Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
i sporu Sve to zatvaram svojim rebrima, i taj zvuk, I tvoju mračnu glavu koja svetli u meni, I polumesec od snega, i brda zeleni luk Koji se u zenitu samom svetli i zeleni 3.
Samo je gradski zatvor (s čijeg bih prozora, kad bih se popeo sebi na ramena, video možda pijacu s malo snega) ostao ono što je i bio: zatvor, jedina čvrsta, jedina stalna tačka, kroz sve promene i vremena.
Doći će hladno vreme snega i dima, kad će ti đavo biti bog, gavran pobratim, a guja posestrima, dok ti urasta krilo, a raste rog.
ih daleko u trnje, bos i oslobođen poći prema reci, bos i oslobođen kroz pčele i cveće, bos i oslobođen kroz beline snega, belih rada, oblaka i ovaca? Dokle misliš da stigneš u tim čizmama?
crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena belog luka i bez snega do prozora!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
ali ne od kakve bolesti; Videlo se kako su godine i briga strošile nekadanju snagu, pa sad vedi i nestaje je kao snega pod proletnjim suncem... — Šta radiš, majko? — Ništa, ćeri!... Gledaj tamo posla, nemoj za me brinuti!... Eto...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
a ona naslonjena na neku ruinu, sumorna takođe, a misli joj blude nekud u daljinu; na petoj s rukama u mufu i pahuljicama snega; na šestoj s lálom i zumbulom u ruci; na sedmoj u lakom, vrlo, vrlo lakom odelu sa snopom žitnoga vlaća, kao ona
Kao mala gruda snega kad se otisne, mala i neznatna, s vrha brega, pa na podnožje stigne kao ogromna lavina koja zatrpa čitave kuće, — tako
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
IX. U prestonici, toga Badnjeg dana, bilo je veselo, svetlo i milo. Na krovovima je ležao hladan pokrivač beloga snega, a po ulicama vrveli su ljudi, žene i deca pod čijim je sitnim, ubrzanim i pažljivim koracima škripelo jasno cičeći.
Kao suvu slamu gladim kosu moje drage i grudi njene tvrde hladne su kao grudve snega. O nigde života! Pod mojim pokrivačem opružen leži moj leš pun crvi. Osećam sve više kako se tuli java.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A kad se dešavalo da iznenada udare – rano u jesen – neke lude kiše, to je bilo neočekivano. Katkad je bilo i snega, iznenada. A dešavalo se i to, u Varadinu, da grad padne u mesecu maju, krupan.
Kao da je ceo predeo pokriven nekom mrežom paučine, koja je od snega. Sve je bilo u ledenom cveću. U šumama gde je, dan pre, opadalo žuto lišće, gde je sve bilo u jesenjem crvenilu, u
A sva tri su jurila, tako, da im je griva, puna snega, lepršala, kao neko belo krilo. Inače tako oholi, hladni, Isakovič, bio je kao poludeo.
ulazilo, između dva donžona, koji su bili novi, a ne iz starih vremena, a čiji su, šiljati, plavi, krovovi, kapali od snega, na Suncu. Oba šiljboka, na kapiji, imali su odrpanu uniformu.
Na poljani, u četverokutu štapskvartere, očišćenoj od snega, bila je, za Kostjurina, podignuta, od drveta, mala tribina, gde se komandant Kijeva, okružen kijevskim grenadirima,
Poljana je bila još pod tankim pokrovcem snega, koji se topio, a koji je bio zaleđen, na strani, prema padini brega. Pavle izabra levu stranu polja i sačeka okupljanje
“ Isakovič, na svom crnom konju, izdaleka, bio je vidan jasno, na tvrdoj ledini, pod pokrovcem snega. On je imao glas, koji odjekuje, kao glas pastira, glas kakav se često čuje, u servijskim porodicama, i kad više nisu
Ponegde, kraj reke, svetlucala je samo još poneka bara, od snega, kao ogledala. Prekonoć, duž obale, vrbe su bile, blago, ozelenele.
Kijeva, bila poludela, užasna, smrtonosna, puna munja i grmljavine, tako je sad ta reka sinula, nosila poslednje ostatke snega, mulja, porumenela, nasmejana.
