Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Čiča Trišo vrati se u onu krčmu neveseo, nesretan, žalostan, tužan, jadan, čemeran, obješena nosa, smrknuta čela i praznih šaka. — Šta da radimo, brate krčmaru? Nema mačka.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sve je dosad bila šala, sad vazdušni čeka put, valja ići avionom, pa je deda zabrinut. Šapuće, gunđa smrknuta lica: „Nikad me nije nosila ptica!“ Penje se deda do prvog sprata, do advokata.