Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zato mi je žao, zato sam sada u ovom magnoveniju zabun i smućen, od mene ništa zasad ne gledajte, niti mogu kao dosad što raditi”. — „Ene ga sad!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— poče da mu tepa. — Pij, de! — prekide ga Ariton, smućen od tog njegova milovanja. — Pij! — nudio ga je mračno i surovo. Mita poče, ali malo. Samo gutljaj. — Ne mogu više.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
telo je vetar suprotnih struja, smutljiva napast, strastveni smutak, živičast ponor s gujom rasula, plamene čaške smućen trenutak; svirala to je, krta - bez piska, paklena plima, školjka od vriska. Mirisno pucka žarulja rupa.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Za tamni jaz lepote države sam ludeo, u duši miris gorak rađanja udisao, pa i kad bih, smućen, u tuđini zabludeo, brak, na rodnom tlu, vraćao je svemu smisao!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Popović SPOMEN VIDOVA DANA (Odlomci) Za večerom Lazar sedi, Sutra ide Vidovdan, Pogružena njega gledi Srpske vojske smućen stan. S upaljenom voštanicom Nad Lazarom genij stoji, Skorbnim licem k tronu sudbe On upravlja pogled svoj.
Bojić, Milutin - PESME
Bludeći je tražiš stazama života, Očajno je kličeš svojom grubom vikom, A vreteno svoje Parka kad razmota, Smućen ćeš čeznuti za slućenom slikom Neznane Lepote.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— zapita stari Ante, a glas mu čisto podrhtava. — Nema. — Prostite! — najposlije neodlučno izreče, i smućen iziđe iz dućana. Kad je Ivo izišao iz dućana, ugleda Katu u vrtu iza njene kuće. Smisli se, i izokola pođe k njoj.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ „Tri nedelje? Daću, eto, Al' neka je kao sveto: Ne budeš li spreman, znaj, Tvom životu biće kraj!“ I smućen se abat diže, I u Kembridž tužan stiže, I preduze dale put I u Oksfort stiže ljut.
Reči ga kosnuše ove; Pobožan budući zdravo, rado je tolkovô snove, No smisô ovde je jasan. On smućen lagano sede, Počeša kukove lenjo, poražen od ove bede, I zamisli se mnogo.
Gledeći pred sobom, smućen, ognjeno i burno veče, Prikupi konopce snažno, prope se i onda kleče, I zvuk se prolomi s kule.
No munja kad plaha senu, On stade kô direk pravo, jer svoju sopstvenu ženu Upazi kraj selskog druma. On smućen nad njome kleče. „Ići ću u cveće danas“, seti se kako mu reče, I zadrma je rukom.