Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
pir vođen bio, i slobodnim glasom vikne: „Fočiću, Fočiću, ne molim te za život, nego te samo molim, nemoj me beščesnom smrću moriti, no sabljom kojom se junaci gube; a znaj, Fočiću, da će moja krv i pred Bogom i pred ljudima tebi dosaditi!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
dane života i vedro čekao čas kad će ostaviti svoju kuću, punu kao košnicu, svoj porod očuvan i nedirnut bolešću ni smrću, svoje prijatelja i drugove, i otići u večnost poštovan i uvažen... Pop Miloje beše pop na svome mestu.
— Ali, popo... — Šta ali?... Pa ti si danas po njegovoj volji izabran za kmeta. On je jučer pretio Jovi čak i smrću ako se danas kmetovanja ne odreče... I Jova se odrekao, a tebe kmeti Marinko Marinković!...
I sve se ućuta... — Mislio sam — reče on prilazeći Ivanu — kakvom smrću da te umorim... I ne bih smislio bez tvoga saveta!... Večeras, u voću, ti reče poslati crvenog petla kući oca moga.
Snaga, ona očajna snaga što se javlja kod samrtnika u poslednjem času, kad se sa smrću bori — ostavi je... Ona oseti nemoć u svakom damaru i svakoj koščici...
Dučić, Jovan - PESME
Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice Parme raspe, I svetle ruže iz Širasa. Ima i na tlu očajnome
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nad tamnim kućama avetno su se povijala velika mokra drveta pa se u toj tami čovek osećao usamljen, otkinut, opkoljen smrću. Što se više približavao stanu svoje verenice Jurišić je bio sve uzbuđeniji.
Afrika
Tako je brat dužan oženiti se ženama svoga brata ako ovoga nestane iz života; a kaptiv je dužan, po cenu kazne smrću, uzeti žene svoga gospodara ma kakve da su i ma koliko da ih je.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao svi koji su bili u ratu, i ubijali u ratu, i vratili se iz rata, i Isakovič je imao tu mirnoću pred mogućom smrću. Mir, koji kockari imaju, pri faraonu, ako su navikli na kocku.
Gospod naš, Isus Hristos, otkupio je, za nas, sve grehe, i grešnike na ovom svetu, kao sin Božiji, svojom smrću, na krstu. Nema straha, ni paklenih muka, za onoga ko se pokaje, na samrtnom času! Sve mu se prašta!
Pa su ipak svi oficiri ludovali za njom i dvojica to platili, smrću. Poružnjala je tek na sedmom porođaju. Za sve to vreme, Pavle je, ćutke, zamišljen, sedeo.
Kod varošana se takva sramota, obično, krila, dobro, ali na selu često bi se završila smrću. U gostima, u svatovima, kad se dojke tresu u kolu. A često je takva ljubav ostajala neznana i neispunjena želja.
Međutim, pomenute godine, bile su već zabranjene i kažnjavane smrću. Poslednje gomile, koje su još mogle da odu, prema odobrenom spisku, držale su čitave sabore, da li da idu, ili ostanu,
Mislio je da nju može vezati za sebe, ljubavlju, ako joj dete načini. Vezani su oni sad, mnogo jače, tom smrću. Neće ona otići. Kuda bi bez njih, Isakoviča? Neće se ona vratiti mrtvom ocu.
A on, bez žene, beli udovac, otac šestoro, radio sporazumno. Prvo treba kažnjavati smrću. A drugo dođe, kao kišica u proleću – niko ne zna kako.
Da laže da je u audijenciji bio. Kao što je bio miran, uvek, kad je osetio da se, sa opasnošću, ili smrću, susreo, pričao je i sad mirno. Kako je čuo da će carica noćiti u Kijevu.
