Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
njim, nešto što mu odjeknu u duši kao grom nebesni; nešto što ga zaprepasti i prenerazi, što mu prekide taj lepi nit snova njegovih... Učini mu se da se svet sruši. A to beše sovuljaga na hrastu više njega!...
Dučić, Jovan - PESME
okean se pruža, Razleće se modro jato galebova; Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža Šumori vetar tužnu pesmu snova.
I sva ova ljubav koju srce snije Što se čini tako i mlada, i nova — Sve je osvetnički fantom starih snova: Kobni eho reči izrečenih prije.
Na usnama našim poniknuti neće Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova Što ne osta više od negdašnjih snova Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće. Ali starom strašću pogledam li u te: To nove ljubavi javlja se glas smeo!
I dok nosim želju otrovanu svoju, Kao ples zlih vila život šumi, vrvi; I sve ima ritam moje žedne krvi, I sve mojih snova ima strašnu boju.
Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži Sve tamne ekstaze snova koje sanja, Oči nepregledne, na čijem dnu leži Velika i mračna sablast očajanja.
sad na zastavama, Ti živiš u besnom ponosu sinova; Tvoje svetlo nebo poneli smo s nama, I zore da zrače na putima snova.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I Dok si tamo, bio ti si morao osećati moj dah, dah mojih najslađih snova i mojih najlepših osećanja tebi posvećenih. Njene vlažne oči, pune onih plemenitih, čednih suza, što ih samo vatrena
I šta? Baš tada, baš na vrhuncu one najveće slave i ostvarenih snova eto gde se urnebesno prolama vapaj onih delova: mi nikad nesrećniji nismo bili, nikad nesrećniji nismo bili!
Afrika
I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova; ogorčen do gađena što sam prevaren. Vuijea sustižem u momentu kada se sprema da se utovari na kola.
Savana ih šiba svojim biljem po prstima i nogama; njihove glave su bez misli, bez snova, božanski mirne i životinjske. Malo pale poto–poto, pun rascvetanih lotosa i nenifara; devojke i mlade žene traže neko
U tu svoju žudnju uveo me je kao u dom. Sada sam jasno uviđao da kada me je otpraćao dalje, kao sa praga tih svojih snova o domaćinstvu, koji se svakako neće nikada ispuniti, ja nisam umeo da mu kažem ni dostojno „Hvala!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nada se da će, u njenoj kući, imati lepih snova, koje će moći, sutra, da joj ispriča. Pavle se zatim ote, od ćerki domaćina, i Božiča, koje ga behu opkolile, kao
njegovih pendžera, svojim, nečujnim, koracima, svojim zvucima, za koje se ne zna otkud dolaze i kako dopiru do naših snova.
Lažeš ti to, Garsuli! Pamti to, Garsuli! Kad bi se probudio iz tih, i sličnih, snova, Isakovič je imao i dalje, preko celog dana, da se, na doksatu, krije od komšija, pa da preleće pogledom, od jutra do
Inje je bilo počelo da se topi i njegov san se, kao suzama posut, završavao. Iako se snova sad već grozio, Isakovič se sad već bio navikao da na putu provodi, vreme, u nekom bolnom dremežu.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
se na belutak Razbili ga u travi Ugledali mu srce zbunjeni Otvorili srce belutka U srcu zmija Zaspalo klupče bez snova Probudili su zmiju Zmija je uvis šiknula Pobegli su daleko Gledali su izdaleka Zmija se oko vidika obvila Ko jaje ga
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Don Quіjote) — ime viteza lutalice u čuvenom istoimenom Servantesovom romanu; oličenje večnog sukoba snova i stvarnosti u životu dos à dos (fr.) — leđa u leđa; jedan drugom okrenuti leđima Draj Musketire (nem.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, „Vjerovanja i običaji u vezi sa ubijenim kurjakom“, GEM, 12, Beograd 1954, s. 188. ³⁶ Frojd, S., Tumačenje snova, II, Matica srpska, Novi Sad 1985, s. 12. ³⁷ Petrović, P. Ž., Život i običaji narodni u Gruži, SEZ, Beograd 1948, s.
