Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Dođemo u Crnu Baru. Opazimo našega kneza Kedića, i Cincara Janka, popa Nikolu Smiljanića i više kapetana i konjika. Među njima stoje ona četiri bega.
januarija, koje glasi: kako Turci po Serbiji svirepstvuju; treće prote Smiljanića, istog soderžanija. 26. januara. U 1 sat po podne, primili smo pismo od arhim.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Kako nije potrebno?... — upita Katić. — Pop Miloje i kmet Jova bolje poznaju Aleksu Aleksića od prote Smiljanića. Što da njima prota govori? Aleksa Aleksić rastao je s njima u Crnoj Bari.
— Mi s tobom hoćemo!... — povikaše oni. — Dobro! ... Katiću!... Povedi ovu braću... Nađi protu Smiljanića, gazda-Stojana iz Noćaja, pa dižite narod. Kad vam pomoći zatreba — mi smo tu; Deva će nas naći!... A sad zbogom!...
Zeka i Stanko retko kad i bejahu u Parašnici. Jurili su od Čupića Smiljaniću, od Smiljanića Srdanu, od Srdana Katiću. Nije se govorilo glasnom rečju nego šapatom. Svako čelo beše natušteno.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
naprasno se razbolje pop, zakovrnu odjedanput, i već mu se čini da neće ni noći živ dočekati, pa zove Ninka, Aksentija Smiljanića, Stanoja Gluvića i kmeta. — Braćo, — veli — tako mi se sve dopada da će skoro kucnuti za me čas.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Imena i dela najistaknutijih i danas su dobro poznata, naročito Stojana Jankovića, Ilije Smiljanića, Sinobada, Nakića i drugih. U nekim krajevima (osobito u Bukovici) ljudi i danas nose staro hajdučko odelo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
se, diže se, pa im veli: — Dakle, vi prodajete Petru Smiljaniću pokojnoga Rada vaše dijelove ostavštine pokojnoga Nika Smiljanića, i to svaki svoj dio za dvadeset i pet talijera. Je li tako? Dobro je!
ćeš u selo, — naređuje gospodar rastežući besjede, — pa ćeš protelaliti da se prodaju tri dijela zemalja pokojnoga Nike Smiljanića... Možda i neću prodati, samo da vidim na čemu sam ...
— Porubaću ti kravu, — veli rubač i povešću je sobom. — Goni ti .... ali, velju ti, nije moja. Krava je Ilije Smiljanića, dao mi je na po. —A čiji je vo? —Petrov, dao mi ga na izor...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
rata odigrale su se mnoge žestoke borbe: kod Knina, Glamoča, Udbine (gde je, 1654, poginuo Ilija Smiljanić, sin Petra Smiljanića), kod Bribirskog Potoka. Period mira od 1671. do 1683.
A jesi li, pobro, dolazio pod tananu Smiljanića kulu? Jesi li se penjô na pendžere? Jes’ vidio Kosu Smiljanića?“ Veli njemu Bojičić Alija: „Pobratime, Tanak Osman-aga ja
A jesi li, pobro, dolazio pod tananu Smiljanića kulu? Jesi li se penjô na pendžere? Jes’ vidio Kosu Smiljanića?“ Veli njemu Bojičić Alija: „Pobratime, Tanak Osman-aga ja sam bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške Kotare, i pod
njemu Bojičić Alija: „Pobratime, Tanak Osman-aga ja sam bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške Kotare, i pod tanku Smiljanića kulu, penjô sam se kuli na pendžere, vidio sam Kosu Smiljanića: kod nje sjedi Jela Mandušića, evo Kosa hitar vezak
bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške Kotare, i pod tanku Smiljanića kulu, penjô sam se kuli na pendžere, vidio sam Kosu Smiljanića: kod nje sjedi Jela Mandušića, evo Kosa hitar vezak veze, kod nje Jela tanko ruho prede. Al’ kakva je Kosa Smiljanića!
Al’ kakva je Kosa Smiljanića! Što je zemlje na četiri strane, da je ljevše u svijetu nema, i narasla cura za udaju: sad je Kosi dvanaest
subotu koja prva dođe hoće doći Kosini svatovi, u neđelju danak predaniti, poneđeljak jutra dočekati, i odvesti Kosu Smiljanića za kopile od Zadra Todora“.
Nijesi li od Lijevna grada? Ja viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?“ Odgovara lijepa đevojka: „O, bora mi, iz gore hajduci, ja sam taman iz Lijevna
“ Odgovara lijepa đevojka: „O, bora mi, iz gore hajduci, ja sam taman iz Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Sminjanić-Iliji, već je mati Maru poklonila a nekakvu Kuni Hasan-agi“.
Nijesi li od Lijevna grada? Ne viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?“ Progovara lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam glavom od Lijevna
“ Progovara lijepa đevojka: „A, bora mi, iz gore hajduci, ja sam glavom od Lijevna grada, vidio sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Smiljanić-Iliji, već je daje Šarac-Mahmut-agi, da je vodi u Bosnu ponosnu“.
Otklen ideš, od koga li grada? Kud li jesi tako zaputio? Ne ideš li od Lijevna grada? Ne viđe li svate Smiljanića? I vode li Maru Đurkovića?