Obradović, Dositej - BASNE
Ko hvali, na nekoliko hiljada godina posle, Sokrata, Marka Avrelija i miloga Tita, i ko će ih hvaliti doveka? Nebesna prekrasna kći b l a g o d a r n o s t!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
k maternjim nedram, milo grli, slatko ljubi i sisu mu daje — tako je meni bilo kad sam prvi put k slovam dobrodeteljnoga Sokrata došao. O, dan radosti neiskazane i blaženstva neizrečenog!
rosijska i turska ne zače vojna jošt bi[h], može biti, tri) i da sam onoga božestvenoga muža, novoga | grečeskoga Sokrata, to jest učitelja Jeroteja poznao! Njim milostivo primljen bio! Njegova blagodejanija, ljubovi i nauke spodobio se!
Onda mi padne na um i razgovor premudrog Sokrata pre smerti svoje. Ovi dobrodeteljni i božestveni čovek, od svoji[h] građana nepravedno osuđen da otro|vom ubijen bude,
gdi [h]oćeš, i predaj zemlju zemlji; zakopaj je samo duboko u zemlju da tamo istrune i da vozduh smradom svojim ne truje. Sokrata ti ukopati nećeš.
svetu vladenijem upravljao, da siromah umire i da se nejma s čim po svom dostoinstvu pogrepsti; kad vidimo božestvenog Sokrata da darove slavoljubivoga Alcibijada šalje natrag; i na konac, kad upazimo slavnog Fociona da sam iz bunara vodu čerpe i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nedavno sam bio poduže u Ateni. Onde se ne govoraše skoro ni o čemu drugom no o pogubljenju Sokrata, o tom zločinu atenjana i nepravdi koja vapije do neba.
Pobojah se da abderićani ne pokrenu parnicu protiv tebe kao atenjani protiv Sokrata. Zato sam smatrao za dužnost da ti dođem u pomoć i tvoje sugrađane urazumim“. „Dragi moj!
Tim je počeo već pre dvadesetak godina kada je posle smrti svoga učitelja Sokrata pošao u južnu Italiju, došao onde u vezu sa Pitagorejcima i stigao u Sirakuzu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Lakše je kad ti suvom na putu na Vrat braća silom varvarski nametnu. Ah! Aristida, Fokiona, Sokrata, Miloša opomen’ se.