Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Velika izvina. Čovek, i bolest u čoveku, to su dva čoveka. Za bolešljivu a bistru decu važi to isto. Otac Sokin se i sam trudio oko deteta, a molio je i domaćeg lekara — ne Ravnoselca — da se trudi oko starmale i plahe devojčice.
A već da će „popa doći da potseče jezik”, bila je koliko stara toliko uzaludna pretnja. Otac Sokin, gospodin-Vasa, bio je posednik najveće i najmodernije kolonije radnje i u mestu i u celoj okolini.
lekar obećavao da će sve to sa uzrevanjem devojčice, s novim interesima, nestati samo od sebe; najzad, injorivati stav Sokin u glavnom problemu. Nije bilo lako gospa-Jelki. Nije bilo lako ni Soki.
— „A hoće li sad gospodin-Vasa pokloniti Sokin miraz?” — Žene se pogledaše, kao ono muškarci kad na sednici tek zapitaju: Ima li ko da glasa protiv?