Dž., Zlatna grana, BIGZ, Beograd 1977. Frojd, S., Totem i tabu, Matica srpska, Novi Sad 1986. Frojd, S., Tumačenje snova, I—II, Matica srpska, Novi Sad 1986. Frojd, S., Tri rasprave o teoriji seksualnosti, Matica srpska, Novi Sad 1986.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
glečera koji slede sedamdeset i sedam ranih vera, sedamdeset sedam zanosa; za skamenjenih sedam java bez ushita i bez snova, bez gejzera i bez duga, bez kolibara, bez prolećnih gromova i odjeka; za sedam gladnih krava bez mleka, za sedam
ni caru carevo, koje nisu zanihale u kolevci dete, za neblagoslovene, za žene koje pred sobom nose transparente snova i mašte, u čijem krvotoku samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Maki je ponosan što je ona jedino dete iz sale koje izbliza može videti svet iz snova. Ali, kada se vrate u gledalište da vide drugi čin, suze se slivaju niz njeno lepo lice: —Pa ti poznaješ samo ove
Otkad nisu tako spavali, tako duboko i bez ikakvih snova! Sutradan, Ruža je svuda oko njih, na svakom mestu i u svako vreme — njihova Ruža, tumač običaja i zaštitnik,
Matavulj, Simo - USKOK
Po glavi mu se vrzijahu tragovi od čudnijeh, neugodnijeh snova. Malo-pomalo, počeše se buditi utisci obrnutim redom, počinjući od pošljednjih.
— reče Krcun smijući se. Vođ reče: — Da mi je po čemu znati da Mušović već nije prošao. To sam ja tražio od vaših snova! — A usni li ti što? — zapita ga Krcun. — Po njekim biljezima kao da ćemo se vrnuti doma s obrazom! — Pa šta ćeš bolje!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
) Pa i reči ljudožderskog jezika, kojima se smejemo, poznate su nam iz tih snova, i iz razbrajalica kojima se u igri začaravamo: Ek-Mek-Keka, Kek-Šek-Čeka! A to znači: Nema leka Smrt vas čeka!
nategnuta i mehanicistička, a u boljem slučaju izgledaju ovako: Olovka je krojačica velikih i malih slova i sejačica snova. Kud ona prođe vojska reči niče, rodi se velika kao džin a u starosti je palčić iz priče.
Ali i čovečanstvo u celini prošlo je kroz period takvih, neobuzdanih, dečjih snova. Bilo je to u vreme otkrivanja novih kontinenata, kad se naglo razvila trgovačka mornarica, i kad su se odjednom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oko 1850. bila je velika novina napustiti srednjovekovno viteštvo ili carstvo sentimentalnih snova, pa obratiti se suvremenom životu, i u stvarnosti tražiti poeziju.
On je bio pesnik dubokih mržnji i osveta srpskog naroda, a u isti mah i pesnik snova o čovečanskom bratstvu, o miru među ljudima, o boljem i lepšem čovečanstvu.
IV REALIZAM KULTURNE I KNjIŽEVNE PRILIKE NOVI DUH I »NOVA NAUKA« Posle 1848, posle brodoloma snova i ideala u duhovima i vere u ideje, pod pritiskom teške stvarnosti, u celoj Evropi nastalo je razočarenje, otrežnjavanje,
Mesto nekadašnjih maglovitih ideala »Slavjanskog Carstva« i snova o (ZDESNA, U GORNjEM REDU: PRVI — ILIJA DUŠMANIĆ, DRUGI — ANDRA NIKOLIĆ, TREĆI — RAŠA MILOŠEVIĆ, ČETVRTI — KOSTA
Od života njemu je ostajao jedan »bledi prizrak umrlih snova« i on je najradije pevao »sumornu i hladnu pesmu«, »himnu vekova tavnih«.
Bodlerom i Oskarom Vajldom, koji neguju umetnost »nesvesnoga, podsvesnoga i nadsvesnoga«, »poeziju grča«, mutnih snova, obolelih stanja svesti, ima pesnika intimnog nadahnuća, prirodnog i neposrednog izražavanja.
On je pesnik »čeznuća i snova«, neodređene tuge i diskretne melanholije, nečega neodređenog, sanovnog, suptilnih stanja svesti.
i, po ugledu na francuske dekadente, peva ne bol života no bolest života, nevrasteničarske »snove bez noći i noći bez snova«.
U svim tim pripovetkama, gde se bije borba između Istoka i Zapada, između ličnosti i celine, strasti i morala, snova i jave, poezije i proze života, u svim tim predmetima kojima je on umeo dati veličine i poezije, Stanković je uvek
Radičević, Branko - PESME
Kakve t' vile savladaše? Da poglediš to siroče, To Vojvodstvo, Da mu gleneš grdne rane, Da mu opet snova svane. 26. De si, Mikle, de si sada, Kud se dede i izgubi? Kakvi tebe jad savlada?
I zače se žiće drugo. Lepo beše, ma ne dugo. Brzo snova sve s' obrnu I namače nojcu crnu: Skoro sunca uspomene Probi tmine te maglene, Eto, sinu divno, milo, Kâ nekada
Oh, da mu se samo dade Vreme vrnut unazade! U dva leta, silni Bože, Samo u dva, da on može Da i začne opet snova! Ma on svuda sreću skova.
