Jakšić, Đura - PROZA
Milisav ga je poslušao. Kuća, kao što je bila spolja čista, taka je bila i iznutra: kujna lepo raznim gvozdenim i bakarnim sudovima okićena; u sobi dva, belim čaršavima
Zla nesrećnika! Da pomori tolike ljude!... Lepo, vezao spolja vrata konopcima. Zavetina... Ljudi kao ljudi, napili se, pa spavaju...
Obradović, Dositej - BASNE
” Kažu naši u Dalmaciji da se nad jednim pijanicom upali kuća. Viču ljudi spolja: „Vodu, vodu!” A onoga iznutra stane vika: „Ne idite mi s vodom na oči, da vam Božić na zlo ne dođe! Vina meni!
Dođe miš i pretrči mu preko šije: trgne se lav i skoči iza sna. To gledajući lisica spolja, načne mu se posmejavati govoreći da on, lav budući, miša se boji i plaši.
se, ležaše zatvorena u košari, kad eto ti odnekuda kurjačice, koja, ne mogući k njoj uljesti, počne joj govoriti spolja, zavirujući kroz ogradu: „Sestrice, po svoj prilici ti se misliš oprasiti; zato sam ti ja na pomoć došla.
” — „A zar za moju šarenu kožu ne mariš? — reče joj tigar. — Onda bi se pokazala i spolja sušta kakva si iznutra, hitra i šarena.“ — „Na tome ti lepo hvala!” — otvešta ona.
” Lasnose prevariti na lice gledajući. A šta je u srcu, ko će nam to kazati? Mnogi se spolja čini svetac, a kad posle, čudiš se šta u njemu nađeš.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kako možeš da mi kažeš da jeste? daskama colovačama, popreko i unakrst, daskama kao drvenim putačama, spolja ti zakivaju prozore i vrata! A ti im iznutra dodaješ eksere! ISTINA O PLANINAMA Mi smo granicu držali iza oblaka!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Milenko opkoli, Turci ugase sveće. Milenko zapali dosta krpa i baci unutra, zasvetli se, i oni spolja sve pobiju, glave odseku i u Beograd donesu.
Ja se vratim i tamo amo po pešteri hoda̓, pa opet u kvartir. Ja Kijevo, peštersku lavru i njene lepote iznutra i spolja ne mogu opisati. Trebalo bi da onde vrlo zadugo budem i opet ne bi̓ mogao izraziti kakvo je.
iziđu na nas na Topčider i u Vračar na boj, oni bi lako mogli kapije zatvoriti, i šanac ufatiti, pak oni iznutra, i mi spolja među dve vatre dahije i nji̓ovu vojsku, i ako ne bi sve pobili, mi bi barem oterali u Vidin, kad bi erlije nama od
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
koji bi što zaustio da primeti na »ѕtatuѕ quo«. Utom se užurbaše nešto u sali za igranje. Spolja se čuje potanak razvučen glas: — Ama, evo ulaznice! — Pustite ms! — Šta je tamo?
Lupa — rekao bi, sad će vrata istaviti. Skoči Nikola olako bunovan i viknu. — Ko je to? — Naši smo! — odgovori neko spolja, a jednako gura u vrata. — Koji naši? — upita učitelj, promoliv se kroz prozor.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Svetlosti ni zračka. Hrastovo platno što je zatvaralo taj ćumez beše jednostavno, a spolja ga je zatvarao mandal... Strašno!... On se opet spusti na stepenice... Osećao je zimu i žeđ.
Osećao je zimu i žeđ. Grlo mu se osušilo, a on ne imade ni vode. Stade lupati u vrata. — Šta ćeš? — zapita ga glas spolja. — Dajte mi vode! Ne dobi nikakva odgovora... Mislio je da je onaj otišao da javi subaši za to... Ali ništa...
— Vode!... Vode! — rikao je. — Hoćeš kazati? — pita spolja Marinko. — Neću! Najedared sve zaćuta... On skoči kao pomaman i stade vikati: — Mučite me!... Ubijte me!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ni onda nije umela od čuda ništa da proslavi, pa ni sada. I sada da je neko ubacio spolja kroz prozor čitavu ciglju i polupao joj sav porculan, ne bi se tako skamenila gđa Sida kao kad je čula glas gđe Perse.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj deo kuće još se osvetljavao iz puškarnica, a ložio kroz stare zemljane peći, cepanicama, spolja. Nekoliko soba sa patosom izgrizenim od pacova i miševa, tu, služilo je za zatvore oficira.
