Ćopić, Branko - Čarobna šuma
I Mjesec pođe pomalo sneno, zvjezdama prvim u goste hita, lice mu, vidiš, neumiveno, al ko te za to na nebu pita. Večeri svake on tako hodi
Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!“ A Toša žmirne i sneno kaže: „Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu, pa ribu lovi, ručak mi spremaj.
“ Progunđa Žuća kraj topla panja: „Dere se guska, lisicu sanja!“ Mačak se sneno po vratu grebe: „Javlja se gusak, sanjao tebe!“ A deda reče, mereći krov: „Ono je, deco, putnički zov.
U travu gleda i mrmlja tužno dok pada sneno veče: — Kuda se viju tragovi tvoji, preklanjski stari zeče? U rosno jutro, još nigdje sunca, on se digao rano.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zatim poželeo svoje zlatne plodove, i dobio ih. Taj put do mora ja ću proći, zaista proći! — mali voz sneno prošaputa, a svet dečakovih igračaka se nasmeja i ne prestade da se smeje Do duboko u noć.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Golo osjećanje bivstvovanja. Neka kroza me leprša misao, sneno i bez pravca, kao sanjiv leptir kroz igru sunčanih prošarica pod proljetnim krošnjama.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A onda na glavu maslačka, kao slatka kiša, pade noć. Kako je prodorno mirisala livada u noći! Sneno treptale zvezde! Kao džinovski svitac crnim ponorima neba lutao Mesec! Sam u nebu, on se osmehnu maslačku samome u polju.
Dugo u noći ostajao je budan sledeći hod meseca i sneno šaputanje zvezda. Ujutro, zato, nije mogao da se probudi. — Osim toga što je beo, on je i lenj!