Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe je, ljutito, odmahivao rukom, a smatrao da je nesreća i poći i ostati. Što se ljudi ne smiruju, što putuju, što, kao ludi mravi, trče, tamo-amo? Svud je lepo, gde je lepo društvo.
Konji se behu uznemirili i počeše da se propinju. Sluge poskakaše, da ih smiruju, a jedna rota pehote poče da potiskuje, na drugoj strani sokaka, pred kućama, gomilu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
sve više želeo, i da oboje potrče u ovu novu zemlju, barovitu, i ravnu, ali mirisnu i nebesnu, u kojoj su počeli da se smiruju, posle onolikog tumaranja.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
svojih kola kao goli puževi bez kućice, starci ih odvode kućama i goste po dan-dva, dok se malo ne oporave; teše ih i smiruju, učeći ih da automobil nije najvažnija stvar u životu, a onda se rastaju u prijateljstvu i obećavaju da će se redovno
Milićević, Vuk - Bespuće
Kadgod se probude misli, jure, dignu se kao oblak prašine valjan vjetrom, i opet splašnjavaju, smiruju se, gase se, pod ovim vazduhom koji ne trpi života.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
(Njine nogare mogu da slome nâjtiši zvuci - kada zažmure.) Hitri jahači Apokalipse smiruju konje. - Lozice, vij se! Vijugo zlatna làganih misli: nebo je sofra, zemlja je ležaj, mekotan, topal.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zvona, što bruje u zvonicima, smiruju se, na crnim balvanima, kao velike tičurine u kavezu. Bled i umoran izlazim iz crkve, osećam kako drhtim, i smešim se.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Sima terdžuman vidi, i ne prvi put, reči kako deluju, svoje reči kako deluju: dopiru do ljudi, smiruju im dah, ostaju im u sluhu. Slušaju ga: i gomila, i nizami, i žandarmi.