Taj traktir se zvao „Zlatni jelen“, a bio je pun oficirskih porodica i glumica iz Teatra. Spolja je ličio na austrijske dvorove u Beču, sa velikim, baroknim, prozorima, a unutra, u dvorištu, na karavanseraje, u
Kroz prozore sudnice, uzane, kao puškarnice, padali su u praznu dvoranu rumeni zraci Sunca, spolja. Sunce je počelo da zalazi tog dana, nad Temišvarom. IV ISAKOVIČ, MEĐUTIM, ODE, KUD GA ŽELjE VUKU...
A samo pri ulazu, na zelenoj travi, belela se peć, koja se ložila slamom, spolja, a u kojoj se pekao hleb, za gospodina Trandafila. On nije krio da mu je miris hleba miliji od mirisa jasmina.
Kod ulaza, Isakovič vide gomilicu, nekih, kočopernih, staraca, koji su čučali, i, na ono malo sunca, spolja, grejali leđa. Jedva su ga udostojili malo pogleda.
kad bi bio sam, kao što je sa ženom razgovarao, dok je bila živa, na jednom banku zemljane furune, koja se ložila spolja. Celu je kuću, inače, bio prepustio svojoj kćeri i deci. On je hteo tu, na banku, da dočeka smrt.
Trebala bi samo desetorica, dvadesetorica, spolja, koji su gotovi da mru, da upadnu na taj most, u koji su ukopane dve topovske cevi – valjda da spreče ulaz kolima.
U slozi i ljubavi. Bar tako se činilo onima, koji su u tu kuću zalazili, spolja. Ništa se, međutim, celog tog decembra meseca ne ču, o Trifunu. Kao da se zauvek bio izgubio, u snegu.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića. I PAVLE, MARIJA MARIJA (sobarica, starica, dolazi spolja): Gospodine, jedan gospodin; kaže pozvan je. PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe!
I AGENT: Znači, dakle, da nije koristoljublje po sredi. Utoliko pre ne bih mogao reći da je provalnik došao spolja. Imate li mlađe u kući?
I AGENT: Sve što se može konstatovati to je: da ovo obijanje nije iz koristoljublja i da provalnik nije došao spolja; on je u kući. Ja mislim da u dalje konstatacije ne treba ulaziti. Ja vas molim da me oslobodite. Gospođo, gospodine!
RINA: Oh, da, da! RINA i NOVAKOVIĆ (odu u Vukičinu sobu). XIII SOFIJA, SPASOJE SOFIJA (dolazi spolja): Jedan gospodin. SPASOJE: Nije ti rekao ko je? SOFIJA: Ja mislim da je to gospodin što ga očekujete. SPASOJE: Ah.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Kažu da sinovi obično liče na majku. Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti. Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam ja tu, niti pita šta je to o čemu govorimo,
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Drugo bi bilo da je ma ko prošao kroz tu izbu, spolja, iz Zemuna. Ovako, on jasno nasluti da neće propustiti ovo veče.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Valja se da ga zadoji napolju, da bi mu se svaka bolest pojavljivala spolja a ne unutra. Valja se da ga zadoji rumena žena, da bi i ono bilo rumeno, odnosno zdravo.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Za stvaralačku tajnu nežnu kao sasa kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a pesnik leži bespomoćan u zemlji dublje od dva hvata.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Uzalud sam se smrzavao na simsu kucajući spolja u prozor, kao, tobože, deda-Mraz, uzalud sam gutao baterijske lampe da postignem onu čarobnu unutrašnju svetlost —
Zatvor je to, ipak, nema tu štatijaznam, svejedno što je spolja kao restoran, razumete, a i robijaši, to jest, kelneri, dobro znaju da će ih vratiti, samo ako... —Baš vam hvala...