Mladom. Koja nije mogla biti starija od dvadeset godina. Sve je to nestalo, kao neki šapat, pod debelim slojem snega. Zima, godine 1753, bila je, u Rosiji, duga i vrlo hladna.
Teodosije - ŽITIJA
Ispod te stene ia kojoj prepodobni stajaše, reka S visokih gora shodeći blizu protiče. I jednom, od snega i dažda velikog beše nabujala.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Viši delovi ličke površi prosečeni su mnogobrojnim vrtačama i uvalama, sa čijeg dna, uz kiše i topljenje snega, uzme izbijati voda i privremeno ih poplavi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zemlja je bila zamrznuta a vazduh pun snega. Sahranili su ga za pola sata, a oni koji su ga pratili razišli su se brzo kao da se nečega stide ili boje.
su bile tople od sunca a između pragova izbijala je mlada trava još vodenasta i hladnjikava kao da u sebi čuva miris snega. Ispod nasipa svetlela se razlivena površina mrtve Tise puna trski i kreketanja žaba.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iza njih, sve je bilo samo jedna nepregledna ravan beskrajnog, prljavog snega. Tako je mislila o mužu gospoža Dafina, iznemogla od plača, umalo ne zaspavši opet.
učini mu se da se slivaju dole, kao i ogromni potoci kamenja sa vrhova, pod kojima su belela se čitava polja dubokog snega i velikih, tamnih senki stena. Kroz jelovinu, on se peo za pukom, izgubiv posle uopšte iz vida zemlju i sela, dole.
Iznad dubokih provalija tame, pogled mu se opet zaustavi u velikim naslagama snega što se spuštao po urvinama u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih visovi više kao da nisu bili pred njim, već u
više sve to, sa bisernim nizom kapljica samrtnog znoja na čelu, gledala je, u nadzemaljskom sjaju, u vejavici pahulja snega i kovitlanju plamenova, u mešavini slavonskih šuma i nebesnih sazvežđa, Vuka Isakoviča.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
jeretika što tvrdi da pre njega Nije bilo požara ni vulkana, ni mesečina, ni sunaca, ni injem posutih šuma, ni snega, da istorije reke tek od juče pene se i huče.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Zastaše za trenutak naslonjeni na kante za đubre, obmotani mirisima prvoga snega i prosutog pepela ohlađenih peći, pa Bel Ami reče: — E, pa onda...
Trčao je zatim preko belih, nedirnutih površina snega, gađao u letu grudvama limene lepotice sa frizerskih firmi i najzad, sam sa svojom tajnom, zaspao u svom lisičjem
Ta zima je bila neverovatno duga, sa tankom korom zaleđenog snega preko strnjike. Čitav je atar bio pregrađen dvostrukom mrežom, razapetom na kolju.
Oči im zasuziše od iznenadne beline. — Bog te mazo! — reče Pop žmirkajući. — Pogle kolko snega! Zujali su u kabini uspinjače iznad vrhova jela. — Šta misliš da se ovo otkine?
— Nema više nekadašnjih snegova... — rekao je Čile. Nalaktiše se na šank hotela »Belvi«. — Pune su mi snega! — reče pop. — Pa, istresi ih, čoveče! — reče Čile. Pop pažljivo istrese sneg iz cipela u »Martinijevu« pepeljaru.
— Odmah idemo... — reče Čile. Mladić se vrati iz recepcije sa koferom u ruci. Krenuli su zajedno preko snega, ispod međunarodnih zastava na vetru. Prozirna grudva udavi se u pepeljari sama u sebi. —Pogle šta dišemo dole!
nebom, okruženi nedodirnutim i nezagađenim prostranstvom, nezavisni od svega sem od ćudi godišnjih doba, zemlje, vetra, snega i mraza, kiše i grada.
Radičević, Branko - PESME
“ Zakliktao od milote. Dole ga je staza snela, O da divna ovde čuda! Jedna moma stoji bela Kâno snega mlada gruda: „Oj devojko, zlato čisto! Ta lepša si nego vila, Lepša nego sunce isto; Bi li, rano, moja bila?
vita stasa, Drž' se braci oko pasa, Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija, Al' u tvoji nedri tuce Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !“ Kolo, kolo, naša dika, Puška puca: cika, cika!