Komad koplja prebijena, Britka sablja salomljena, Puška bez pra i olova, Čim napunit pustu snova? Slepac, slepac što je bio, Na bezdana nagazio.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sljedeće noći, pune strašnih snova, počeh da buncam i svojom vriskom uzbunih čitavu kuću. Odležao sam dva-tri dana, blijed i zamukao, a jednog jutra
Kostić, Laza - PESME
Al' me ljuto boli glava — posle onih svetlih snova, onih divnih vitezova, onih slika, onih slava — ova java! Nemojte me pitat' sade, da vam pričam stare jade, stare
— Ja vam ne znam reći više, do što knjiga ova piše, dok ne prođe ova java, što mi sada dodijava, te se mojih snova setim, il' dok opet — ne poletim. U peštanskoj tamnici, 1872.
Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Ako još ima krilatih snova ispod okova, oh onda sanjaj oblake crne što će ih vreli juže da zgrne, oblake crne, oluje besne i munje kresne i grom i
se smrknu beli dani, kad potamne i poblede zraci nadom izasjani, nepogoda nevidovna kad mi slomi krila plovna, pa, dok snova ne uzletim, hoću malo zavetrine, tad se navek tebe setim, budaline Savedrine.
toj knjizi koliko još mora, koliko još biti neviđenih bora, neviđenih bora, nečitanih slova, razvalina crnih izgorelih snova?
se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih snova, negdašnjih milina, upali se iskra prvoga žara, usplamti ljubav žestoka, stara; al' ona guja, ona podmukla, guja
Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?” Kô Mojsije na Sinaju kad ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda prvom sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom obasut: delila se tako baca pred sinajskom
Pod uverom njenih slova sklaplju mu se oči crne, crna vrata svetlih snova; u zanosu srce trne, rusa glava malaksava, na tvoje se spušta krilo oj, delilo, — Samson spava.
sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
strašću što piše raj, gospodu vriska očajanika, rušeći večnim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
poretka večnoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
povede poslednji boj, bogu što zvekom skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj: ti, kletvo zemne omane, Ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
količinama, dok je zec spavao sa svom onom vinčugom u sebi, i ne sanjajući da se bilo šta zbiva osim ružičastih snova o ružici. — Nu, čto slučilos? — upita Grigorije Vasiljevič, sedeći na svom krevetu prekrštenih nogu.
Sedoh najpre da napišem oglas. Šta bih mogla da šljakam? Sve. Džonjajući onako iznad belog lista hartije, setih se snova moje blesave mladosti. Jedanput, bilo je to, mislim, pri kraju trećeg razreda, u našu školu stiže televizija.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži? SOVIN OGLAS Pticama dobrim ovim se nudi odličan tumač snova. Dolazi noću u svako doba. Čarobnjak mudri, Sova.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
da jednočine u čoveku koji se prućio da spava posle zavetine i podseća likom na suprotne strane iz strašnih snova a sneg ih je sve prekrio ko osmeh no snega nema na ovoj visoravni stvarno nema ni zime čas je da se pojave nova
i na smederevskom groblju alkoholni val pređe preko Save i preko sve tri Morave uz Timok da podigne sav mutljag snova u naizgled razumnoj glavi i razdeli mnoga obećanja od kojih se niko ne trezni veselost se žarila u svakoj žili
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I ona vidi da će nestati svega i da će posle nastupiti crno i gorko razočaranje; da će nestati snova i nastupiti oštra, surova java...
Ali ne valja tako... kako će on pred svima ljudima pričati o svojoj bruci ?... I Gojko se odjednom seti svojih ranijih snova i bi mu čudno kako se to sve redom ispunjava baš onako, kako je on želeo...
Zašto ona odjednom oseti neku prijatnu zebnju u duši?... Zašto povrveše iz duše čitava jata nade i zanosnih snova?... Zašto joj se pronese u pameti odjednom sjajna misao: slobodna !... slobodna!...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Da živi kamen i ruševine! Prokleto što cveta u visine. Mi smo za smrt! TRAG Želim: da posle snova ne ostane trag moj na tvom telu. Da poneseš od mene samo tugu i svilu belu i miris blag...