Matavulj, Simo - USKOK
— Kad je ovako hladna studen, ne muči me kao kad je vlaga! — Kad je vlaga spolja, treba da rečeš! — doda đakon, prihvativši od đaka čašu... — Jer ova iznutra ne vjerujem da ti škodi!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Zato ćemo ovako učiniti: ispod aljine da se postave kokarde srpske, jer naša srca srpski dišu, a spolja metnućemo mrske kokarde madžarske, za znak kako su nas gnjavili! ŠERBULIĆ: Živio gospodin Lepršić! Zaista pametan dečko!
Do srca nam leži kokarda narodna, jer naša srca dišu duhom narodnosti; a spolja vidi se kokarda madžarska, da se zna da jošt nije zatrt neprijatelj i da treba tući se.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On ne ide dalje od pričanja i pouke, i umetnosti nema u njegovom književnom radu. On život vidi samo spolja, i daje mu ono što se kod ljudi daje opaziti na prvi pogled oka.
romantika i frazeologija dopala se i dopada se uvek široj publici, koja je još sačuvala starinski ukus za sve što je spolja poetično i fantastično, i za šarenu i zvučnu frazeologiju. Mijatović se ogledao i kao putopisac.
Milićević, Vuk - Bespuće
Neugodno ga je dirao glas života koji dolazi spolja, uzbuđuje, potresa, unosi nemir i budi sjene. On voli te polumračne sobe sa spuštenim zavjesama, gdje samo odjekuju,
Mala, blijeda svjetlost rasipa se po sobi; mlaz svježine i hladnoće udara spolja; tanka magla prekriva polje i rijeku; naziru se sura brda, razrijeđene seoske kućice; bljeskutaju zvijezde.
Sremac, Stevan - PROZA
je pao u vatru, misliš: Demosten iz njega govori, pa ko zna kad bi se zaustavio, kako mu je omileo predmet, da se spolja ne ču glas medenice Pujine, a to je bio znak, kao što je poznato svima školovanim i učenim ljudima, da je već vreme da
Radičević, Branko - PESME
XIV Jadna li je ljucka duša, Kad sve na nju nagne spolja, Kad s' odbranit zaman kuša, Kudgod gledne, svud nevolja; Zaman traži da odane, Kad sve žešće naglo amo.
okola gle pusta čadora, Ta srpskoga najveća zlotvora, Serašćera Arslan-Sulejmana; Povrviše Srbi sa svi strana. Spolja svila, al' unutra šta je?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Odležao sam dva-tri dana, blijed i zamukao, a jednog jutra probudi me glasan šum spolja i ja istog trenutka skočih iz kreveta zdrav, lagan i radostan.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Njene suve ruke samo lete, a oko nje razbacano po pet, šest parova gotovih košulja. Prozori sobe ćilimom zastrti, da se spolja iz sobe svetlost ne vidi. Ja je gledam, čudim se i pitam: — Nano?! — A?
Zaćutasmo oboje. Ona je plela. U sobi se ništa nije čulo, a tako i spolja. Jer beše radni dan pa svi otišli na posao. Odjednom polako, tiho, kao uvek, uđe tvoja mati ali nekako još više
Vrata se otvoriše i uđe Tomča. Svi, čak i ja ovamo, na kraj sobe, osetismo hladnoću, koju on spolja sobom unese. — Srećna slava, domaćini! Skočiše k njemu, skinuše mu suri šinjel, postaviše ga za sofrom.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Jadni moji vojnici! — reče ovaj i odgurnu svu žerav ispod nji', pa prigrnu pod obrsta. U to dođe i mačka spolja, pa kad viće da nema žeravi pod onim kotlom što mu je rekla da poda nj najviše loži, sjeti se da je ovaj gledo šta se u
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ja, prost, zapitam je, odkud ima dvojake boje kosu. MAKSIM: Ta samo neka su spolja uglađene, samo neka je gornja aljina čista, a za dalje ne pitaj.
Ili je što ujagmio, ili drugo što na srcu ima? Čudno je čovek ustrojen, kao staklo kojim spolja se sve providi što iznutra leži.