Od oka joj mi ljupki pade luk, A njena ruka još od snega bela Od mene uze uzabrani struk, Na svoju krasnu zadenu ga grud I s poljubima plati meni trud. 9.
52. I(z) snega je izišla vrâta slika, I(z) snega zore krasno deve lice, A ruža itro, umiljato slika Divne zatim njojzi usničice; Pa
52. I(z) snega je izišla vrâta slika, I(z) snega zore krasno deve lice, A ruža itro, umiljato slika Divne zatim njojzi usničice; Pa kako divno stajala je slika, Kad
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Stalno kao da ima nekoga. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega... Ne znam šta to može da znači.
Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega... Ne znam šta to može da znači. A kad se probudim, učini mi se ko da se istog časa neko naglo od mene odmako...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kroz hladan vazduh, protkan kao nekim rasturenim vlasima magle, počeše leteti sa svih strana, kao zalutale, pahuljice snega i padati na ugnute krovove, zidove i golo drveće čije se grane oštro i crno ocrtavahu. To beše prvi sneg.
Kostić, Laza - PESME
Kô usovi sa Livana kad ukopnu na vrh brega te kedrove zbrišu luge pod navalom silna snega: Tako tutnji, tako puca poljuljana zgrada cela, na junačke pada glave i na nedra pada bela.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
pa „Džinglbel“, pa pesmu o Natali, znate, to je ona pesma o Crvenom trgu, koji je iznenada postao beo zbog snega, a posle sam ih učila da pevaju „Ti me, Mico, ne voleš, čisto sumnjam, čisto sumnjam...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlo je meni čavrljalo kad me mrakom kotrljalo: Ne jadikuj, praško snega, ja sam alfa i omega. JEROTEJ RAČANIN: PONOĆNI OSVIT „PUTAŠASTVIJA“ І Greje mi ruku plamen s kupine, užaren
A očajanje pustilo lale raznih kolora: mrkvinog tena, trešnje pred branje, nekoju s vencem snega sa gora, poneku crnu, rujnih je tušta Izvorci njini njina su ušća. Uvelih vreža suši se groza.
Kroz maglin purpur, nagoveštaj zrenja, raspredu zastor povesma beline, sa cvetnog snega, belog prozarenja, o Svetom Đorđu iluzija sine: uz jablan-sveću zemni kvasac buja, a blagi tamjan svetih sadržaja
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
ko šator sveden, odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami mrak, sinu još jednom čudnovati zrak: ostatak snega, bleštav i beo, putnice zime poderan veo.
Na Japri nikad ne stanu mlini, nikada dobri ne umru starci. ČUDA U MAGLI Debela magla vuče se rekom, pena od snega mešana s mlekom, zavija vrbe koprenom lakom, pernatu čavku, zeca sa dlakom.
— Oblače, ploviš u neznan modru, lakše, pričekaj mene! Za prvog snega odjednom živnu, pospanu zbaci mrenu, podiže glavu, zalaja glasno, u pustoš belu krenu.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
spava posle zavetine i podseća likom na suprotne strane iz strašnih snova a sneg ih je sve prekrio ko osmeh no snega nema na ovoj visoravni stvarno nema ni zime čas je da se pojave nova bića.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Krupne pahuljice snega vejale su. Leteli su čitavi pramenovi, kvasili zemlju i vojnike ili se zadržavali na njima, te su ličili na patuljke iz
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Cela se okolina beli, beli se sav vidokrug, uvijen u neku vlažnu izmaglicu; drva se previla do zemlje od jugovnoga snega što ih je pritiskao.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega? Ni od kiše, ni od bela snega, No od suza mladi devojaka. 180.
“ 179. Aj, došla Drina od brega do brega, Da l’ od kiše il’ od bela snega? Ni od kiše, ni od bela snega, No od suza mladi devojaka. 180. Bol boluje lijepa Hajrija Pod orahom i pod jorgovanom.