Teodosije - ŽITIJA
Vladiko Hriste, care besmrtni, osim tebe ja ne znam drugog Boga koji vladaš životom i smrću. Jer videše oči moje spasene tvoje, kojim si i posle smrti proslavio slugu tvojega, oca mojega, pred licem sviju
Jer i taj Got, po imenu Strez, beše veoma slavan zbog hrabrosti, pa su mu utoliko više zavideli i smrću tražahu dušu njegovu, jer se bojahu da se ON ne zacari i njih ne ubije.
U rukama su tvojim duše i disanje svakoga stvorenja. Jer ti život sadržiš i smrću vladaš, i osim tebe nema koji spasava.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu počiniti slavna dela, umreti divnom smrću i biti opevan u pesmama.
Bivši hodža je tražio da postane predsednik prekoga suda, i u tome svojstvu čak kaznio smrću neke od svojih rođaka, koji su oklevali da odmah prime hrišćanstvo. Preobraćanje u novu veru uzelo je velike razmere.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gušeći u sebi osećaj nestrpljenja, Aranđel Isakovič smatrao je da će njenom smrću biti svima patnjama kraj. Greh njegov ostaće tajna, niko je više neće imati, a ta njegova jedina, prava ljubav u životu,
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
zabrinuti kao oni što idu u tuđinu gde ne znaju ni jezik, ni običaje, gde ne poznaju duše žive; za ljude koji pred smrću negoduju kao da ih ni dužne ni krive šalju na robiju koja večno traje.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kojih se ne seća, sva trojica sa belegom smrti na čelu, a dalje, levo: tri uokvirene spomenice »Vaš sin pao je junačkom smrću. FNRJ zahvaljuje...
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dete u nama odbija da prati bezizgledni razvoj drame; ono ne usvaja igru zapletenih odnosa, koja se završava smrću; ono nas neprestano podseća na jednu drugu, čistiju osnovu.
Milićević, Vuk - Bespuće
jednom strašnom boli njegovu ranu, preživljavajući stotinu puta njegovu smrt, umirući zajedno s njim teškom i mučnom smrću, očajavajući što nije jača od nje i što se to desilo tako daleko, tako daleko.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ja sam odgovoran za svaku baku u ovoj našoj koloni; bude li njoj nešto, i ja ću pasti „sramnom smrću od ruke svojih drugova“, kako to lijepo stoji u našoj zakletvi. — Džaba ti ta ljepota, od nje mazge crkavaju.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kao da je s njegovom, muževljevom smrću, i ona svršila svoje. Ništa da više za nju nema. A najmanje da se preudaje. Ma da joj je mati, znajući da neće moći
da je on još tu, da nije propao, već živ, a naročito za nju, Anicu, ženu mu, da ona ne bi pomislila da je slobodna, da smrću njegovom njega zaista nema, da nije više njegova, svi su se oni trudili i svaku sitnicu upotrebljavali, samo da se on
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ribe kod nas umiru prirodnom smrću od starosti, okružene praunucima i njihovim potomcima. Kod nas, u stvari, niko i ne lovi ribu — imaju Ijudi preča
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Hrabro sam podneo smrt, no kakva je u tome vrlina? Ostade vrat moj ko suvi panj u polju. Preteča, rekoše mi, no smrću sam i reč svoju pretekao, a zar je vrlina to sa rečima neiskazanim niz lepšu stranu stradanja otići?
moja pozobana jaoh dane svud su naše rane u okolu pepo dokolu mrak nek pada da ne vidim pokoru sve po polju leži smrću pjano samo konji ržu za petama majku zovu ja im nosim vodu devojka je rodila mudraca sve ih pojim iz moga kondira
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Njih četvorica stoje mirno prema celokupnoj ćesarevoj sili. Svega četiri „reponje“, i oni možda smrću svojom treba da najave dolazak neprijateljske vojske. — Gospodo, izvolte u bateriju! — i komandir se okrete Aleksandru.
