Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali opet sve zanemelo, sve sa tajanstvenim i gotovo uplašenim izrazom lica. Sigurno gore otac, saopštavajući im Sofkinu udaju, u isto vreme naređuje im da niko o tome ne pisne, da ne bi ko od komšiluka i ostalog sveta doznao, dok se udaja
Zar ja ne znam koliko je to što ja to moram? I to ja, ja! Oh! I razgnevi se na neblagodarnost Sofkinu, jer on se samo za njenu ljubav vratio, da je dobro udomi.
Čim se izgubiše iz vida čaršiji, opet počeše da se pogurkuju i obaziru. A već kada kao namirisaše Sofkinu ulicu, sve pojuriše. Svaka je trčala, da što pre stigne.
Već su okolni komšijski zidovi načičkani susedima, osobito devojkama, koje su dovedene da tako preko zida gledaju Sofkinu svadbu. Na kapiji ulaz je već bio zakrčen. Već i tuđi momci iz cele varoši počeli da dolaze, i hvataju se u oro...
Milenija videći kako Sofki to godi — a ne, kako se oni bojali, da će biti gorda — do suza tronuta na tu Sofkinu ljubav ponova bi je nudila: — Hvala, snaškice, hvala... Uzmi, uzmi još.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Inače vrlo brzo dok se pripoveda o precima, proticanje vremena osetno se u romanu usporava čim se pređe na Sofkinu porodicu, na njeno detinjstvo i, još više, na njeno devojaštvo provedeno u kući s majkom.
za ćerku obećao Marko, što je izazvalo, dotle pritajenu, žestoku Tomčinu narav i konačno odlučilo žalosnu sudbinu Sofkinu onako kako nam je ona na početku prve verzije - uostalom, sa nešto više pojedinosti - bila prikazana.
Stanković je, međutim, razdvojene polovine povezao tako što je Sofkinu potencijalnu tačku gledišta iz druge preneo i u prvu polovinu (imenujući i dalje pretke kao njene), i to je moralo da
Zatim bliže objašnjava šta bi bila ta nesimetričnost. A uglavnom je u ovome: „On se, na primer, dajući istoriju Sofkinu, toliko zadržao na sceni u amamu, na svadbi, na igranci, pred svadbom i tako dalje, da delo, posmatrano kao celina,
to je, razume se, sasvim tačno: svadba zauzima središnji deo romana, četiri petine njegovog teksta odnose se na Sofkinu udaju.
samo događaj na kome se junakinjina sudbina lomi nego da je možda i događ koji čini sižejnu okosnicu, da je Stanković Sofkinu udaju učinio osnovnim predmetom romana.
Povrh toga, čak i ranije analiziranu Sofkinu bojazan od otvorenog prostora na periferiji varoši nalazimo kod nekih drugih likova.