Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedva, kao kroza san, on se seti nje i nekim kao izmučenim od starosti, od usamljenog sedenja i bdenja u svojoj sobičici, dugim a još jakim glasom poče: — Ama ti li si, Magdo? A ja ne mogu, mori, da te poznam. | I vođen Magdom pođe.