Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne? Godine su prolazile — Potok, suze, uzdisaj: Putnik-patnik, sit daljine, Vrati s’ u
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sve, štogod sam dosad volô, Tim sam samo tebe snevô. Tebi, cvete, tebi pevam, — Ta ja dosad nisam pevô. HVI Oj, meseče, mnogo mi je krivo, dragu si mi u čelo
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ah, mili druzi! Beše dan, U kom sam i ja snevô, Al' čas je kucnô, - minu san, I sad sam budan evo! A slavuj peva, kô i tad, Mesecu, noći, ruži, I grudi moje mori
Kad sam po svu kraj Puškina Lepota ženskih snevô čar, I plašio se Anjegina, I negovao srca žar. Kad sam u mraku neme noći Poznao ljubav, njenu moć, I - ah!
U njojzi je pesnik o istini pevô, O istini gorkoj: sve je laž i san, Dan ljubavi rajske, o kojoj sam snevô, I slobode dan.
Šantić, Aleksa - PESME
Nekada jedan vitez je bio Ćutljiv i setna oka. Večno je snevô i sve se krio, I lutô troma kroka. On beše smeten, drvenjak pravi, Spoticô bi se, i gde se javi Sve cure kikoću s
Pesme su mi otrovane — Zar bi moglo drukče biti? U srcu mi mnogo zmija, Među njima, draga, i ti. 52 Opet sam snevô o dobu davnom: Noć majska, a sretni celi Mi smo, sedeći pod lipom tavnom, Na večnu vernost se kleli.
Ne znam reći koliko sam U kovčegu snevô tako, Kad se prenuh a na grobu Kucanje se začu lako. ''Zar, Hajnriče, ustat nećeš?