Obradović, Dositej - BASNE
Zlotvoriteljan čovek podoban je ovome kurjaku: kad legne na smertnu postelju, sav razdrpat od svoje sovjesti za nepravde i zla učinjena, niti će ga ko žaliti nit o njemu soboljeznovati, no svak će reći: eto čovek koji nije položio
večnomu Tvorcu što ga je u sostojanije položio da to može činiti, i nahodi prebogato nagraždenije u vnutrenjem svoje sovjesti svidjetelstvu da je ispolnio česna i bogoljubiva človeka dužnost.
A bog, sam jedini pravedni sudija, koji će svakomu po delu, po sovjesti i po meri znanja njegova suditi, on zna najbolje što će s kim učiniti, niti će na to od ljudi sovjeta trebovati.
o onom što je svetjejše u čelovečeskom rodu, to jest blagonaravije, vseopšta ljubov, mir, neporočnost i čistota sovjesti. 147 Lisica i tigar „O, da mi je tvoja snaga i brzost,” — reče lisica tigru — „vesma bi mi drago bilo!
A ovakovi ljudi ako su nevježe i neučeni, šta su? Po duši, česti i sovjesti, ništa! I mnogo više, | opačnije i gore nego ništa!