Izgleda kao da sam prisustvom svojim popunio prazninu koja je nastupila smrću očevom. Ali začudo, i ja sam nešto spokojan. Možda i zato što nisam video oca na odru.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
da ne bih mogla ubiti nikoga. I on se, jadnik, od toga dana ne diže... Ode, kao da je i svojom smrću hteo da mi učini uslugu, da me zadovolji potpuno... — Ideš li mu bar na grob, jadniku?
Dokle će da traje ?... Ili da nije smrt?.... Ah, kad bi to bilo!... — I što ja ne bih mogla sad umreti običnom smrću ?... Eto, jedan udar... kaplja i gotovo! A Gojko se mučio mnogo:... Uf!... Gle, lakše mi je... dobro je...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
SOFIJA: Šta on ima da piše u testamentu? VASILIJE (čita): „Kad umrem, pa bilo to prirodnom ili nasilnom smrću, ako mi se po džepovima nađe nešto novca, to neka glumci popiju za moju dušu.” JELISAVETA: Je li se nešto našlo?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pijem u slavu papira rumenog što su ga čitali vojsci, pobedonosnoj, nasred bolnice. Rečima kojima se pretilo smrću bataljonima Banaćana. Pijem u slavu smeha Banaćana koji nisu hteli da idu u smrt. Još jednu čašu diviziji Banaćana.
KOMENTAR O SAN VITU U ratu roditeljska ljubav potencirana je užasom. Pred smrću, svaki ljudski osećaj je intenzivniji. U mladosti, i u ratu, čovek nosi u sebi duboku čežnju za srećom, kao da će večno
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom lepotom večitoga sklada— Kad alʼ iznenada— Idući putem kroz polja On sreta U raspadanju leš jednoga
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva.
a ono bar tajno; da će, nikako ne dolazeći k njima i ne javljajući se, tamo negde svršiti, čak i navlaš, i nasilnom smrću umreti, da bi time i pred njima i pred svetom zabašurio pravu istinu...
A sada, njegovom smrću i nestankom, postaju kao neki siročići, ostavljeni svakome, celom svetu, na milost i nemilost. I kada, duboko u noć,
Jednako uplašeni i zaprepašćeni tom njegovom iznenadnom, čisto kao nekom u inat naglom smrću, redovno se on tamo na groblju posećivao, davala podušja, parastosi.
Pandurović, Sima - PESME
O, da se duša s takvom noći stopi, Kad drhti, strepi, verna, puna sreće, S ljubavlju, čvrsto zagrljena smrću! Tada se časi sreće, bola zgrću, Za tužan život i žaljenje veće.
opet živim svojim davnim dobom, Gde sija život bezazlen i čedan, Pobeda nada za trenutak jedan, I trijumf duha nad smrću i grobom! III Pomiriću se.
Ona, bez sumnje, leži ovde smerno S nadama mojim obojenim smrću, I ne zna da je pohodim još verno; A žuti crvi oko nje se zgrću, I piju oči, moje oči sjajne, I troše telo,
ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, dušo, ostari, odjednom, K’o što se — kažu — za jednu noć osédi.
ovlada Dušama pustoš a srcima umor, Nevoljni umor bez želja i nada; Kada u svesti o sopstvenoj bedi Svaki napor umre smrću tužnom, lednom, I kada se, draga, ostari, odjednom, K’o što se – kažu — za jednu noć osédi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Samo će stara kuća ostati da se u njenom odžaku legu kukuvije i po čitavu noć smrću plaše selo. Sitnu kaldrmu prekrila lišjakinja, plotovi pogoreli, jasenovi posečeni.