Da damo tačnu sliku misli, što spiritualnije! Da upotrebimo sve boje, lelujave boje, naših snova i slutnji, zvuk i šaputanje stvari, dosad prezrenih i mrtvih. U formi to nije bogzna šta!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna niti poznaje. Ko duh, ko avet ponoćnih snova Il iz proročkih da je grobova: Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
se jediniš sa tim visokim svetilima, čuješ njihov šapat, osećaš kako te mašta vuče u visinu i stvara bezbroj mladačkih snova, i ti živiš drugim, čarobnim, životom, pa ti je tako lepo, tako slatko....
»I svega će toga nestati: i mojih večernjih snova, i moje slobode, i mojih navika, — i ja moram postati rob drugoga lica, koje će, za trenutak uživanja što mi pruži,
Rakić, Milan - PESME
ko podsmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome plaštu Poći ću — da ti sutra dođem snova..
Smrt je tako laka. Al̓ pratilja njena — Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci, i čoja, Sve to tako
I snova mesec treperi na vodi, I spava reka, i polje, i gora, I svud tišina što krepi i godi. — Istok se vedri, zvezde gase...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
onda, sasvim sama u noći, pokrivena jorganom, nastavi što jače grlenje, milovanje, tonući i gubeći se od sreće zbog tih snova.
Pandurović, Sima - PESME
je bio plav, mutan i čedan, Sjaj morem skrivene, skupocene školjke; On je dav’o dubok neznan izraz jedan Čežnje naših snova i minule boljke; On je skriv’o blago uspomena čednih, Nežnost žutih ruža i krinova smernih.
I otad vladaš ti, bez brána, Prostranim carstvom snova moji’, Skazaljka Večnog gde lagana Časove opšteg mira broji.
Prokapljuje. Noć. VREME Ja vidim, ti si najlepše jedinstvo Svih mojih snova od njinog postanja; Na licu tvome još sija detinjstvo, U očima jedan setan zrak saznanja.
deca, i na trošnoj klupi, U staroj porti, ispod kestenova, Pobožno, kada Maj i nada pupi, Slušasmo tiho, na pomolu snova, S nevinim horom skrivenih slavuja, Mutnu i tužnu pesmu: Aliluja!
Zaboravili smo posle prve dane Vere i mira; sasekli smo brzo Mladačkih snova mirisave grane; Orkan je strasti dušu nam rastrz’o. Bili smo gluvi, ponosni kad bruja Na istom mestu staro: Aliluja!
NjEN ODLAZAK Ostavila si duh prošlih vreména U odajama svojim onog dana, Kad su te nemo od tvojih dracena, Ruža i snova odneli iz stana. Žalila nisi, izgleda, što ména Života u smrt beše tako râna.
uvek sumorne tišine Oblaka, lišća, nečujnih vetrova, Gled’o sam širok izraz tuge njine Kad su te dali mestu mrtvih snova. I ako život ovaj veo skine Nekad s ravnica, neba i bregova, – Ja znam da opet neće mi pomoći. ...
Ti si svetlost moje radosti i tuge I molitva čista srca u samoći, Radost mojih snova u bojama duge, Vera moga bića u danu i noći.
I sto tamnih veza u nama se spaja: Veza ranih snova o večnoj lepoti, Veza našom decom, radosti i vaja, I perversne strasti i duše i ploti.
Svaka ideja lepa brzo se, čudno kvari U meni samom sada, n izvorište čisto Negdašnjih snova talog života prlja stari.
Tako se beli veo sa čednih snova svlači, S voljenih stvari što mi izlaze sada gole. Ja vidim kako sve to žalosnu propast znači I niske strasti stalno
Zaspaću mirno pod Istine velom Sa vencem snova preko mrtvih grudi. STARI MOTIV Raznežena jesen: mlaki dani neki, S mirisom davnine, proleća i čežnje, S radošću
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ćuti li, može biti, da će brzo umriti? Baš je i Barica ništa ružna snila... — Ostavi, se ćaća, križa ti, snova, nego ajde pravo na ono šta si tija rići! — Pa jeto šta: ove će jeseni biti blago kod strica, pa... ovaj...
Bakonja se tek mašta izoglavi. On zažmuri i zvekećući talijerima, koje je imao u špagu, zanese se na krilima snova. Bakonja vidje sebe u mantijama, na dobru konju, koji pod njim podigrava kroz njeko lijepo selo.
se sebe u benevrecima i opancima, glibava i smetena, pa onda, u svijem potankostima, razgovora s ocem i njihovijeh snova. Kako je sve to daleko i kako je sve drukčije bilo ono što je zamišljao da će biti!
