Ćosić, Dobrica - KORENI
kosti, ni ledena kora snega što je okovala krovove i zemlju nije hladnija od njegove kože, jer je i jednu i drugu noćas smreškao vetar, pa se i opanak zaledio, pešice ne može, štala je topla kao žena i kisela kao ona, konji su brzi, najbrži konji,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Opala, pobledela, u očima dobila nešto suzno sjajno, lik ostareo i dosta se smreškao, ali u crte ušao onaj fini sklad koji se javlja kad prestanu dugotrajni bolovi i čoveku bude opet milo živeti.