Čula sam. Đorđe me je tukao, ni krivu ni dužnu. Tada, u ljutnji Mi se pričinilo da bih s drugim. Neću s Tolom. Ranom smrću kazni me, Gospode i sveti velikomučeniče, u paklu nek se kuvam, samo mi sina daj, njega mi, Gospode, daj, da živi posle
Ovde mu se sedina izbistrila, oprala u nesanicama, očvrsla u upornosti da smrću zasluži slavu i priznanje. I na molitvu mu liči ovo Aćimovo predavanje suncu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kaj'o, mnogo grešio, I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio. O majko, majko! o mila seni!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
krunom sjajnom, sakriše se u guste gomile u prostore mrtvijeh bezdanah; tamo svoje mrtve i plačevne satvaraju sa smrću figure po gnusnome njihovome vkusu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
razvija, kako kod svakog čoveka biva pri najmanjoj telesnoj nelagodnosti, a naročito bolesti, poremećena, kako se smrću ugasi kao kakav plamičak“.
koje su protiv njih podnesene, uvideo je Konvent da zakon ne pruža nikakvu mogućnost i sredstva da se zakupci kazne smrću. Tada se Konvent poslužio svojim oprobanim sredstvom: predao je sve zakupce Revolucionarnom tribunalu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pogurenu u radu, sa onim bolesnim rumenilom upalih obraza i očima vlažnim, dubokim, široko otvorenim, kao osenčenim smrću, i kao da ne gledaju u onaj vez nego u beskrajnu, nedoglednu dubinu, ja sam je i upamtio.
— ugledah te noći onu najpustiju prazninu prazninâ kad srve vapije za smrću rikom najslađeg spasenja. Sutradan bila je nedelja. Proleće je disalo plućima punim rajskoga mirisa.
Baš ako se noćas i izvučem, ko zna šta me čeka u daljem toku rata. Na taj se način čovek miri sa smrću. Izvadim iz kubure moj revolver i uzmem ga u ruku. Nećemo, mislim se, biti ubijeni kao paščad. Idemo dalje i ćutimo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I odmah će započeti stilizacija. Još malo — i on će doći na ideju da svoj jučerašnji tête-à-tête sa smrću „umjetnički preobrazi”, da ga „transponira”, da ga u nešto „projicira”, i kako li se sve to kaže.
Le Brave des braves... Manimo mecima izrešetane klobuke s perjem, tucete ustrijeljenih sedlenika... Neustrašivost pred smrću može da bude samo plod neinventivne, uprav oficirski bijedne uobrazilje pred riječju: smrt.
Dobro je, utješno je da neznatni crvak svakidašnjice to zna. Jer on misli da je samo on licem u lice sa smrću mekušan i slab, da su drugi u tom ničim stiliziranom i ničim zamućenom suočenju hrabriji i čvršći.
dublja i veća od ma koje druge, nejednakost kakvoj nije bilo ravne u povijesti čovječanstva: nejednakost pred smrću.
Između dva ljudska stvora povezana krivicom ona raste i radi dok su god oni živi, i sama živa stvar. Tek smrću krvnika ili žrtve ona je završena, zapečaćena. Zauvijek fiksirana.
Tetošile su je s onim naročitim miljem od ganuća, s onim pučkim smislom za ljepotu u smrti! Mlado stvorenje posvećeno smrću — djevojka na odru među cvijećem, crnina i plamen čiraka u suncu — u obrazilji juga uzdiže se gotovo do simbola
Petković, Vladislav Dis - PESME
Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni Pod poljupcem mrtvih uspomena. I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti
Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!... Odvratnost se širi životom i smrću, Odvratnost se širi jezivo i ledno I pada, pritiska, a magle se zgrću.
I razumedoh put što se ne menja, Stari zagrljaj čoveka sa smrću. Bio sam miran što sam sazn'o tada Da je svet ovaj isti odnekada, I da će takav i ostati vazda: Da večno pati s
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
SILAZAK O sklopu i značenju Nečiste krvi Noćas ljubav dolazila k meni, Mrtva ljubav iz sviju vremena, Zaljubljeni, smrću zagrljeni, Pod poljupcem mrtvih uspomena.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Rekao bi da je beguncu presuđeno po zasluzi i neumitnoj kobi, da ne umire lepšom smrću. Kao da su se zdogovorili i tvrdo zatekli Austrijanci, Arnauti i mesec novembar.