Ćosić, Dobrica - KORENI
raspolućen, razgolićen, osramoćen, hoće da pobegne od ove kuće proklete, ove noći jalove, i svojih misli jalovih, i snova jalovih, a nema snage ni ruku da pomakne s prozora. Taman vetar baci na prozor šaku semenja. Semenja mokrog, bez klica.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Bio je to san bez snova, ali kada se probudio, vide kako ga, jedva pedalj udaljena, pažljivo posmatra crvena žaba. Da on to ovoga puta ne sanja?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Poslednjih dana i noći sve ređe i sve slabije. U početku bitke pričinilo mu se da je u nekom od onih snova što se ponavljaju: opet je sedeo iza onog šanca, opet se oko njega pucalo i psovalo, jaukalo i ginulo, Turci su
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
ubrisana; Poleteće veliko i malo, Da odbrani što se srpsko zvalo; Zaigraće kolo vitezova, Divna slika mojih mladih snova, Što sam negda tako željno ček'o, - A moj pep'o da je na daleko!
vrtovima okean se pruža; Razleće se modro jato golubova; U bokoru mrtvih, docvetalih ruža Šumori vetar tužnu pesmu snova. Dva grdna Sfinksa prema nebu zlatnom Stražare nemo i bezglasno tako, Dok ona plače...
k'o posmeh na tu sreću taštu, Vesela zora na istoku sine, Sa tri svirača u crnome plaštu Poći ću - da ti sutra dođem snova! M. Rakić LIV LETNjA NOĆ Otkud dolaziš, razbludna noći, Te vlagom mire tvoje tamne vlasi?
Smrt je tako laka. Al' pratila njena, Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci i čoja Sve to tako
Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna, niti poznaje. K'o duh, k'o avet ponoćnih snova, Il' iz proročkih da je grobova; Brada se vije, pramenje belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu
Popa, Vasko - KORA
tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Dragi pobratime, baš zato što nismo svaki dan... — E kod nas je tako. Palanka kao palanka... To ti je grob svih snova, moj pobratime. Nema, da kažem, starog života, nema prijateljstva, nema ničega.
se tankim i dugačkim rukama, ne skidajući pogleda s Nikole, recitovao je: Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova. Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose. I ja u ovom mutnom moru bluda i kala, ne tražim plena.
Pa iz vrtloga ove borbe polusvesti i snova izvlačila se i s mukom čupala izvesnost neka donekle, ona izvesnost poslednjih trenutaka što je preživeo na putu i on
divlje srušen, oboren, krvavo smrvljen u sav onaj besmisleni vrtoglavi bezdan života pun straha i pun sumnje, pun rđavih snova i pun užasa! Oh Bože! Bila je nedelja. Pod nebom, u plavom vazduhu, lebdeli su beli golubovi.
Tada, u svojoj mirnoj povučenosti, usred svojih snova i čežnji, ja sam nazirao ženu koju sam danas prvi put sreo lice u lice. Ja se ne varam, gospođo.
pijanstvu, čijoj se slasti nikad nisam nadao i koje nije bilo ni u kakvom planu čak najsmelijih mojih ratničkih snova.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jučerašnja naša stvar, dijete naših snova, tvorevina naših ruku, postane nešto iznad nas, nešto što nas potčinjava sebi i upreže u svoje ciljeve i interese.
iz dna iskrene duše priseže da je to uprav njen, i ničiji nego njen čovjek, oduvijek, još iz prvih djevojačkih snova!...
počinka opkoljavan kruženjem vremena koje učarano oko njega struji, on već odavna fatamorganski lebdi nad maglicama mojih snova. Nekad se govorilo da tamo namjeravaju urediti koloniju za raspuštenu djecu. To sad mami moju misao.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kao stara tajna ja počeh da živim, Zakovan za zemlju što životu služi, Da okrećem oči daljinama sivim. Dok mi venac snova moju glavu kruži.
trava I očiju što ih vidi moja snaga, Očiju što zovu kao glas tišina, Kao govor šuma, kao divna draga Izgubljenih snova, zaspalih visina. I očiju što ih vidi moja snaga.
2 U trenutku kada čovek sam sa sobom razgovara, I zanesen smelo ide u predele svojih snova, I razgleda doživljaje i izmišlja, sreću stvara, I moja se mis'o budi, al' k'o mis'o pesnikova.
onome bregu što je nad životom, Tražio sam mesto gde stanuje sreća, I išao dugo okružen lepotom Iz predela snova u predele cveća.
njoj ono mesto mene samo pleni Gde stanuje ljubav, gde je radost mlada, Prolazna i lepa, k'o cvet dragoceni, Kao presto snova, kao život nada.
Minu sve što beše, htede biti ikad. Tama se uvuče u ideju snova: Raskošnije smrti nisam gled'o nikad. Imao sam i ja veselih časova.
Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima. Mrtvi ljudi i mrtve
I tek beše naslonila glavu Na uzglavlje od plavih cvetova: Noć želeći za večitu javu, A za život nebo svojih snova, Al' smrt dođe iz daljina, mukom, Dodirnu joj usta svojim dahom, Pomilova njenu kosu rukom I ispuni zemlju čudnim
DUŠE Još jednom samo, o, da mi je dići Ispod života svet umrlih nada; Još jednom samo, o, da mi je ići Prostorom snova pod vidikom jadâ.
Iz snova prošlih, prijatnih k'o dýge Nisam video ovaj život grubi, Već moje nebo, moj zavičaj tuge I tebe s vencem što ti kosu
Svirala je: venac snova, I visine, Nemir srca i magline, Što poniču iz bolova Od kolevki do grobova Sviju duša i vekova.
A iz venca, a iz snova, Melodija i zvukova Zabrujaše pesme cveća, Pesme sunca i oblaka I anđela i junaka I mladosti i proleća: To je bila
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Čitao sam u arapskim pričama kako dobri duhovi odvode ljude u nekakvu zemlju snova da tamo dožive čarobne pustolovine. Moj slučaj je bio upravo obrnut.
Moj slučaj je bio upravo obrnut. Iz sveta snova mene su duhovi odveli u svet stvarnosti. Ono što sam za sobom ostavio bilo je prekrasno, nadahnuto umetnošću i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali doživeti da budem vraćen bez pare u džepu i bez ružičastih snova, bilo bi previše za svakog čoveka, osim ako nije lišen svakog tananijeg osećanja.
Kos je bio Slovenac, poreklom iz one divne doline u Kranjskoj, u samom srcu Dolomitskih Alpa. Ta dolina bliža je zemlji snova nego ijedan drugi kraj u Evropi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Dis je, prema tome, posredstvom sintakse raščinjavao „geometriju misli“: otuda u njegovoj poeziji toliko mraka, noći, snova, slutnji, podsvesnog i iracionalnog.
tone... večno tone... I ritmično struji, k’o šum mekih krila; Preko moje duše, sanjive i bone, Snova nekog Boga rasiplje se svila („U majske večeri“) Poezija Rada Drainca, za razliku od Radojka Jovanovića, počinje tek
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Znate šta, Anka, vi ćete mi taj san docnije ispričati, sad sam momentano u takvim prilikama da mi je java preča od snova. Nego, deder vi, dušo moja, vidite je li tu gdegod moja žena. Hteo bih da razgovaram s njom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
upravo otac ima u Sofkinome vrlo ranom istiskivanju ma kakve prepoznatljive ličnosti iz svojih erotskih želja i ljubavnih snova: „Još u početku, kad je počela da oseća kako joj se sve više prsa razapinju, pune, kako joj telo biva sve zaobljenije;
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na moru ćeš uvek videt’ Dalekih brodova — Isto tako plove nâdi Morem njenih snova. Posestrila s’ morem sinjim U javi i sanju, Srodila se s morem sinjim U dugom čekanju.
Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo! Budi java tvojih snova Od tvojih sinova! SPASENA JE Eh, raduj se, Crna Goro, Ti što za strah nisi znala, Sad si strepom zadrhtala, —
Petrović, Rastko - AFRIKA
I napuštam ovaj kraj, koji je svakako najdivniji na svetu, o kome kao da sam sanjao od svojih prvih snova; ogorčen do gađena što sam prevaren. Vuijea sustižem u momentu kada se sprema da se utovari na kola.
Savana ih šiba svojim biljem po prstima i nogama; njihove glave su bez misli, bez snova, božanski mirne i životinjske. Malo pale poto–poto, pun rascvetanih lotosa i nenifara; devojke i mlade žene traže neko
U tu svoju žudnju uveo me je kao u dom. Sada sam jasno uviđao da kada me je otpraćao dalje, kao sa praga tih svojih snova o domaćinstvu, koji se svakako neće nikada ispuniti, ja nisam umeo da mu kažem ni dostojno „Hvala!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
U mladosti, u prozorju snova, U to bujno čilovanja doba, Imao sam od srca drugova, I od srca — i do njina groba. U zrelosti na ostvaru želja Kad
— Ta strahota daklem ume Da se stiša i zataji! Ko ga gleda, ne bi rekô Kol’ko s’ u njem mrtvih snova, Kol’ko s’ u njem izgubilo Želja, nada i brodova.
