Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta kolik je samo onaj Veliki sokak s kraja na kraj, pa koliko tek malih sokaka ima, a svi su široki! Zato nijedan nije kaldrmisan, a nije nikada ni bio.
Lepa, velika kuća, a na njoj ni krajcare duga. Pet prozora sa sokaka, a prozori puni cveća, a među cvećem dva kaveza sa kanarinkama.
I u avliji kao i sa sokaka bio je ispred kuće red bagremovih drveta i dva velika duda, ali ne jalova. kao ona na sokaku, nego rodna, koja su
Hu! Ta umal’ joj nisam pritrčala preko sokaka; a kupila bi joj máma kofpuc i hornodle po sokaku a lokne po komšiluku... priselo bi joj i loptanje i smejanje!...
Međutim, da popusti kad je ona u pravu, i kad je ona gazdarica ispred svoje kuće, pa sve do pola sokaka, — to, boga mi, nikako nije htela, a nije ni tražiti.
Zato i u ovom našem nije bila retkost da se razapne pajvan i da se suši veš preko sokaka. Psuje istina svet i pajvan i gazdu, ali opet ostaje sve po starom; kako je kome udesnije, tako i radi.
A Jula će ga čuti jedina u kući, jer tata joj spava čak u avliji ispod komarnika, a ona s mámom u sobi sa sokaka gde obično sve udavače najradije spavaju. Ni máma u sobi nije mogla čuti tamburu.
Pozdravili su se, razume se, hladno. Dosad su se uvek pitali za zdravlje i onda kad se obojica nisu makli ni iz sokaka, a sad se vratili obojica s puta, — pa jedan drugog ama ni jednom rečicom da ne zapita!!
— ... a za rešeto je avlija a ne sokak, — nastavlja pop Ćira. — A ne izneti ga nasred sokaka, kao da je sokak vaš spahiluk,...da čovek ne može da iziđe pred svoju rođenu kuću od lupe, prašine i pleve...
Uveče toga dana znalo je celo mesto, i levo i desno od Velikog sokaka pripovedalo se u svima kućama o tom zbitiju. A zasluga za to pripada gđici Gabrieli.
lepo ga vid’la k’o ja vas, milostiva, sad... frau Cvečkenmajerka kad se vraćala od porodilje iz arendaškog sokaka. Kad su se vratili popovi s puta (jer nijedan se nije strefio tada kod kuće), a one obadve udare u plač i tužbu, a
— ’Oće l’ kéra? — ču se sa sokaka glas. — No, ko je sad opet? — pita gđa Soka, i pogleda na avlijska vrata. — Gospoja Soko, ’oće l’ kera?
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
” — bila mu je lozinka. III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera.
Vidi se da nema ni u čem oskudice. U prvoj sobi što je sa sokaka veliko je od kože kanabe; nad njim visi starinsko, ali lepo ogledalo; sto nije nov, ali je lep, od orahovine; na
Afrika
Napuštam Sudance, da bih kroz neverovatni splet pustih sokaka i dvorišta, saplićući se o busenje s travom i upadajući u jendeke, došao međ Baule.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pretrča iz jedne kuće u drugu, kao što senke preko sokaka pretrčavaju. Pavle je mogao da zapazi samo vrtlog sukanja, oko njenih nogu.