Ta što beše neljubljena Vol’o bi ju ja ljubiti No u Stambol carovati!“ 211. Tri se snega pod planinom bele, Jedan lanjski a drugi polanjski, Pod njim Kata sama bosa šeta, Za njom majka kondurice nosi: “Dete,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Ja ne znam šta bih, da mi nije tebe! JELISAVETA: Šta bi, svisno bi, ko i bez lanjskog snega! VASILIJE: Brzo ćemo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
1919. HIMNA Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara. Naš Bog je krv. Zavejaše gore mećave snega, Nestaše šume, brda i stene. Ni majke, ni doma ne imadosmo, selismo našu krv. Nemamo ničeg. Ni Boga ni gospodara.
Sa njenih prozora, u plavetnilu mora, i katkad i u belini snega, videla se lepo planina Učka. Kao kroz suze, u sećanju mom, vidi se i sada.
I veseo sam. Zalazim u jednu malu ulicu. Preko zidova puze grane pune blatnog snega. Eto male kućice pred kojom sam, u zoru, rado zastajao i, za pozdrav, skidao šešir. Njeni su prozori mali i šareni.
se zagledam u more i prošapućem strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima.
šušti kao rublje prostrto, po zidovima, kao onaj što ga Alpi razastiru malim, kamenitim gradićima na ušću Pijave, pa od Snega brda, što iz daljine beli, pred zoru zatreperi.
Nebo sa igrom buktinja uveče i nepomičnom, smrtonosnom, hladnoćom zvezda, noću, čistih kao krupne pahulje snega. Nebo, što usred dana, kao bilje sa druge strane sveta, nanosi na svojim talasima priviđenja, igru stabala rujnih, kula
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Četiri vetra dohvatiše Svileno tkanje belje od snega— Svaki je za se hteo Dragoceni njen veo— I, bijući se, pocepaše ga U končiće i vlakna, Pa u burnome letu Rasuše ga po
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
U vrtu, grana granu od snega, nežno, briše. A dvorište je tako svetlo i belo... I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako...
” Vazduh miriše po žbunju i topi se od sreće. Na severnoj strani krova čaršav snega splašnjava. Sunce, ko pijanac, po ulicama ljude presreće I nešto im preslatko objašnjava.
SLUTNjE PO VETRU Ako vetrina duva iz toplih pušnica juga (Noseći miris balege i otopljenog snega), To znači: zima je bila oštra i vrlo duga, Ali se završila, konačno, poput svega.
Rakić, Milan - PESME
Katkad, kao zrak mesečev, mine Pustim odajama usamljenog dvora. Tu tuguje ona čekajući mene, I sa svojih gora od snega i leda Uzdišući za mnom bolećivo gleda, I u slatkoj čežnji neosetno vene...
Sve su jutros jele obvijene snegom, I drvene kuće, ko od snega cele, Pod crkvenim tornjem spokojno se bele, Ko šatori beli pod pobednim stegom.
Pandurović, Sima - PESME
Skoro ću čuti n poslednji fijuk Glomaznog, crnog i dimljivog vlaka Što će te vući u daleke kraje, Ravnici snega i predelu lednom, Gde kao zemlja zaborava da je, Što će nas večno rastaviti jednom.
Sveti Sava - SABRANA DELA
đavola pobedu pokazaše, i njegovim mnogim iskušenjima raspaljivani, i odolevši mu, više od zlata sijaju i jasnije od snega ubeliše se, i misaona krila od neveštastvenog zlata uperivši na nebesa, uzleteše kao neboparni orlovi, pokazavši put
pobedu pokazaše i njegovim mnogim iskušenjima raspaljivani odoleše mu, više od zlata ognjem iskušana sijaju, i jasnije od snega ubeliše se, i neveštastvenoga zlata krila misaona uperivši, na nebesa uzletevši kao bogoparni orli, nama ostaviše
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Gle: kako grane izdužuju šiju. (Ja im se smešim — hoću da se svidim.) Brdo me gleda beonjačom snega, S tek nekoliko crnih, zemnih pega, Što ko zenice neke pilje u me: Ko se to zalud skriva uz rub šume?
Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo mraka, Kaplje niz sluh nam u dno pustoline. Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sâm i sâma!
Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi. Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzlo okno moga vida.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kako je mogla da ga poželi? Na Đorđevoj šubari otopi se i poslednja grudvica snega. Prema vatri svetlucaju mokre dlačice jagnjeće kože. On i dale sedi nem i nepomičan, debelim suknom okovan.
Spusti se na minderluk pored prozora, poče da srče kavu, puši i, naborana čela, viri kroz prozor. u belom dimu snega i vetra Mijat jedna umiruje ugojene vrance što, njišteći, tuku kopitama u sanke, a jutro se nastavlja mislima poslednjih
Onda bez kolebanja skoči, obuče odelo i ne zapertla cipele. Noseći drhtavicu i škripu snega od brzih koraka, uđe u mrak očeve sobe. Aćim ga zaustavi kod vrata. — Svršen je naš večerašnji razgovor.
se obukao brzo, da pobegne od bola, da bol iznese napolje, jutro je sivo, kao i mozak bez čeone kosti, ni ledena kora snega što je okovala krovove i zemlju nije hladnija od njegove kože, jer je i jednu i drugu noćas smreškao vetar, pa se i
Nikad s takvom namerom nije došao ni u ovu, NI u jednu kafanu. Treba da pređe preko bunjišta i snega crnog od vode kojom su prali džezve za kavu, gledao je: „Orač“ je presito, nagojeno i leno bacao izmet do samog praga
presito, nagojeno i leno bacao izmet do samog praga širokih i niskih vrata i gurio se pod krovom talasavim, teškim od snega i ćeramide, krovom što je pokrivao staju i čuvao konje onima koje su proždirala ista tamna vrata kroz koja je i
Aćim, u odelu, ustade s kreveta i izvuče fitilj na lampi. Opet sede na krevet. Dugo gleda u grudvice snega otresene sa Stevinih opanaka, pa, ne dižući glavu, reče: — Moramo. — Žene će zabadava poskidati bele marame.
dok sam ja s vama, dok sam ja s vama, dokle ću ja, gazda-Aćime, s tobom? Sitno korača krivudavim sokakom punim snega do povija nakrivljenih plotova, sulja se po poledici kroz sumagličasto svitanje, po glasnom nemiru sela.
Simkini koraci prođoše njegovom tavanicom, lako i hitro, kao kad ptica pređe preko nevinog snega. Nikola izvuče bradu ispod kožuha i namesti uši da joj kroz pod i disanje čuje. Nije došla da spava.
“ Ljudi su zanemelo slušali. Aćimove reči su tupo odjekivale u TIŠINI prljavoj od duvanskog dima i isparavanja snega što se topio na opancima i gunjevima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jesu li dani, ili je kao pena u brzoj reci, letelo vreme? Iza okna su već promicale prve pahulje snega, a iz semenke ništa da nikne. »Možda sam ja vrapca samo sanjala?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“...
Pašću, umreću, duša mi gore, Rastopiće me do bele zore, K'o grudu snega vrelo sunčanje O lakše, lakše, kroz gusto granje! Đ.
Biću, mila, ceo K'o u dečjoj bajci putnik iz daleka Promrz'o od studi, i od snega beo. Oprezno ću tada po mrazovom cveću Kucnuti na prozor.
majku da izvidi šta je A dotle će zaplet otplesti se ceo: Dok se stara bude krstila u čudu, Ljubiću te žarko, sav od snega beo. B. Nikolajević CXXXIX TRIJUMF VENERE „U ime Večnoga...“ (1-2) 2 Dođi, o dođi!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zorom se oni skupljaju opet u kapljice, i mi ih vidimo u obliku rose. A viđamo ih i u obliku kiše, slane i snega. Tako se voda pojavljuje u kvalitativno različitim oblicima, prelazeći iz jednih u druge“.
“ „Recite mi! „Po tome što ona donese još više no što se od nje zahtevalo. U tome pogledu ona liči grudi snega koja, stavljena u kotrljanje, postaje sve veća.
U tome pogledu ona liči grudi snega koja, stavljena u kotrljanje, postaje sve veća. I jedna slaba ideja liči grudi snega, no takvoj koja zbog svog slabog sastava ne može biti stavljena u kotrljanje i koja, što god se više njome bavimo, sve
Ona liči grudi snega koja, stavljena u kotrljanje, postaje sve deblja i veća. Slično se dogodilo i sa mojom današnjom posetom.
