Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— O njemu mnogo se može suditi. Čega radi pitaš? Valjda zbog trgovine? — Ne, zbog ženidbe. Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu? — Ima li što? — Ima nešto.
kirajdžije isterate, i sami se u nju uselite; dalje, ako vaš na kući intabulirati dug isplatite, onda ću vam dati moju Soku. Ostajem sa počitanijem Sima Redić Kad je Ljuba svo pismo dobio i pročitao, odmah se setio da je kakva huncutarija.
„Kad sam bio u Ž. kod pope, Savkinog oca — put tamo i natrag deset forinti. „Kad sam bio da prosim Soku Redićevu u S. — put tamo i natrag pet forinti. „Kad sam išao sa čika-Gavrom u J.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
, s druge pismo K., znači „Sofronije Kirić“. Vragolan taj moler, namalao ga da desni prst pruža na gospođu Soku, koja je do njega, pa onda u celoj njegovoj dužini, sa dugačkim trupom, kratkim, debelim, krivim nogama.
Gospodar Sofra pozove gospođu Soku na „sovjet“ u paradnu sobu. Sednu, pa gospodar Sofra započne: — Znaš, Soko, imam s tobom važnog razgovora.
— E, drugi je svet onda bio. Sad bez novaca nikud, nit’ možeš kćer udati bez novaca, a ja sam moju Soku badava uzeo, bez prebijene krajcare; nije donela ni svoje darove, već je uzajmila od svoje drugarice, pa joj posle
Onda još nije bilo parobroda ni železnica, a opasnost velika suvim putovati. Dozove gospođu Soku, i suznim očima preda joj zapečaćen testamenat u formi pisma.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Šta radiš, Mago? MAGA: Fala bogu, braca, zdrava sam. došla sam, eto, da pitam nešto seka Soku. MAKSIM: A šta ćeš je pitati. Ako oćeš da te pokvari, to ume. MAGA: E, bože, braca, seka Soka je, eto, dobra.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
rano za to, da joj je dete još mlado a nije ni spremno, a što se tiče momka nema mu mane, i tako je ona dvaput baba Soku ispratila, pa sad evo i treći put dođe joj Soka u goste. — Hristos se rodi, Julo, čestiti sveti! — Vaistinu se rodi!
Njemu siromahu beše mnogo krivo, opet je šiljao baba Soku i rezultat opet isti. Najzad se i njemu to dosadi, te se obrati na drugu stranu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U takvoj kući, s pravom brigom i dobrom voljom za svakoga, a tek za Soku, činilo se ponekad i nemogućno, ali, eto, narušavala je onaj sklad, pravila i videla nemile scene, baš Soka, i uvek
No, sve u svemu, kuća je ipak prilično dobro smirivala Soku, ili bar dobro krila od palanke Sokine ispade i raspoloženja.
Soki nema pomoći dok priroda ne pomogne, ako pomogne i ona. Soka bi mučila kuću i sa živom svojom majkom. Soku, drugo nema, Soku treba voleti. — Ne prima ljubav, doktore, sem od onoga od koga hoće!
Soka bi mučila kuću i sa živom svojom majkom. Soku, drugo nema, Soku treba voleti. — Ne prima ljubav, doktore, sem od onoga od koga hoće! — Svi smo takvi, gospođo, na toj tački, svi!
— Svi smo takvi, gospođo, na toj tački, svi! — Strašno je to, doktore. Za Soku, onda, veliko bi dobro bilo da otac nju preživi. — To je teška reč. Ali možete imati pravo.
„Da li se on, strogo uzevši, ne udvara Agnici? ili, kako nije ni do sada žurio, da neće sačekati Soku? Hoće, tako, ponekad, mator momak, kao vidra, da siše krv svima ribama koje naiđu.
Odmah briše oči i Jana. Koda, kao prava matorka, trese zabrinuto glavom. Ona uostalom skoro svako jutro pita Soku kako joj je otac, da li mu je bolje.
čuvaj ga, Soko, i voli ga. — Pomirili su se brzo, i nekako svi troje, što je opet ljutilo Soku. Ali dobro je spavala posle bure, i tek sutradan se opet setila šamara, i osećala da je ceo događaj peče.