Dučić, Jovan - PESME
Htedoh u svom srcu da glas sebe čujem, A ja čuh u sluhu glas ko zna od kuda... Htedoh da se otmem, da snevam, da snujem: Društvo nevidljivih pratilo me svuda... Ja gde sam? zavapih. Moje delo gde je?
I kad očarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet čuje... ŽENA Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne dotače nikog
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— veli gospoja Sida, — što sam vam ja noćas snevala, još ni sad ne mogu da dođem k sebi od čuda otkud ja to da snevam! ’Ajde-de da je snev’o moj popa, pa da mi nije ni čudo. — A šta ste to snevali?
— Ta samo da prođe jedared ta komendija. Strašno sam se dala u brigu, Spiro! Ima tri četiri dana kako sve snevam neke episkope i neku berbersku sapunjavicu; a to ne sluti na dobro! — E, pa kad ’oćeš zeta berberina, to ćeš i snevati!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jest, zaista, java je onda bila raj, a sad, evo, užasniji san sanjam otvorenih očiju. Opet ih otvaram, a malo čas snevam moju kuću svu u plamenu. Crveni jezici ližu, sikću, vitlaju i plamte visoko, a ja znam da moja kuća gori. Ja sumnjam.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
terase i onako zamišljen, trgoh se a dah mi zastade, pa se tako nekako izgubljeno zanesoh kao da nisam ni budan nego da snevam negde na devetnaestom nebu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja i sad svaku misao ti dajem I svoje grehe; samo snevam o tom Kad ću sav život ispiti pohotom: Ja te još volim, ali zagrljajem.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka! — — — — — — — — — — — — — A ja žmurim, a ja snevam... oh, da divna sanka! »Starmali« 1882.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Je l’ i to san? Snevam li ja? Oh, ako snevam, de, probudi me! Zvizni, o Đurđe!... Potresi mozak Zviždanja svoga piskom nesnosnom, Pa ako i
JELISAVETA: Je l’ i to san? Snevam li ja? Oh, ako snevam, de, probudi me! Zvizni, o Đurđe!... Potresi mozak Zviždanja svoga piskom nesnosnom, Pa ako i tad razum sanjivi Ne
Šantić, Aleksa - PESME
54 Lagano moja kola Kroz šumske odmiču strane, Gde u proletnjem sjaju Čarobno cvetaju grane. Ja sedim, umujem, snevam, Na dragu mislim, kad same, Spram kola mojih, tri senke Glavom klimnuše na me.
Ja sam plakao u snu, Ja sanjah da sam ti mio. Prenuh se, a uvek jošte Potok se suza lio. 56 Svake te noći snevam, Tvoj blagi pozdrav mi leti; Ja glasno plačući padam Pred slatke nožice ti.