Jakšić, Đura - PROZA
služba, arhimandrit skide sa sebe odeždu i petrahilj, a na crnoj mantiji zablistao se zlatan krst, i, prekrstiv se smireno pred svetim oltarom, pođe tihim korakom vratima.
Obradović, Dositej - BASNE
pristalost i lepota, tako i duševni: ostroumije, razum i nauka — prijatne su vešti i pohvalne, no dotle dok s njima ko smireno mudarstvuje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! — He, — veli Arkadija, pa trlja onako smireno popovski ruke i uvlači snebivljivo vrat, — učio sam, gospodine, kakve sam mog’o... Učio sam, te još kako učio!
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ZVERI OKLEVETANE Za grabljivice i zveri oklevetane, za vukove što se kroz zabran stari, u letnje dane, spuštaju smireno kao kardinali, za lava u prašumi što sanjari kao pesnici romantičari, za porodicu vedru medveđu što se detinjski
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Radio je to tako smireno i udubljeno kao da je sam na svijetu, a ljudi oko njega, opet, nastavljali su svoj razgovor i piće ne obraćajući pažnju na
osobito u ovaj šumni dan prezrele jeseni, kad čavka glasno čvakće o smrti i rastanku, a otežao koš, pun kukuruza, smireno najavljuje da se valja zeričak odmoriti, pa opet — Jovo nanovo — u sjetvu, u vječito obnavljanje, čekati ona dva svijetla
Odmicali su krotko i smireno, kao na svečanost sa koje se, možda, ni vratiti neće. — Odoše starci — gunđao je za njima moj stric lakom sjenkom tuge
i sebi i svom nedoraslom sagovorniku, smiješi se oproštajno i s razumijevanjem nad glatkom spasonosnom vodom, koja smireno pokriva sve njihove tajne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Svi su ponavljali molitvu smireno, šapućući od srca, iskreno, da ih Bog blagoslovi i sačuva... A Bog je milostiv i dobar i uslišiće molitve njihove. Hoće.
Bili su bez oružja i povrstani u jednoj liniji. Odaju smireno počast svojim žrtvama. Stajali su tako otvoreno jedna prema drugoj dve neprijateljske vojske.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— rekoh. — Mesto Mesije, pao je te godine veliki grad i upropastio sve useve u zemlji! — reče ministar gledajući smireno u svoje ćilibarske brojanice. — A narod? — pitam. — Koji? — Pa narod u toj zemlji o kojoj govori ta zanimljiva priča?
” Vidite đače: mirno, slabačko, desnom rukom drži knjižice, a levu priljubilo uz butinu; lice mu smireno, glava mu povijena zemlji (pun klasić znanjca), gleda s tolikom pažnjom preda se da već lišce dobiva smešan izraz; ide,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ni do danas nisam se izbavio, polzuju me kad i[h] pominjem, pomažući mi da se ispravljam, koliko je moguće, da nisko i smireno o sebi mislim, i da druge, meni podoboslabe, ljude trpim i snosim.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad ostade sama, na nju nagrnu meka gomila tišine. Lice joj smireno i zamišljeno, a smeh potmulo odjekuje u njoj. Nisam smela to da učinim. Još ne treba ništa da znaju.
Nije razumela davljeničko mumlanje. S lampom pođe u svoju sobu. Bez ljutnje, smireno. Nema više zbog čega da se plaši. U mraku on ostaje sam. U mraku i on je mrak. Sve je mrak. Da je ubije? I tuđe u njoj?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je izišla da objavi ovu smrt, svet je ugledao izgorelu ženu koja govori smireno i bez suza. Jedan od stranih izveštača koji je, u leto 1839, viđao Kneginju kako hoda, pod jarom, savskom padinom,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sin, sjetio se onoga što je u tom zanatu naučio kao djete u očevoj radionici, pa je otvorio malu obućarsku radnju i smireno poživio. Za dugo godina prilikom svakog dolaska operne stagione odlazio je u grad kao popuna orkestru.
Izlažem ih suncu, nosnice udišu svjetlost i trepke žmire od jasa — prosjak što u ljetnje podne pod maslinom smireno žvaće ukupljene korice hljeba. Sve je već tako daleko da u dnu sjećanja jedva još tinja.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
da prodaju poslednju kravicu za isplatu državnih dacija, da se muče od zore do mrkle noći za koru suva hleba, da smireno previjaju glavu pred svakim policijskim pisarčićem, koji, kao »gospodin čovek,« kao »vlast« ima »pravo« da se nad njima
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Eto fundus večni! Jerbo devojaka Biti će dok bude pod nebom oblaka. Smireno prosimo, zato vo pročim ninje Ostajemo vaše pokorne robinje.
— Ti si pametnija malo od prve. A snuždena što si, Sestrice treća? — Nametkinja, — smireno reče mi, — nisam, Svet pa me sav prolazi; al’ zato ti nužde ne trpim, Moje pothranjujem pitomo voće, i tešim se
Ćipiko, Ivo - Pauci
Čekamo dan po dan. Neka gredu!... Ostaćemo sami... — Neće moja dica mene zapustit' — s uvjerenjem prihvati starac, smireno položi glavu na blazinu i zaklopi oči... Ivo svrne pogledom na njegovo okoščasto, iskipjelo lice.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Radili su to sasvim smireno, kao i svaki drugi posao. Niko osim njih troje nije dugo izdržao. I najtvrđi su morali da pobegnu odatle pri pogledu na
Petrović, Rastko - PESME
tela u pokretu i putovanju i onog u miru, bila bi kao između nadraženoga mladićstva i trenutka kada je ovo potpuno smireno. Misao je prešla preko tela kao blag talas, i telo se nasmešilo svakom svojom ćelijicom i zadihalo.