Duboko sam dirnut i toplo mu zablagodarim. Veselo uzviknuh: „Moja gruda snega kotrlja se kao pomamna!“ Svi se slatko smejemo i polazimo u spart zgrade gde se nalazi stan bračnog para Lavoazije.
Izgleda mi ipak sigurno da je u tim dobrima hladnih leta granica večnog snega ležala niže no sada i spustila se sa bokova planina sve u njihove doline“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A dalje na horizontu, nad velikom plavom planinom, jedan usamljeni beo oblak, kao ogromna ovca od snega, raspadao se postepeno iščezavajući.
“ ZAVEJANI Pošto je pre snega bilo suvo, a zasipalo još od jutra Badnjega dana, to su male straćare i svi sokaci, potpuno pusti, brzo zavejani
primer, pristali — nastavio je on živo i sećajući se one potrebne odlučnosti, pa se sagao i zbunjeno dohvatio punu šaku snega. — Bi li vi, kažem... je l’ te, tako nalazim da treba... bez velikog, izlišnog uvoda.
Samo, ja počinjem, i nema milosti — odgovorila je još veselije i zasmejala se, pa u širokoj pregršti i sama zgrabila snega. Onda se sa gužvom, koju stište, bacila za njim. — A, ne to! Pardon, ne to! Ali ga grudva stiže iza uveta.
Bilo je to u zimu, ali kad umesto snega On beše pustio veliku kišu te da bi oprala ljudske krvave tragove kojima je zemlja bila isprskana.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Zabavljali smo se bacajući grudve, koje su se same kotrljale neko vreme, sakupljajući manje ili više snega, i pokušavali da nadmašimo jedan drugog u ovom uzbudljivom sportu.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Unošenje uglja sa ulice u podrume i čišćenje ulica od snega za vreme zime, koje nikad neću zaboraviti, bilo je zdrav i prijatan posao, ali ne baš sjajno nagrađen.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
strofi prikazan kao obrnuta slika mrtvog lovca u jezeru naspram živog nad jezerom: Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega, Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenog brega U hitrog jelena podignutog s lega.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
učini mu se da se slivaju dole, kao i ogromni potoci kamenja sa vrhova, pod kojima su belela se čitava polja dubokog snega i velikih, tamnih senki stena“.
Iznad dubokih provalija tame, pogled mu se opet zaustavi u velikim naslagama snega, što se spuštao po urvinama, u belim potocima, punim kamenja, iznad kojih visovi više kao da nisu bili pred njim, već u
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ko pokriva polje preorano, Da ne zebe seme posejano? Oštra zima, al’ joj blaga nega, Zima stere pokrivač od snega. Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva. A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci.
Ma ta beloća nije od ljudi, Iz njinih duša, iz njinih grudi, Nit’ nam se pruža od drugog čega Već baš od snega. Ti vešto umeš zavejat’ pute, Zato se mnogo uzdamo u te: Kad pakost, zloba pođe da luta, Oh, zavej, zavej vraška
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
sija, trava rasti, Slavuj peva, ševa trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdušnoga snega, Na visoki Parnas, Gdi s’ izvija ljupki glas.
Krakov, Stanislav - KRILA
Poslednja noć je bila hladna kao primicanje smrti, i pokoja nevidljiva pahuljica snega promicala je kao zalutali putnik kroz nju.
Bora je slušao nerazumljivu priču vetra i zujanje elise. Dole po vrhovima planina je bilo snega, preko koga je trčalo jutarnje sunce.
Mardžukić je izašao pred kolibu. — Ne vide se zvezde... biće snega. Potom su i drugi izlazili. Uskoro je Duško spavao, na golim džakovima i konjskim ćebadima, i nije sanjao ništa, jer se
Svuda se belila ogromna pustoš planine i snega. Odjednom je izgledalo da su zalutali. Tragova nije bilo. Oficir je zastajao, ali je pratilac zamotan bašlikom tvrdio
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Turci sve više i više stiskaju Aleksinac: naši se bataljoni tope kao grudve snega. Šta li će sutra biti?! H Aleksinac 11 avgusta, u sredu uveče, 1876 g. Da strašna dana; nikad ga zaboraviti neću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pošto sam se u hotelu očistio, izišao sam odmah u varoš da se upoznam sa mestom gde ću od sada boraviti. Pahuljice snega vejale su... Sa krajnjeg juga Evrope, gde je sunce bleštalo, našao sam se najednom u svežem alpinskom mestu.