Miljković, Branko - PESME
LjUBAVI 44 XV MAGISTRALE 45 POSVETA ELEGIJA 46 ČETIRI PESME O SNU 48 CRNI JAMB SNA 49 DAKTIL SNA 53 SONET 55 SUNCE 56 SMRĆU PROTIV SMRTI 57 HRONIKA 58 ODBRANA ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI
ponovo da nas stvori makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka. SMRĆU PROTIV SMRTI HRONIKA Prvoga dana pomreše ptice i zmije nastaniše gnezda i vetrove Drugoga dana ribe izađoše iz vode
FENIKS (II) Smrću izmenjena kamen otvara Prazno polje doziva glasom umiri mora Jedina ptica što samu sebe stvara Iz pepela zlih vesti i
Krakov, Stanislav - KRILA
2 I ODLAZAK 4 II U LOGORU 11 III PREPAD 17 IV 24 V PRED SMRĆU 29 VI BELA BARAKA 43 VII 47 VIII U LUDIM ŠUMAMA 49 IX POBEDNICI 53 H NA JURIŠU 56 XI SPOKOJSTVO 66 XII KRAJ
Čak i muhamedanska groblja. Zraci reflektora presecaju nebo. Bde nad snom i spokojstvom. V PRED SMRĆU Nešto sevnu tamo na grebenu što se crni u noći. — Grrru... Kao da zadrhta zemlja.
Kroz te oči zamišljene prolažahu senke uspomena. Glave su mislile. Ali našto misliti? Ne misli se pred smrću, već se opija njome. Bilo je pogleda dubokih i crnih kao i strme dubodoline pod njima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Tako je brat dužan oženiti se ženama svoga brata ako ovoga nestane iz života; a kaptiv je dužan, po cenu kazne smrću, uzeti žene svoga gospodara ma kakve da su i ma koliko da ih je.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ovo spominjem stoga, što se ovaj događaj, kao što ćemo malo čas videti, svršio katastrofom i smrću majora Velimirovića. Rano ujutru 12 avgusta dovedu vojnici u štab nekoliko zarobljenih Turaka.
Ja se zadovoljavam time što sam verno opisao ceo ovaj žalosni događaj, koji se završi smrću majora Velimirovića, pa neka svaki po faktima sudi kako mu se najpravilnije čini.
Da li je to ubistvo bilo u kakvoj svezi sa smrću majora Velimirovića — ne zna se. Neki hoće da znaju, kao da je Kristifor osećao neki teret na svojoj savesti zbog
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A šta mu ga znaš — upade Živadin — možda je život jednih uslovljen smrću drugih... — Naravno. I smrt lebdi nad zemljom od praiskonskoga početka — nastavlja Ljubisav.
— U njemu smo izgubili dobrog druga. Ali umro je lakom smrću. Stajao je iznad rova — komandir se obrati Draganu. — Znate li, kontrolisao sam posle.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
koje su danas još u časti ipak iščeznuti, zahte li to samo upotreba, taj apsolutni i zakoniti gospodar nad životima i smrću reči: Multa renaѕcentur quae iam cecіdere cadentque Quae nunc ѕunt in honore vocabula...
danas uobičajenimi oblicima užasavao sam se u najvećoj meri; ne samo da se Borojevićevo smertju ne sme prepisati rečju smrću, nego se, dosledno tome, i smert mora ostaviti u takvom obliku: moja namera nije bila, a mislim da nije ni smela biti,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
I ja, i svi da izginemo Za ovaj kamen zemlje sirotne.... PRVI SERDAR: Da izginemo, Al’ s našom smrću, o, gospodaru!
Bojić, Milutin - PESME
kao večno klete Poljane, koje mrtve use zgrću, Za tuđi ujed na meni se svete I prete Te oči koje ne tamne ni smrću.
