Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Svašta možete popravljati, ali samo u sveštene stvari nigda ne dirajte. Ni ja vam, posle toliko godina sopstvenog iskustva, ne umem o tome ništa drugo kazati, nego da je cela istina: da ko je god na ovu kapu lajo, on se kajo.
Dučić, Jovan - PESME
Piće moga tela i svetlost mog duha, Mog sopstvenog glasa odjek u dnu dola, Nekad praznik mojih očiju i sluha, Da sad budeš tajna gorčine i bola.
Njegove oči bile su zasenjene tom modrom planetom koja se negde kupala u moru svog sopstvenog sijanja, bezbrižno, kao mlada žena u talasima koje niko ne vidi i niko ne vreba.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Takvi se slučajevi dešavaju tek posle podne. A to je Tima znao dobro, možda čak i iz sopstvenog i gorkog iskustva, jer se tako nešto zuckalo i pričalo da je kao jedared, jedno predveče, đavolski perjao sokakom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
i neproverenih shema i dogmi o detetu i njegovom razvoju, u decentraciji koja podrazumeva sposobnost napuštanja sopstvenog (tradicijskog ili naučnog) shvatanja detinjstva kao apsolutnog i proširivanje saznajnog horizonta drukčijim stanovištima
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
je malo-pomalo podigao čitavu građevinu pomoću te nepoznate osobe, neku vrstu zida kojim je uspevao da se zaštiti od sopstvenog grada.
šezdesetu, šetao je senovitim drvoredom pokraj smaragdno zelene reke dostojanstvenim i odmerenim korakom, poput sopstvenog spomenika koji samo čeka na njegovu smrt pa da bude izliven u prirodnoj veličini.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ima predstavništvo u Beogradu — „Vagon Li Kuk“ sa namanikiranim vešticama koje odlično parlaju sve jezike, osim svog sopstvenog. U stvari, u frigosu otkrijemo pola limuna, jednu šargarepu i poveću kožu od bivše slanine.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
A on je, taj starac, zbunjen od sopstvenog uzbuđenja, dosta klecavo koračao preko kalemegdanskih ledina, sve opakijih od avgustovskog sunca.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada se ugasi život koji je deo našeg sopstvenog života, nastupa čudan preokret u našem umnom i duševnom životu. Umesto da tražimo svetlost koja će osvetliti značenje
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
deli književne od neknjiževnih tekstova, i odnos prema tradicionalnom i novom, i razlikovanje originala i prevoda, svoga sopstvenog i tuđeg, sve je to pre suprotno nego što bi bilo slično. Kao da je cela lestvica vrednosti preokrenuta.
ih, upoređuje, delimice prožima i samim tim se pred nama ocrtavaju inače teško razaznatljive granice našega sopstvenog, slikovito rečeno, duhovnoga profila.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zanimljivo je stoga da je poredak u nabrajanju obrnut: u prvoj verziji subjektivni pogled polazi od sopstvenog „ja” (od Sofke), pa ide ka roditeljima, i to prvo ka majci koja živi tu i zatim ka ocu koji je u Turskoj, da bi na
otuđuje od njene svesti, tako da ga u isti mah i iznutra poseduje kao „svoje” (što je običan subjektivni doživljaj sopstvenog tela) i spolja doživljava kao „tuđe” (što je neobičan, a i redak doživljaj).
To je razumljivo budući da se opažaj koji na sebi nosi tragove sopstvenog obrazovanja najpotpunije može prikazati ako su nagoveštene i okolnosti samog perceptivnog akta.
371 Doživljaj sopstvenog tela kao otuđenog, i uopšte i svog i tuđeg kao opredmećenog, dakle doživljaj tela kao maske, u šestoj se glavi romana
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
bela Po setnom licu blede ropkinje Zatrepti zračak kao izgubljen, I tu na hladu ljudske žalosti Toplinu gubi žara sopstvenog; Gde mača nema da se zarije U bele kosti crnog tirana; Gde hrpe nema zemlje grobovske, Kojoj će svaku ovu mrvicu
GLAVAŠ: Nek’ crkne paša, I gadna vojska sile njegove Neka u smradu kuge istočne, Srčući otrov gada sopstvenog Što ga po tesnom gradu prostire, U grčevima mučnim izgine, Pa, izdišući, neka zamoli Da vidi pramen njene kosice —
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dizati serpsku liru: — Na liru našu cveća ot sopstvenog Na polju branog radosnom rukom tam' Junaci gdeno britkim mači Nemanje prostiru staru slavu, Harite nježne žar
krasota besmrtne iroje Tu peva k’o ševa i razgoni žal; Nit’ nužda ti ječi Črez tuđe da reči Izražavaš žar, Kad sopstvenog vrela Jest sladost ti zrela K’o kačestvo duha i prirode dar.
Gospodinom Joanom Raičem, potom bivšem arhimandritom monastira Kovilja: na svjet že sada izdani, iz sopstvenog jego rukopisa, iždivenijem Gospodara Stefana Gavrilovića, živopisca u Sremski Karlovci, Budim 1814.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
u okvirima poetike pisane književnosti, ponekad isplivavaju kao samostalne celine, svedočeći i o formiranosti sopstvenog, usmenoumetničkog sistema.
svoje živote za "opštu hrišćansku stvar", uskoci borbu protiv Turaka istovremeno vide kao mogućnost za oslobođenje sopstvenog naroda.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
prodane duše, gizdavci i mlakonje, skorojevići što se na Grke ugledaju već toliko u tome preterujući, kao da nemaju sopstvenog mozga.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Predstavljanje sopstvenog životnog puta, detinjstva, odlaska u manastir i izlaska iz Hopova u svet kako bi stekao što više znanja, ima vaspitnu
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Prišelcima se slobodno ovo generalisima (oni sopstvenog vožda nisu jošt imali) komandiranje vrlo dopadne, i svi Romanu tête à tête pođu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Nije se pitala kako to, odjednom, leti; kuda leti. Letela je oslobođena straha, čak i težine svog sopstvenog tela, kad začu glasak: — Ne steži nas toliko! — Ko to govori?
Taj i toliki sjaj zbuni staricu. Davno, u njenoj mladosti, jedna je zvezda naglo sinula, blještala i od sopstvenog bljeska izgorela. Niko nije saznao zašto. Je li ovoga puta isti slučaj? — Dobro bi bilo da ne napuštaš nebesku baštu!
Koja stalno pokušava da pobegne, jer ne shvata da će, nastavi li kako je počela, od sopstvenog bljeska izgoreti? — To je, sigurno, moja Zvezda! — kliknu Čobanin i zadrhta: zar zvezde nisu večne?