Obradović, Dositej - BASNE
Svinja i hrast 189 136 Konj i zolje 191 137 Stara klisura i vrapci 193 138 Lisica i poda 195 139 Orlić i sova 197 140 Bik i jelen 199 141 Magarac i Ezop 200 142 Bakarna statua 202 143 Herkules 204 144 Dete i zmija 207 145 Bik,
A kad neće, neka ga; mi ga silom ne naterasmo. 139 Orlić i sova Mlad orlić upazi negde u šupljem drevu sovu, pristupi k njojzi, i upita je šta tu čini.
„Evo mislim i razmišljavam”, — otvešta sova. — „A o čemu misliš”, — priloži orlić, — „o dobru ili o zlu?” — „Ta padne mi katkad i što zlo na pamet,” — reče ona, —
Dučić, Jovan - PESME
MRAK Ide red crnih jablanova Svu noć kroz mračno polje žita. Kraj puta negde huknu sova, Mesec se javi iza rita. Mrak teče gust kroz crnu draču; Talasić kliznu ispod graba.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Kao sova što drema u trulom drvetu stoje ona i ćute i žale za starim vremenima i onom mladošću. Gle, jauču ona, zlatni vek je
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A odnekuda se čula i sova. Isakovič je, kao i njegovi bratenci, bio sujeveran. Nije voleo da čuje sovu iz mraka. Bio je još uvek zaprepašćen
Kažu mu da taj čovek vidi, i u mraku, kao sova. A u svojoj crnoj mantiji prolazi nečujno. Posmatrao ga je, uvek, čudeći se, otkud takvog čoveka, među nama.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Uznemiri se čak i sova na jednoj šupljoj bukvi i uplašeno huknu: — Uhu-hu, ko je tu? Toga dana Kruškotresa su negdje u planini gadno izbole
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zatim su se otvorila vrata i one dve provirile napolje. Lica su im bila kao lica sova kad ih ubacite pod reflektore. Kad su vratile glave unutra, čuo sam kako kažu da neko zaista leži na leji krastavaca.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(LMS, 1860, knj. 102, br. 110) Činioci razvoja a) Nasleđe — Đe će kruška no od krušku? (Vuk, 1254) — Đe je sova izlegla sokola? (Vuk, 1187) — Iz vrane što ispane, teško soko postane. (Vuk, br. 1597) — Od zle ptice — zlo i pile.
osobine se neminovno prenose na decu, te je stoga suštinska priroda deteta određena naslednim faktorima („Đe je sova izlegla sokola?“; „Iz svakog panja ne može se svetac istesati“; „Kakvo seme onakij i plod“).
). U poslovicama je takođe jasno ispoljeno shvatanje o važnosti ovog faktora za razvoj deteta. („Đe je sova izlegla sokola?“; „Kakvo seme onakij i plod“).
Radičević, Branko - PESME
Osim jedne, toj se sad požuri, — Grdna, brate, beše stena ova, A u njojzi grdna rupetina, A u rupi jedna grdna sova, A u sove grdna glavetina, Ta dok bi je bumbar obletio, Bi se bogme dosta promučio.
Čudotvor se amo živo krenu, Diže pijuk pa udari stenu, Puče stena kao grom da grunu, A iz stene grdna sova munu, Ja pomisli da oće da bega, Ali ona upravo na njega, Nuto sreće!
tek što ona suknu, A on ti je pijučinom fuknu, Ona pade, vetru dušu dade, Ako dušu kakovu imade. Ode sova, brate, najstarija, Najstarija i najglavatija, Dika, ponos svoj i drugarica, A carica sviju kukavica, Ona pade,
Jedva u njeg' ući mogâ, A pod svodim' kako, jao, Ječaše mu ispod noga; Kako svr njeg' iz zidova Po dekoja suknu sova. 101. Kako ode unapreda, Oh, pusto li svud bijaše!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Beži biljko, u trn-goru! (Propuh žmarci iz Rugova po Dudovom lišću baju.) Može ćukac u svirajku da ćurlikne, mogu sova i sekira da zalaju. Ušuškaj se, Dude brate, u zaborav mesečine, u božije nevidelo.
Spremamo se, žurimo. Šušte tvrde košulje, istkane od konoplje. (Je li sova usnula kad se s kruške ne javlja?) Svijetle se stogulje u zrcalu obzora. Ciča uši izgriza. Krademo se, zvjeramo.
S magaretom pilići, s kruške koza mjauče, a dječica nikako da bukvicu nauče. Kašlje sova s cjepala, kašlje tupo dremljivo. Plesnivi su hljepčići, u kući je memljivo. Krcka mačak orahe pod zovicom cvjetalom.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A kad u klanac, u šumu zađe, u mraku gustom Ćosa se nađe, pred nosom nesta prst. Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!
