se ovu smešnu da prikrade. U ovoj noći svi su čankovi prazni nikakvo potkreplenje!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ili, drugi put, da bi obmanuo turske uhode, on uči svatove da izmenjaju konje, i tako dovodi špijune u smešnu nedoumicu: Mi smo svate uhodili divno: kâ da bješe Kraljevića Marka, ma ne bješe konja Markovoga; kâ da bješe vojevoda