Ulice su bile pokrivene lakim slojem suvoga snega, i automobili su u prolazu dizali sneg kao kakvu prašinu. Sve me je podsećalo na zimske dane u našoj zemlji i bio sam
Stigli smo tamo tramvajem. Pahuljice suvoga snega vejale su. Šetali smo uskim stazama kroz ogolelu šumu, čije su grane bile pokrivene snegom, kao nekim paperjem.
Arleta je zastajkivala da bi ustima uhvatila pahuljicu snega što je lepršavo padala. Zabacivala bi glavu, i njene plave oči bile su raširene a usta otvorena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„O! Taj je ukor slab k’o snega gruda”, Jug Bogdan smelo caru sad pridoda, „Koj’, kad ga vrući svet istine sklopi, Iz ništa posta, u ništa se stopi.
Oj! Kraljica grli njega, Prsi — vrele grudve snega, Zvezde — oči, kosa — zlato, Sve je njemu, sve je dato, U njegovoj sve je vlasti — Kud ćeš veće, bolje slasti?!
Bojić, Milutin - PESME
(1913) SEVERNI BOGOVI Došli su mladi sa severnih gora S mirisom snega i jelova inja I verom tuge i oblačnih zora.
Staše Gordo na vrhove snega pune, Oklen kô vijor grune Požar za četom koja nastupa I u krvavom se znoju kupa. O, kako jure, stižu, Stegove
Jakšić, Đura - PESME
Al’ šta se zabele u gorskome mraku? To je bela kula na crkvi Gornjaku! Raširila krila labudova bela, Beloću je snega na sebe uzela; Krst se na njoj blista, suncu odgovara I po hladnoj steni zlatne pruge šara.
Pašću, umreću, duša mi gore, Rastopiće me do bele zore Kô grudu snega vrelo sunčanje; — O, lakše, lakše kroz gusto granje! 1861. LjUBAV 1. Ljubim te, ljubim, dušo, Ljubim te, raju moj!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
staru koru sa hrastova, klizi po ledu Beloga potoka, isukala je belu jezičinu, fijuče i zasipa liticu smetovima oštrog snega, a mi unutra ne hajemo na njen bes, razbaškarili se, one odevene u beli kreč, a ja na rutavim medveđim krznima.
Vedro je, struji laki vetar između golih bukovih stabala. Voda se odvaja od iscepanih krpa snega, vrluda kroz slepljeno lišće izmešano sa grančicama, mrtvim bubama i grumenima ilovače.
Posle decembarskih mećava i naglog topljenja snega, prevelikih uzbuđenja i oštrih promena, zavladala je obična zima ni blaga ni oštra.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. OVIDIJE Na surom dalekom Pontu gde borje stoletno krasi Tomitske predele mračne, u zemlji magle i snega, Publije zamišljen sedi. Na harfu, pored njega, Sede mu pale vlasi. Vali sumorno bruje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
PRVI DAN 152 XXVII SVETO PISMO I PRIRODNE NAUKE 159 HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA 163 XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT ZVEZDA, SUDBINA ZEMLjE 167 XXX PROJEKAT VOZA ZA SAOBRAĆAJ SA
Zemlji, nego i na drugim nebeskim telima, ima čvrstoga tla, brda i dolina, potoka, reka i mora, vazduha, vetra, kiše, snega, dana, noći i godišnjih doba, onda se nameće samo od sebe pitanje da li na tima dalekim svetovima ima života, da li ima
Nema te kičice koja bi bila u stanju da ovu raskošnu igru boja prenese na platno, pa ni samu boju snega; ova je i bela i plava, i biserna, i srebrnasta i rumena. A već nebo!
sa svoje šetnje, osećao sam se kao pijan preda mnom su treperili bez prestanka Sunčevi zraci plavetnilo neba i belina snega; zato nisam mogao da Vam pišem.
poluostrvo, današnja Engleska, Danska, delovi Nemačke i Rusije i velik deo Severne Amerike bili su zatrpani pod slojem snega i leda, debelog barem hiljadu metara. Izgledalo je da će cela Zemlja da promrzne.
