Pandurović, Sima - PESME
Proleće, puno boja, puno sjaja, Osmejaka, nada, čeznuća i snóva, Došlo za dobom splina, uzdisaja, S ticama, preko mora i bregóva.
Nikada možda neću sa dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina, kiše, I čudna sreća doći pod suncem, u slobodi.
K’o dobra majka bez jedinca sina, Duša bez svog će ideala biti, Živeti nemo predelima splina, Dokle se jednom ne raskinu niti Tela i duha, s vremenom i svelom Nadom, a srce prestane da žudi.
Tada je sreća bila čista, prosta, Zadovoljstvo koje ne nanosi griže; Bilo je snage što iz splina diže, Ljubavi, strasti i nežnosti dosta, I poljubaca, poljubaca mnogo...
Petković, Vladislav Dis - PESME
pojave se san, dubine zvuka I melodijâ — tad prijatne jave Opkole mene, i tad moje oko Ne vidi više predeo od splina: Ja se osećam podignut visoko, I tad pevamo ja i violina.