I on zadrhta zbunjen u tom času. Kô borac htede dostojno da padne i smrću pesmu o lepoti dadne: Kameni Pan se u roj zvezda rasu.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Đulići uveoci su, nasuprot tome, knjiga bola i tuge, inspirisana smrću najbližih. Osećanja se prepliću i spajaju s prirodom, tako da u prvoj knjizi imamo ozarene, idilične pejzaže, a u drugoj
romanu Proljeća Ivana Galeba (1957) pripovedanje već teče isključivo iz osetljive svesti obolelog muzičara, suočenog sa smrću i zamišljenog nad vekovečnom borbom svetla i tame, bića i ništavila.
Među njima je najistaknutiji Branko Miljković (1934-1961). U brzom - i smrću prekinutom - razvoju od nekoliko godina on teži obnovi misaonog pesništva, koje obrazlaže kao spoj simbolotvorne
Jakšić, Đura - PESME
gorkih bilo istina; Mnogo mi puta drhtaše grudi, Mnogo mi srca cepaše ljudi; Mnogo sam kajô, mnogo grešio I hladnom smrću sebe tešio; Mnogu sam gorku čašu popio, Mnogi sam komad suzom topio... O, majko, majko! O, mila seni!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. BILjKAMA Vliži se. Zlatna odora na njoj. Smrću pozlati. Mirisne moje, toplo li umirete. Raskoš je ovo i u meni sete. Kropi u jesenji dan.
Sinovi prate me i kćeri. STRUNA 1 Muklo to nečuj neki u meni sluči. Prsnuv zanemela smrću dâ glasa struna. 2 I meda ili žuči čaša li ovo puna, bol me — do dna iskapim, mrem neizrečjem u reč.
2 Sin, a koprivom, kao kćer je, triput, za alčicu od zlata, nažari mu baba uvo, i životom kao smrću da je jak. 3 I od kamen mu sudbine, i od čelik-veka, mekano da paperje, da zlatali zvek.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
trnje« (upor. Vuk, Posl., 3702). Upor. i germanski običaj da se leševi izvesnih βιαιοθανάτοι ‹= nasilnom smrću umrlih› (za koje se zna da su opasni i da se hoće da povampire) pokrivaju trnjem, Tas. Germ., 12. Od g.
očigledno, ima ovde zadatak da zadrži dušu, utoliko pre što su u ovom slučaju u pitanju ljudi koji su umrli nasilnom smrću, a ta kategorija duša najopasnija je: i posledica koja se pretpostavlja ako se grana na grob ne baci — naime, oboljenje —
Ćipiko, Ivo - Pauci
I on glavom da ha smrću plaši! ... Gdje je to?” Ali Iliju izbivša misao mori i ne da mu mira ni danju ni noću. Zna da je to što premišlja
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možda se suočio sa svojom smrću. Ona ga mami i omamljuje, razjapila je rale, zinula mu na život, i evo kako njena otrovna pljuvačka kola njegovim telom,
U ljude se uvukao strah. Neki su govorili da je sve to u vezi sa Prohorovom smrću, jer, kažu, Bog je poslao zveri da kazni one koji su pakošću i ismevanjem naterali u ludilo i, konačno, u smrt njegovog
Život je ozbiljniji. Dobro, znam, ne bi trebalo da se u ovim godinama šegačim sa životom i smrću, da od svega toga pravim sprdnju. Grešim? U redu, grešim, pa šta? Biram najlakši način? Biram.
Ilić, Vojislav J. - PESME
ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni smrću tvojom oboren mi nad. 1885.
Likuje Karlo. I grobni mir i ponoć, Uvija plaštom poražen smrću svet Tišina mrtva. I tihim, blagim vetrom Nepokrenut povijen sneva cvet... 1881.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Carigrad prestonicom istočnog rimskog carstva, nazvao ga novim Rimom i učinio hrišćanstvo državnom religijom, onda je smrću grčkih bogova izumrla i grčka nauka.