Ujutru je, sad, ceo Mirgorod mirisao na krave. Nasred tog sokaka, međutim, veliki događaji u Rosiji ostavili su trag, koji je bio neprolazan, a znak, da se čovek trudi da ne zaboravi
Sluge poskakaše, da ih smiruju, a jedna rota pehote poče da potiskuje, na drugoj strani sokaka, pred kućama, gomilu. Pavle je video samo kako pred njim Petar saže glavu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ušavši u grad, pokušao sam da se mračnijim ulicama nekako dovučem do svoje kuće. Kad sam došao do Šarenog sokaka, pravoslavna crkva je izbijala jedanaest i četvrt, ali je moralo biti više, jer Luka Crkvenjak nikada nije navijao sat
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
I to moraju strana kola biti, jer gospodar Sofra pozna svoj a kola čak iz drugog sokaka kad idu. Misli se, pa ustane da vidi. Tek što na vrata, a eto Šamike. — Dobar dan, oče, evo me! Ljubi oca u ruku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sasvim blizu, iza plotova poslednjih sokaka, učini im se da šeću bezbrojne, šarene senke. Čist, plav svod, zasut ponegde oblacima, koji su postajali primetni tek
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Lavirint kaldrmisanih sokaka pleo se među belim minaretima sasvim nalik okamenjenim mlazevima vode. Negde su, grmeći, odlazili ekspresni vozovi, a
Sve to hvatalo ga je ljigavo mlakim pipcima i vuklo nekuda duboko, u tamu sporednih sokaka, niz stepeništa za poslugu oronulih gospodarskih zdanja — sada mržnjom izdeljenim zajedničkim stanovima — tamo, u loše
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
čudili smo se svi koji smo pratili: kokoška crna, taman kad je sanduk sproću pendžera bio, izleti napolje, pa pr preko sokaka. Ja sam odma kazala da će Ustić Pelu uzeti, pa tako je i bilo. DEVOJKA: Pa gledajte, tetka, i za mene.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Ja ne znam u čemu ti čest polažeš? SULTANA: da me kojekakve nesreće sa sokaka psuju i ruže, to je čest kod tebe! TRIFIĆ: Tebe jošt niko nije obeščestio.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
POKLON U broju sedam Berek-sokaka unuka Peru prodaje baka. Džabe ga daje, starica veli, hitno je vrlo, baka se seli. Putuje na jug.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Od nevolje udariš sredinom, pa posred blata... Kad iziđe Ljubica iz kaljava sokaka i stupi u prostrano školsko dvorište, obuze je nekakva slutnja, i ona zastade.
Odjednom, iz drugoga, tesnog sokaka ispade pred nju Gojko, pa kako je ugleda, pocrvene i htede da prođe. Ona se nasmeši nekim bolnim osmehom, pa mu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ali sudbina je spremala nešto drugo. Otud, od grobljanskog sokaka, začu se kloparanje kola, koje se sve brže primicalo. On nije na to obratio pažnju.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Otkad kože bile pa bitisale! Nego ti uvek tako: obilaziš devet sokaka dok stigneš u kuću u koju si pošao. Drugo si ti došao, nisi za kože. JOVICA: Ništa drugo, nego za kože!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Poneko voli da sluša kad kiša mlaka Puni noć (kao da je noć drvena kaca). Ipak, smolničavi glib oranica i sokaka Normalnog čoveka u pravi očaj baca. Nigde čiste staze ni suvog nogostupa, Pljusak ne pomišlja da stane, bar za sada!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zaklonio te svake muke i dušmanske ruke, đavolske oblasti, tijesnoga sokaka, bijesnoga Bošnjaka, rđava puta i Turčina ljuta, šuplja mosta i rđava gosta, starog oca i kese brez novca, male tave,
A da ga bog sačuva: trula mosta, podrugljiva gosta; tesna sokaka, besna Bošnjaka; psa garova, Turčina manova; sirova kijaka iz mraka; kratkih gaća, dugačkih kopriva; džandrljive žene,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Lepe pesme pevaće vam majka, a Turci će opet kao pšenicu da gaze Srbiju... Iz sokaka s podignutom sekirom istrča seljanka, lice joj se zavezalo u čvor i stislo u potkovice vilica, pa bez reči jurnu na
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
DORĆOL Mimiju „Dort—jol je turska reč i označava (raskrsnicu) četiri puta ili četiri sokaka.
