Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Trže se lovac kao od guje: „Spasavaj kožu, eto oluje!“ „Kuda bi, šta bi?!“ — Žuća se pita, vidokrug meri smračen, pa jurnu mlinu, kroz vrata sinu kao iz topa bačen. Pokoran, miran po prvi put skromno se sakri pod Trišin skut.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Obećaj mi. — Krv nam se s Tošićima meša. Neće biti moji unuci. — Tvoji će biti! — viknu, smračen od mumlanja i krckanja u mraku. — Kroz njih ne mogu da trajem. Dušmani će da opogane moju krv.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ne govori gluposti! Nijedan dečak još nije poleteo, niTi postao Princ oblaka. Zaboravi na to... — sav smračen, oblačak strogo odmahnu glavom, a dečak prošaputa: — Kako bih zaboravio? A i zašto?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je pošao u Bukurešt, tvrdilo se, starac je bio sav vedar; kad se vraćao, bio je sav smračen. Izgleda da je u Bukureštu, među srpskim glavarima koje je tamo našao, Dositej zatekao čudo i pokor i da se sasvim