Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On nju, kao dete svoje, voli. Nek se ništa ne boji! Ali mlada devojka sad, sva promenjena, ostade snuždena. Činilo se da će zaplakati. Došla je, kaže, da tuču, između njega i njenog oca, spreči.
Sastanak izmeću Ane, Đurđa, i Pavla, u Tokaju, bio je srdačan, ali neveseo. Ana je, bez dece, bila snuždena i brižna, a imala je u očima neku čudnu vatru i suzu. Ni Đurđe više nije bio onaj stari, nasmejani, bezobrazni, oficir.
Ta gomila, po kućerima, štalama, zemunicama, koja je prošle godine bila napustila svoje otečestvo, bila je snuždena i očajna, posle te zime, koju je provela, u mraku, nemaštini, bolestima, svađama. Bila je to velika sirotinja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odmah potom sta doše izlaziti umorna deca, protežući se celom snagom, a za njima pokunjen, snuždena pogleda, iziđe i Gojko sa pisarem. — Ovaj bi i zaspao u školi, čekajući da ja odem, reče pisar smejući se.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa snuždena, s košaricom u ruci, vraća se u tijesne ulice zasjenutog grada. ANTICA Prije no sam je lično upoznao, iz potankog prič
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Ti si pametnija malo od prve. A snuždena što si, Sestrice treća? — Nametkinja, — smireno reče mi, — nisam, Svet pa me sav prolazi; al’ zato ti nužde ne trpim,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zar će zbilja taj Dorotej provesti vasceli božji dan udaljen od Jelene čitav jedan hvat? Bogoradi grbava ptica, snuždena poput okisle vrane, sikće bezglasno, škrguće krnjacima zuba, pukće od nemoćnog besa.
Ilić, Vojislav J. - PESME
DANAJA Nekad je gromovnik, silno zaljubljen, išao tebi Sa zlatnom, obilnom kišom. No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš na njenom obronku travnom, Jer starost već je došla.
Šantić, Aleksa - PESME
Mirno, u dnu sela, Uskom starom stazom, što na groblje vodi, Za ubogim odrom mala pratnja hodi — Preplanula lica i snuždena čela.