Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Dete — ono, kume! Zar ne vidiš?... Ta stanide!... — viknu Radan i opsova tako strašno da se Mato strese od straha; spodbi ovu glavu šećera, pa što igda može izmahnu te njom u vodu; razleže se pljesak pod ćuprijom, a on se nekako izvraćeno
Moja je opklada! To je žao za sramotu — sećaš se!?... Kapetan samo što spodbi ono burence, pa s njim za plot u avliju. »Daj ponećemo!« viču oni.
Strahinja se beše u prvi mah čisto zabezeknuo i zastao kao ukopan. Ali kad vide da se Živan ne šali, nego još spodbi i poveliki kamen da ga gađa, a on ti zagrebe što igda može kroz bukvik...