Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je, s početka, slušao Petra, namrgođeno, ćutke, zatim je počeo da se smeje, jetko, pa pocrvene, i lice mu se smrknu, kao bezumno. Odgurnuo je tanjir od sebe, tako da se prevrnuo.
Kostić, Laza - PESME
DON KIHOTU Kad zarede nove bede, kad se smrknu beli dani, kad potamne i poblede zraci nadom izasjani, nepogoda nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„To je bilo ovako. Juče imadosmo dobar pijačni dan i pazarismo sto drahmi za ribu. Moja družina se izbezumi. Čim se smrknu, oni, budale, odoše u krčmu Pankracijevu i pijančiše onde dok mu ne isprazniše svu burad.