Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Mišar... Loznica... Ali beže!... Pravo vele: Boj ne bije svijetlo oružje. Već boj bije srce u junaka. i stade sokoliti svoje ljude... I pomože to. Reč posta življa, oko svetlije a lice vedrije... Ukazaše se prvi neprijteljski redovi...
— zaori se oko njega. U taj mah zatutnji zemlja. Sa sviju strana povikaše: — Idu Turci!... Čupić ode niza šanac sokoliti ljude. Jakov i Miloš činiše to isto.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Neće odjekivati tužno oglašujući nečiju smrt, niti će zvonko pevati za praznike i svetkovine. Neće više sokoliti umorne, hrabriti posustale, razgaljivati utučene i smejati se sa veselima.