Izgleda ipak da će se, pre takvog sudara, naše Sunce ohladiti i da će se život na Zemlji ugasiti prirodnom smrću, starenjem Sunca Lutajući po ovom roju sunaca, mi smo, sem tih pravih zvezda, uočili i drugih nebeskih objekata,
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pesnički triptih „Rane“ gradacijski slika bolno suočavanje pojedinca sa smrću voljenog bića u različitim životnim dobima.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Markovo strahovanje od bolesti, pa Stefanova hrabrost pred smrću, pa Josifov strah od svega, pa Leksin životni otpor, pa naposletku njen monaški i skoro svetački mir pred smrću.
pred smrću, pa Josifov strah od svega, pa Leksin životni otpor, pa naposletku njen monaški i skoro svetački mir pred smrću.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Za to ima vrlo mnogo dokaza, a jedan je od njih i taj što nije umro prirodnom smrću. — Kralj Vukašin je poginuo u bici na Marici 1371. godine.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Je li čudo što mu ime i granice susedne carevine pređe? Ču o njemu i mlada majka koja se sa Smrću otimala o život svoga sina. »Kada bi mu uspelo da Smrt prevari!« pomisli majka. »Da mi jedinca sina spase!
— Ti si ta koja me traži? — stade Varalica pred ženu, a ona saže glavu i poveri mu svoju strašnu pogodbu sa Smrću. Ukaza i na nevolje koje čekaju onog ko krene ka izvoru života, priznade da se samo jedan gutljaj vode—životnice može
Nije imao vremena da misli: isticalo je vreme pogodbe sa Smrću. Htede Varalica da dočara slavu koja ga čeka, ali umesto slave pred oči mu je dolazio lik nesrećne majke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Junačko držanje bilo je dug oca sinu i sina ocu. Otac je bio dužan da junačkom smrću proslavi sina, a sin da ratničkim podvizima opravda herojsku očevu uspomenu.
boju (u onima koje govore o događajima pre boja nisu simpatični)1 — našlo je uzbudljiv izraz herojsko pomirenje sa smrću u borbi protiv neprijatelja.
bio došao do šatora na viteškom konju. Kojoum smrtjom hoćeš ginut? izberi si najvoljenju, tj. kojom smrću hoćeš da pogineš? Izaberi onu koju najviše voliš. Čini mene posaditi, tj. zapovedi da me posade.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I to je beleg njemu bio jer će skoro zlom smrću poginuti, kako i stalo mu se je to. Ubiše ga Grci. POSTANAK CARIGRADA Ovi prvi sabor učini se u dvaistgodištno leto
I dede, viđ' što mu se presudi za tu krivicu, s kakvom li ružnom smrću pogubiše onde! Izvedoše ga, veli se, u dubravu, dolaču ahorsku, ujedno sa sinovi mu i s kćerma, s volovi mu, s
I svi se vetrovi ljudski i talasi skoro utoljavaju, ako ne drugojače, sa smrću se utalože. POSEJATI ĆE VETAR A VIHOR NE POŽNjETI Evo, s jednom pedlju izmerene položio si moje danke i godine.
A ovde smo zaisto svi jednako sa smrću zaplenjeni i za malo dobi sve ćemo naše, što god imamo, ostaviti a mi samo goli s naši deli (dobra li budu, zla li)
Dosta ih se objede ili se ošika bez mere vi nam i rakijom i zlom i nesrećnom smrću dušegubnom tamo odlazi liše koga Bog ne štedi.
U tome svačije milokrvstvo i zlo li činjenje propalo je i poginulo sa smrću. Ode im život u tome, i dobro i svako zlo večito im nesta!
Osvem praznih džepova i kući ništa nedobaljanja (korba i ruga kućnja!) tko u razlike sramote i grehove pada naglo li smrću skoro i ružno mre? — Pjanica! Zaradi toga piše se da je prokleto pjanstvo.