— Ko te pita, ko li haje, Što je dole u dubina. Ko te pita, ko li haje, Kol’ko j’ na dnu mrtvih snova, Kol’ko s’ u njoj utopilo Želja, nada i brodova! LI Od čega si, Bože, srce znao stvorit’?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nešto me davi. Sećam se reči: „San je laža...“ Aja!... I bez ovakvih snova ljudima se u ratu događaju svakojaka čuda, a tek neće meni, koji sam još sanjao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Plivajući ako s' na čas smete, već progutan jest! Bivši nesrećan slave na putu, ti snova se krepi: Krepkoj se nameri zar ikada otelo što? Imaš u duši ti veliku silu, u duhu pak hrabrost.
Bojić, Milutin - PESME
Krvava i bela Jovanova glava Javlja joj se obnoć, zvona kad zaćute, Sred zbrkanih snova kad zanemi java, Mesečevo mleko kad posrebri pute I kad sladak miris prospe smokva zrela.
vedre cure Palestine, oni Pili su požar i nebesa sinja, Sekirom rili zemlju što se roni, A tužnom pesmom pleli venac snova.
I, osamljeni, kraj svojih vatara Vere su našli u pesmama snova. I sad u oku njinom se odmara Sen davno mrtvih severnih bogova.
Tuđ pogled kao sen preklizi njima, Žudi se raspu u kolute dima. Oči, ja u vas tonem prepun snova, Mir pružate mi, dokle iz daljine, Preko grobova, kroz svetost tišine, Kô poziv čujem novi zvuk vetrova.
I kad razgrnemo pepelišta snova, Stari će se dani uz reč da pomenu: Slušaćemo vatru i veselost njenu, Kô domaćin što se vratio iz lova S pesmom, s
I dok um slepo po slovima pipa, Ja čekam tice da se snova jave. VI Bol me i tuga naučiše veri U praznom hramu, uz šum kiparisa Čuo sam odjek sahranjenih misa I čuo Boga
Blesnuće stari tvoj osmeh i njime Ti vaskrsnućeš sve, i maskarada Prošlih celova, snova, serenada Prhnuće kao prezdravelo krilo.
nevinih i slabih, Uzdahe svih noći, svih leta i zima, Pesme svih sotona i svih serafima Htela si u jedan kip svih snova sliti.
pakosno se sladiš novom ranom, danima dušu varala bi manom, Da tobom zadnja završi se gama, Stara se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Povratak izgubljenom zavičaju kod Crnjanskog je književno stilizovan kao jedan od utopijskih čovekovih snova. U književnim inovacijama dalje je išao Rastko Petrović (1898-1949).
Nadrealisti te slike koje potiču iz snova i potajnih želja daju u svojim tekstovima kao labavo povezane, mutne, često i groteskne.
Nastasijević, Momčilo - PESME
10 I snova da sastavimo se, i snova da vidimo se, i snova u Hristu da sjedinimo se, samome tom, kome slava sa Ocem i sa Duhom
10 I snova da sastavimo se, i snova da vidimo se, i snova u Hristu da sjedinimo se, samome tom, kome slava sa Ocem i sa Duhom Svetim u beskraj na
10 I snova da sastavimo se, i snova da vidimo se, i snova u Hristu da sjedinimo se, samome tom, kome slava sa Ocem i sa Duhom Svetim u beskraj na veke, amin.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Da p. stoji u vezi sa bolešću boginja vidi se i iz simvolike snova: p. sanjati znači razboleti se od boginja (SEZ, 17, 584; 32, 119). Uopšte, sanjati zrelu p.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Il' grobove brojiš tuđinskih sinova, Što padoše redom pod zidine tvoje, - Zaneseni čarom osvajačkih snova Daleko od krila domovine svoje?
To je, možda, izraz dubokoga bola? To su, možda, reči koje kletvom zvone? O, koliko snova, nadanja i muka Zariveno leži u kamenju tvome, Što ih sruši smrti oružana ruka U danima slave, u pomamu svome!
I ti jošte živiš!... Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme! Možda čekaš snova poništenu slavu, Taj bleđani prizrak budućnosti neme? 1880. LjUBIM TE, DUŠO!
Večno će ti mirisati Sa mirisom prošlih dana, Sećaće te sviju snova, Što prosanja mladost rana. I u bolnim tvojim grudma Vaskrsnuće život novi, Oživeće premaleće, Stare želje, stari snovi.
Ozaren buktinjom slave, On tajom žudi, il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi prošlosti davno vreme; I smerne zvezde trepere
I zora sinu već, a on je stojao budan; I snova tavna noć raspusti čarobne vlasi, A on je snevao san - i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni
I okisli vrapci mali, Puni žagora, Glasno su se cerekali Pored prozora. 1883. NEBESNI ZVUCI Na krilu rajskih snova, u času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I smerna duša
U krv ogreznu, trupinom se pokri, I cirk, i forum, i polje, i grad, I snova vera iz krvi se diže, I snova svetli zablista se nad.