Ali, ako tom ulicom, koja i danas ima nešto od zaboravljenog, pustog sokaka, bez vazduha i bez neba, ipak pođete uzbrdo, od Dušanove, možda ćete osetiti kako vas dodiruje prijatna, mada nekako
krug podudara sa središtem ove raskrsnice koja se nekada zvala Dort-jol, što, na turskom, znači četiri puta ili četiri sokaka i po kojoj je, docnije, ceo kraj na padini prema Dunavu dobio ime.
i iz malih, nečistih, u sluzav kal i smrad zaglibljenih radnjica, sa mesom i ribom, koje su se nizale jednim od četiri sokaka, onim što je vodio ka Dunavu (to je sada Dubrovačka ulica koja nastavlja, do obale, Ulicu Sedmog jula), ali i iz neke
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I k'o kad ptica, plašljiva i laka, Raširi krilca u noćnoj tišini, I ona prhnu i iščeznu nekud, Preko sokaka - k svojoj „Violini“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
dok se igrao, da mu je otac, štabovski trubač Jefrem Resimić, iako ni časa nije bolovao, umro nasred kaldrme ivanjičkog sokaka, nedaleko od rakidžinice „Kod Užičanina“, gde se bavio uvek, pošto bi plehani pisak svoje sjajne trube, uvezane zelenim
vrućini, kad sunce prži da proključa mozak, dok zuje muve zunzare u prozorima, a vruć vetar goni mace preko praznih sokaka, i sva palanka spava u znojavim košuljama; kad nebo i brda potamne od jare, a u baštama sa klonulim glavama, kao
samoga temelja, i dokazuje i ubeđuje koliko god može I zna, dok ne uvidi i sama šta je, te postiđena i ljuta žuri preko sokaka da se sa Iketom, koga već nema u kući, naplati.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Tvoj apsandžija, znaš ga valjad’? — Kako, zar je on... — He, moj sinovče, zar bi ti sad bio u toj apsani sa sokaka, da mi nije njega. Ti misliš ja se šalim, kad što radim. Hajde ti spavaj, a ja odoh da vršim posao. V Sviće zora.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Napuštam Sudance, da bih kroz neverovatni splet pustih sokaka i dvorišta, saplićući se o busenje s travom i upadajući u jendeke, došao međ Baule.
Šantić, Aleksa - PESME
Sjeća se mladosti, — bašte mirisave, I đogata svoga, i uskih sokaka, Gdje su cure lake iz svih mušebaka Na nj bacale ruže i zumbule plave...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Al̓ svatovi malo pričekaše, stade zveka kamena sokaka, stade zveka, stade otud jeka, al̓ eto ti vojvode Miloša na njegovu od megdana doru: ustavlja ga đemom od čelika, a
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
metlom ispred dućančića, zadirkivajući devojke koje se s česme sa stovnama vraćale, ili bi s onim komšijom preko sokaka razgovarao, a taj razgovor bio je za vodonoše kao ona Skila i Harivda za stare putnike.
nisu mogle i smele ljubiti, ali su ga utoliko čežnjivije krišom gledale, naročito nedeljom, kad igra oro na ćošku Šefteli-sokaka. Od sviju momaka on je najlepši bio, a u kolu najbolji igrač, a prema sviračima najgalantniji.
kako lete, da se posatru, devojke na avlijska vrata; poneka se zabatrga, pa joj izleti papuča ili nanula čak preko sokaka, a lepi Perica samo gladi svoje brčiće i pusti izveštačenim basom (a govorio je obično sa pola usta): „A joj,
jedino kroz kapidžik u komšijsku avliju ili preko sokaka što je umela i smela sama poći. Zato i nije bilo lako Mani; i prošlo je poviše vremena dok je mogao sresti i osloviti
Jednoga dana, u prvi sumrak, baš kad se umotana u bundu, pošivenu zelenim atlasom, vraćala Zona preko sokaka od sestre Kostadinke, koja je u drugom sokaku stanovala, iskrsne Mane iz mraka i stade pred nju.
Smeje se i on, srećan što mu se dala prilika da zabavlja goste i što ga svi prijatno gledaju; jer sve je to pojurilo sa sokaka u avliju, a okolni komšijski zidovi puni načičkani radoznala sveta I sve se to trese od silna smeha, a najviše se
i iziđu među svet, jer eno blagočestivi tutori i odbornici opštine turekovačke već treći dan kako se vuku sve sredinom sokaka (već im se i šegrti smeju gledajući ih kako spadoše s nogu!