Jakšić, Đura - PROZA
A i našta ti lažljivi svedoci?... Ta svi su osuđenici na krvavome sudu priznali da ne mogu snositi madžarskoga nasilja, svi oni ispovedahu jedinoga boga... boga slobode...
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I sva je sreća što je bio raspust i rat te se nije moralo ići u selo, inače se onaj život ne bi mogao ni snositi. Uvenula bi kao svaki cvet što je otkinut i ne bi ni znala zašto je živela. Taj grozan život u selu ubio bi je brzo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ali je to njega mrzelo, a nečistoću je mogao mirno snositi, samo da nije ovako iznenadnih poseta. — Kad si star, prijatelju, i kad ne možeš da radiš, onda nisi više za službu,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
kakvo su ti strašno zlo spremili za docnije dane tvoji najmiliji — oni što se nekad lakomisleno zaveriše da će usrdno snositi uzajamne tegobe... UOČI NOVE GODINE Legoh rano, i, čini mi se, brzo zaspah.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica je opažao ovo opšte neraspoloženje prema sebi, pa se postepeno i navikao snositi one značajne i podrugljive poglede seoske mladeži, koji se njega ticahu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sada mu još teže bijaše snositi svoju sudbinu, ali ne potraja dugo, dok se opet oni stadoše oko njega umiljavati. Kad ih poče milovati, opazi im po
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sve ćeš platiti! Jedinca moga muke nesnosne Srževi sveže tvoje mladosti Pomoć će srcu mome snositi; Obraza tvojih koža uvela, Upale oči, modre usnice; A posle, kad te crna ropkinja Fildžanom zlatnim skromno ponudi,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
za izuzetno složene umetničke namere zaista velikih; onde tada još nisu bile ubacivane sa osećanjem da bi mogle dobro snositi i zadatak nekog osobito potrebnog izdvajanja i naglašenosti posebne vrste.
spati, S oštrim trinjem, mekinjama Gladna grla prodirati; Radnim rukam’, svim mukama Ne moći ti pomoć dati — To snositi, majko draga, Iznemože naša snaga! Što imamo još, samelji, Pa kolače spravi bele, I svakom po štap odelji.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Za turskog suda mirne ko ovčice, a kad zastupi ukopacija ošjetiše i one slobodu, Bog i' ubio, pa se ne daju snositi! Počne i' ona moja krezuba babetina musti, a pošljednja nogom u kabô, pa prolije vareniku. Doču jope' nekako carevina.
Jakšić, Đura - PESME
I milioni dolaze smerno Jevropi gordoj na holi sud: „Ne može više, raja ne može Snositi jaram, mučiti trud! Tiran nas gazi, sramoti žene, Useva naših otima plod.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i nedoznan serafimom, što je angelskim silama nebesnim nemožno podneti, to on obećava jednoj nesnažnoj devojki snositi! Te sam sobom veli k njoj doći i u nju se smestiti!
POHVALA SKROMNOM ŽIVOTU Ko je čemu vrstan i kadar je snositi, toga posla da se i prima! Drugi so tom trgovinom neka da birtluje, po široku i duboku moru plavi se, te daleke pučine