Toplija leta počela su da nagrizaju ledenu haljinu Zemlje, carstvo snega počelo je da se sužava, i da, posle hiljadugodišnje borbe, bude potisnuto na vrhunce bregova.
Nekoliko puta se to ponavljalo, i ta vremena snega i leda, bila su ono što se u nauci zove „ledenim dobima.“ Čovečji rod je nekoliko takvih hladnih talasa preživeo, a
U talasima Pramora klijao je, život da se odande pobedonosno raširi po celom licu Zemljinom. HHVIII KOTRLjANjE GRUDE SNEGA, SLIKA ŽIVOTA Beograd Vi ćete se čuditi a, bojim se, srditi, draga prijateljice, što Vam do danas nisam odgovorio na
Ona se kotrlja, raste i nosi u sebi sve utiske svoga puta, istoriju svoga života. Kotrljanje ove lopte snega, to je jedna mehanička pojava, ali veoma komplikovana.
mehanike, koji se naročito bavio takvim neholonomnim sistemima, bio bi u stanju da računom prati kretanje naše lopte snega.
Sada, kada sam Vam izložio, draga prijateljice, ovaj primer sa grudom snega, mogu da kažem ovo. Ako i za nas postoje takvi jednoznačni prirodni zakoni koji regulišu tok našeg života, onda smo i
Kada sa vrhunca brega bacim drugu grudu snega, ona će, kada naiđe na tu stazu, osetiti je, odskočiće, a možda će i poći njenim tragom.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” A sutradan, po svima krizantemama, prava, crna jesenja kiša, pa i po koja pahuljica snega. Još jedan sutradan, izvedrilo se, ali jako zastudelo. Svi odžaci teraju debeo dim; lože se peći i kuva se bolji ručak.
Kad je vreme setve i žetve, dele ih i krompiri, kad dođe zima, ispreči se nanos snega koji niko ne čisti i niko ne gazi. Pa onda kako se svet jednako menja, promenio se s njim i aršin zemlje.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ovaj se nagib naziva Prepolac. Od polovine Prepolca dunu hladan vetar. Kroz kišu promicale su vlažne pahuljice snega.
Dalje se nije moglo. Na samom prevoju zastadosmo, dok kijamet mine. Vetar je kovitlao, dižući čitave vihore snega i zasipajući ljude i stoku. Ruke se ukočile od zime, da ni dugme ne možemo zakopčati.
Tek posle jedno dva časa uminu sneg. Otkravljeni malo, počesmo silaziti u dolinu, punu blata i raskvašenog snega. Preda mnom je išao jedan pešak. Šinjel mu sav izgoreo, a namesto peševa landaraju samo kaiševi.
kroz Rugovsku klisuru, kovitla između trošnih kuća, vratnice lupaju, onda izbija sa fijukom u ravnicu, dižući vihore snega, dok se iznurena vojska srpska razmešta po pustim poljima, na goloj ledini. Naši posilni podložili peć.
Kolona se diže. Prolazimo uskom stazom kroz bodljikavi šibljak i penjemo se uz neki krš. Debeli slojevi snega prekrili kamen, te se stene uglačale kao staklo. A na konjima letnji potkov.
Uostalom, već smo oguglali, te za bolje i ne znamo. A nazad se više ne može. Spuštamo se neprestano i snega je već manje.
Petrović, Rastko - PESME
Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega. Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenoga brega U hitrog jelena podignuta s lega.
I odmah joj se iz crvene kadife obnažiše dve dojke Kao dve grude snega, Na lepotu njinu obliše se rumenilom stida Dva snežna brega; I ulicama kao da direci cvetaju, Po gorama kosovi kao da
Šantić, Aleksa - PESME
Gle! otkad pahulja snega Na leskovome listu? Nije. To boni leptir jedan u san se sveo A ceo Beo Ko bela svila, Samo po rubu lepa mu drhti