U krv ogreznu, trupinom se pokri, I cirk, i forum, i polje, i grad, I snova vera iz krvi se diže, I snova svetli zablista se nad.
Kad pomamni orkan dŷše I pomrači dan U bokoru rujnih ruža On počiva san. A kad sunce snova sine, 3amiriše svet, On spokojno opet leti Sa cveta na cvet. Što ja tužim? Što ja venem? Što da plačem ja?
“ „Jaš'te sunce mesto hata, I za dvaesčetir sata Proći ćete zemlju svu, I bićete snova tu.“ „Vrlo dobro!“ car mu reče, „Jedan dan i jedno veče, To je, zbilja, kratak let, Za široki ovaj svet!
I to ga bolelo zdravo. Hajd što je pevala, tešto! Al' ta veselost beše ovaj put sumnjiva nešto, Posle onakvih snova. I zašto gledaše kradom Kad kravar od kuće pođe sa svojim rogatim stadom? Ova ga misao ubi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mi putujemo... Trzam se, kao oparen, iz slatkih snova: otputovali smo suviše daleko, izgubio sam sasvim iz vida, da se nalazimo na naučnom putovanju.
Koliko puta me je okupao i osvežio, koliko mi je mesečina razmenio svojim talaščićima u zlatne dukate, koliko sam snova prosanjao u čamcu što ga je on ljuljuškao!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Spida se nasloni na jedan od njih i pročita tekst još jedared. „Dakle, između smrti i snova — život... malo života! Ne, ne! snovi, život i smrt, zajedno, to je veliki, moćan život čovekov.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— I jedan auto, da me ne muči više ova ćorava džukela. I tako, svaki dodaje ponešto, kao izraz svojih snova, među ovim pustim planinama crnogorskim.
Petrović, Rastko - PESME
A koliko supom pojih zanosnih svojih snova, Koliko vrućih nebesa kusah to iz tanjira: Trbuh još pamti težinu i grč bogova, Ostatke čije protera sa mučnog trbušnog
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kako im umaći ako reše da se pomere? Sravniće te sa zemljom, a da ne primete ni da si postojao! Iz takvih snova Car je izlazio sav sleđen od užasa. Uzalud je tvrdila Carica da su snovi besmislica i bapska priča.
Šantić, Aleksa - PESME
Ali dragi spomen negdanje milošte Kao mlado sunce svu mu dušu grije, I ja snova čujem zveket tvojih grivna, Po licu me tiče tvoja kosa divna, Dok mjesec kroz vrbu čisto srebro lije...
Polagano sriče uklesana slova: ''Ratko, Đorđe, Dejan'', pa grca i stane, Srce stiska, zatim sriče, sriče snova, A pri svakom slovu nova suza kane.
Ona snova vidi sve večeri kasne, Kad je u kolebi svaki kut grohotô; Vidi sva tri sina, sve likove krasne, Ognjište i vatru, ver
Sjutra, kad oštri zablistaju srpi I snop do snopa kao zlato pane, Snova će teći krv iz moje rane — I snova pati, seljače, i trpi...
Sjutra, kad oštri zablistaju srpi I snop do snopa kao zlato pane, Snova će teći krv iz moje rane — I snova pati, seljače, i trpi... Svu muku tvoju, napor crnog roba, Poješće silni pri gozbi i piru...
Preko zida i sad vise grane rotke, S kojih me plod rumen u detinjstvu zvaše; I meni je — kô da kukom navrh motke Snova svijam račve i kradem glavaše, — Muktar viče, a ja, bos i golih gnjata, Preko plota s vencem raspuklih granata.
Malena. No meni velika je bašta, Gdje nad potocima tihim trepte jošte Leptirice sjajne mojih snova, mašta, Radosti i sreće, mira i milošte.
No začas zgasnu sve čari plamne, I snova vitez sred svoje tamne Pesničke sobe sam bdije. 1 U divnom maju, kad svaki Cvetô je ružin čar, Tada je u srcu
16 Reci meni, moja draga, Zar ti nisi slika snova, Kakvu leti, u dan vreo, Stvara mašta pesnikova? No ne, take usne, taki Sjaj čarobni oka tvoga, Tako slatko dete
Sve je nemo i mračno! Cvet je razduvan ceo, Zgasla je zvezda i s pesmom Potonô labud beo. 60 Mene bog snova u dvore ogromne vinu, Gde se opojni miris i blesak lije, Gde raznobojni valovi ljudi teku Kroz čudni zaplet soba