(Zatrpava novce.) Sve je na svetu prevara i opsena. Žena se spolja kiti, da rugobe uznutra pokrije. Ko ne ume pametno govoriti, govori mlogo.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Orjatine, sam me đavo morao ovamo dovesti. Sav se u ćiriš pretvorio dabogda, koliko si me mučio! (Tresne vrati i spolja zabravi.) SRETA: Šta? (Oće da otvori vrata.) More, Pelo, otvori, malo ti je bilo? Na moju dušu, poludila žena!
Lalić, Ivan V. - PISMO
bi svet bio svet, niti bi Rim bio Rim; O ljubavi je dakle reč, i o savršenstvu Nedovršenog, stalno što razara se spolja, A obnavlja iznutra, da nevidljivo nešto Vidljivo postane opet, ali oblikom novim Izrazi svoju vest.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Jer, ako se neko stvarno razlikuje od drugih, mislim, ako se razlikuje iznutra, onda mu je jedini cilj da spolja bude manji od makovog zrna, da ispari, da postane neprimetljiv i da što brže šmugne pored svih onih bitangi što gluvare
Na kraju, umesto teleta u pubertetu, njemu su utrpali govedinu u klimakterijumu! Posle toga, spolja gledano, zaista ličimo na reklamu za srećnu familiju! Radio je otvoren do daske, a cela porodica za stolom.
) bivao je sve niži i niži! I najzad, jedne tihe avgustovske večeri, matori krene da zaliva spolja cveće, a iznutra sebe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Gizdavi Pijetlić po kući šetka, navija krestu, ljepotan pravi, zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene,
mrkom dlakom, jedan je meca, s krznenom jakom, oteo Đoki kolače s makom, kaput, iznutra postavljen kunom, i jagnje, spolja obraslo vunom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
reč il nova sveta reč il hulna koja je bliža ljudskoj puti da li ona što se oglasi iznutra kao vodoskok ili druga što spolja obilazi oko stuba Nađu se reči sa raznih strana jedna prema drugoj i gledaju se belo patnja od reči postaje
jede samo laku hranu i pije rakiju hladnu iz bunara na vrhuncu svetskog doba nastaje ravnoteža između unutra i spolja i svaka je ličnost vredna izbacuju se koprive iz reči i zida se krematorijum velik nasred polja i cveća u
kad sunce hoće da zaokruži tvoj pogled on se izmigolji i ruži sam po unutrašnjim prostorima koji se lako obrnu ka spolja tu se i mnoga potroši snaga potrebna cvetu da cveta i suncu da greje i ljubavi što se prenosi skokom.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
MIĆA (dolazi spolja, nosi jedan koferčić): Gle, pa vi ste već tu, prija-Sarka? SARKA: Nisam ja već tu, nego nisam ja ni odlazila odavde.
(Ode.) POJAVA II SARKA, GINA GINA (dolazi spolja vrlo oprezno, okrećući se levo i desno i ne videći Sarku. Ona na prste prelazi preko scene, noseći pod miškom veliku
AGATON: Bolje, videćemo da l' će biti bolje! POJAVA H PROKA, PREĐAŠNjI PROKA (dolazi spolja): Jeste li svi tu? SIMKA, GINA, TANASIJE, MIĆA: Šta je? PROKA: Ne valja! GINA: Šta ne valja?
TANASIJE: Jest, jest, da se raziđemo! (Svi se razilaze u svoje sobe.) POJAVA XI DANICA, ADVOKAT ADVOKAT (dolazeći spolja s Danicom): Gde su, dakle, ti naseljenici? DANICA (obučena je, pošto je došla spolja): Po sobama.
DANICA (obučena je, pošto je došla spolja): Po sobama. ADVOKAT: Po kojim sobama? DANICA: Po svima, zauzeli su celu kuću. ADVOKAT: Hm!
Al' tako vaspitan čovek pa poštuje tugu! POJAVA III AGATON, PREĐAŠNjI AGATON (dolazi spolja). SVI (opkoljavaju ga radoznalo, upravljajući mu jednovremeno pitanja): Dakle? Jesi li bio? Šta kaže?
SIMKA: Pa bolje, dabome! POJAVA VI ADVOKAT, PREĐAŠNjI ADVOKAT (dolazi spolja): A! Gosti su još ovde? AGATON: A, ne! Rasterao sam ih ja sve. Eno ih po sobama, pakuju se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
nje su položene grede s jedne na drugu stranu, onda izvestan sloj šaše, a preko toga ona izbačena zemlja, te je zemunica spolja ličila potpuno na svežu humku. Otvor je bio prema strani gde je top.
