Jakšić, Đura - PROZA
suze su govorile... Već se smrkavalo, kad se tetka od prozora diže da promeni mesto. Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i
Kad smo u planinu ušli, već se smrkavalo, ali se prema vedrini večera lepo video crven put što, kao tanka zmija, presecaše mračnu Čestobrodicu, pružajući se
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
što su, pre skoro trideset godina, sekli Turke, kod Varadina, i Temišvara, pod zastavom princa Evgenija Savojskog. Smrkavalo se nad njima i tu, pod strmim, starim stazama Pečuja, ispod zapuštenog groblja, na utrini, isto onako brzo kao i kod
pošto su u prvi mah skoro svi polegali, pod šatorima, po rupama, na slami, sve ih je više bilo koji su podizali glave. Smrkavalo se u logoru. Ugasiše vatre, ali je tišina, tišina za san, izostala.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Utapaju se u pomrčinu ispod mojih nogu gde su već ljudi i čamac. — Bila je već noć kada ste pošli? — A ne, smrkavalo se. Imam nešto u stomaku i boli me da crknem. — Šta si jeo? Ostrvljani se muče da izvuku nešto iz čamca.