Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Mati spremaše večeru jednako pričajući o tebi. Počesmo večerati. Vika se utiša. Odjednom kroz rupu na sobnim vratima, ču se tvoj tih, drhtav glas: — Teto, tu li si?
U kujni drži sluga sveću više glave i osvetljava nam stepenice po kojima se penjemo. Na sobnim vratima dočekuje nas teča, gologlav (jedini put u godini), otvara vrata, uvodi nas u tu veliku sobu iz koje zapahuje
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofki, ma da joj se još sve vrtelo: i soba, tavanice, i ispred nje ona, mati joj, sa tim prozorom sobnim, na koji se bila naslonila, ipak, zbog tot materinog plača, bi lakše, što bar po njemu vide da mati to ne odobrava.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Polazeći.) A vi baš ništa? ANKA: Evo vidite, obukla sam čak i drugu halinu. ŽIVKA (okrene se na sobnim vratima): Pa-pa! Papa! XIII ANKA, ČEDA ANKA (gleda za njom iznenađena.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A na tom prelazu, tačno ponad njene glave, sunčeva se svetlost zaustavlja, trne u doticaju sa sobnim sumrakom; pri čemu se prekrasno zapaža da i zbog odraza (iz sobe) crvenih ćilimova svetlost izgleda ružičasta.
praskozorje dovodi nas on do svog kreveta, u trenutku kad mu čula iz sna izranjaju i, jednim mahom, zajedno sa sobnim prostorom obuhvataju i majku, zapravo majčino prisustvo u kući (jer ona posluje u kuhinji): „Više moje glave, do
„hladna”, a ona je od nje učinila „toplu, i to sasvim toplu); „oštro”/„meko” (postojala je „oštrina” u uglovima sobnim, a ona ih je ispunila, izmenila, učinila je da soba bude „meka”); „razgrađeno”/„ututkano” (kuća je bila „razgrađena,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Brižljivo oblačenje je popustilo. Rukavice su sasvim nestale iz garderobe. Po ceo dan ostaje gos-Toša u sobnim cipelama, i u nečem što je možda praroditelj današnjoj pidžami, u širokim pantalonama, i nekoj vrsti ženske rekle s malo
Kad se gospa Nola po rđavu vremenu vraća kući, na stepenicama je dočeka Julica sa suvim sobnim cipelama. Gospa Noli je to vrlo godilo, i uvek, dok cipele navlači, naročito milo gleda Julicu i sažaljivo misli o njoj.