Skitnica svitac svetiljku pali, čarobnim sjajem putanju zali. A sova huknu svoj ratni zov: „Držte se, ptice, počinje lov!“ RASTANAK Ježić se diže, njuškicu briše.
Silazi sunce, senke se duže, čuje se graja pospanih vrana, sova se javi, spušta se veče, lagano, tiho, bez padobrana. Započe šišmiš nečujan lepet, iskri se nebom zvezdani trepet.
Dolazi noću u svako doba. Čarobnjak mudri, Sova. OGLAS MRAVA Pred kišom, juče, pod svojim listom, sakri me cvetić plav. Zato mu javno odajem hvalu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...
” Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi, Sa buktinjom
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
251. Sova sjedi na bukovu panju, Viš’ nje or’o na jelovoj grani. Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad
251. Sova sjedi na bukovu panju, Viš’ nje or’o na jelovoj grani. Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad su ljudi čudnovate ćudi, Pak će reći, ljubi sova orla.
Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad su ljudi čudnovate ćudi, Pak će reći, ljubi sova orla.“ Al’ besjedi siva tica orle: “Id’ odatle, sovo bućoglava! Nije ’vaki čelebija za te.“ 252.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Inače se zvao: »gospodin Mojsilo«. Bilo mu je oko 45 godina. Živeo je usamljen, kao sova u duplji; nikome nije išao, niti je koga primao. Šetnju je mnogo voleo; šetao se mnogo van varoši, i to večito sâm.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
koji žive u Kini, Zelene žune, kreje, slavuji Od kojih proplanak ko klavir bruji, Soko i jastreb, učena sova Koja zna osam hiljada slova, Deset vrabaca, tri senice I gnjurac iz jaza kraj vodenice, Vatrenih kresta, izbiše
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Suv kao vejka. Tanka kao konopljika. Utanjio se kao stari dub u lazini. Šupalj kao bukva. 2 ŽIVOTINjAMA Beži kô sova od sunca. Bijel kao labud. Bježi od ljudi kao divlje pače. Bira kao medved gnjile kruške. Bos kao pas.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
jedinosuš an — ravan, jednak jedovit — otrovan ježe — kada, ako, koje da jezičnik — paganin jej — njoj jeja — sova jelej — zejtin jelinski — grčki jer — zašto jestestvo — priroda ješče — još, v.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jasne, kao na danu, senke drveća preplitale su se i pretvarale u čipke pune srebrnastog iskrenja. Odnekud huknu sova, a onaj glas se ponovo javi: — Oslobađaj me, šta čekaš? Drhteći celim telom, dečak poče da dele.
Petković, Vladislav Dis - PESME
I dok dubi verna slutnja strah jezivi, I jedina pesma dok je još krik sova, Moje srce, jadno srce, neka živi, Nek još kuda, knjigo moja sviju snova. Čelom mojim i danas je splet od bora.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Troja pada, no Hekuba živi, Da kao sova unučad preživi. SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Sad čovek onde, strahom prisiljen, Prikriva nejač, obučavajuć Da glasa svoga piskom tananim Nauče lajat, il’ kao sova Kroz ponoć nemu glasno kreštati, Kako ih Turci ne bi poznali... GLAVAŠ: Strahota!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Polja krasna radujut se imajuć zelenjeti, i sve na njim' čto nasut se načinu s veseljeti. Jelen v gorah poskakuje, sova hitro vozljetuje. O zlatoje proleće!
Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Pre bi dosad voda gromovi sevala, Slavujevim glasom sova propevala, Pre bi sunce zraka lišilo se svoga Dosad nego Ana obljubila koga.
Ilić, Vojislav J. - PESME
“ Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu. A na pragu hrama svetog, gde se božje ime slavi, Sa buktinjom
Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka! Samo katkad sova krikne i poleti, Preplašena možda od rumena zraka, Od potmule lupe i pesama sveti'...
s razvali braminskih dvora, I celu njegovu dušu obuze sumorna seta Nad spomenikom mračnih, minulih i drevnih leta A sova s razvala kliče i mesec na nebu sija, I vetar sumorno dŷše i crni kiparis nija. 1889.
A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca
i u šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova niče, Strašna sova jasno krešti i straža se u noć kliče. 1892. USAMLjENI GROBOVI 1.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Polja krasna radujut se imajuć zalenjeti, i sve na njim' što pasut se načinu s' veseljeti. Jelen v gorah poskakuje, sova hitro vozljetuje. O zlatoje proleće!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
patka koja ima zlatno perje po trbuhu uteći — (znači i:) preteći, prestignuti: A kadar sam stići i uteći utina — sova ufatiti — uhvatiti uhititi — uhvatiti učiti knjigu — čitati učkur — gatnjik.