Ipak, ipak, u bateriji je osećanje spokojstva mnogo veće, jer smo bar pošteđeni iznenadnih prepada. Spolja čujem bat nečijih nogu i neko pita za potporučnika. — Potporučnik Radojko — veli mi Aleksa. — Pomaže bog...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
te ih otvori, pogledajući uzgred Gojka, koji stajaše snužden, zbunjen, gledajući tupo kako Drug otvara prozore i kako spolja jurnu hladan, oštar vazduh. — Šta radiš ovo, za ime Boga! viknu Velja čudeći se, pa ga svojski napade za ovu nečistoću.
Beše mrak. Taman on smišljaše da se krene do predsednika, a spolja ga zovnu oštar glas. On iziđe brzo, jer poznade predsednika. — Pusti toga čoveka, nek ide kući.
O, mili !... I ona ga opet steže vrelim uzdrhtalim rukama... Tako im prođe čitav čas... Odjednom na prozoru, spolja, stade se pomaljati crna čupava glava s razrogačenim očima...
Očajan, ugušen jauk, sličan samrtnom ropcu, ili davljenikovu krkljanju, razleže se spolja, ali ga u sobi niko ne ču, a napolju pirnu povetarac k odnese ga na lakim krilima daleko, daleko od ovoga prizora...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
vojnik u turskoj vojsci dilbagija - vrsta amajlije, duguljasta ovalna srebrna kutija u kojoj se nosi zapis od uroka; spolja je obično napisano: “Mašallah“ (na arapskom, a znači: ono što Bog hoće - to i biva - sve zavisi od božje volje); stavlja
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MILUN: Karamarković? Nju su, čuješ ti, ubili posle! Spremala se da ide kod šćeri, na babine. A oni ti upali. Čulo se spolja kako ona iznutra zapomaže! A straža je posle privela ovoga njiovog! (Filip je živnuo, kao da je primio poruku.
Ne vredi ni kad bi ruku sa njom osjeko! SOFIJA: Kakav je to mrak, gospode Bože! DROBAC: Spolja mjesečina, a unutra mrak i smrad. I valja mi po tome mraku i smradu tumarati... SOFIJA: Dokle? DROBAC: Ko zna dokle.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
stvari; ali, glavno je da mi paradiramo po ulicama uz jeku truba; a već ako bi opasnosti po zemlju uveliko nastupile spolja, onda bi se valjda i ministar spoljnih odnosa zemaljskih počeo nešto o tome brinuti, ako ne bi bio slučajno zauzet svojim
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu. U uglu između ovog zida i zadnjeg veća gvozdena peć, koja se loži spolja. Između peći i vrata orman sa fiokama, a više ormana kredom rađene slike, Jevremova i Pavkina.
PAVKA (krsti se): Ju, kako da nas se ne tiče, pobogu, čoveče! XII MARINA, JEVREM, PAVKA MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, dobar dan, gazda-Jevreme! JEVREM: Dobar dan!
(Odlazi.) XVIII JEVREM, DANICA JEVREM (pošto ga je ispratio, vraća se zamišljeno). DANICA (ulazi spolja): Ode gospodin Sreta? JEVREM (trgne se iz misli): Gde si bila dosad? DANICA: Pa tamo, u hodniku.
) Danice, Danice! (Gunđa sam za sebe.) Gledaj ti, molim te, nje! XII DANICA, PREĐAŠNjI DANICA (ulazi spolja): Evo me! JEVREM: Je l' tamo onaj tvoj? DANICA: Nije, otišao je. JEVREM: Pa šta ćeš ti tamo?
Na dnevnom je redu sutra zakon o neposrednoj porezi. Upamti to! XVI GOSPA MARINA, PREĐAŠNjI MARINA (dolazi spolja): Dobar dan, prijatelju, dobar dan želim! Ju, da vas nisam u poslu prekinula? JEVREM: A, nije, svršili smo!
Kad uđe u sobu, razvija i razgleda.) I što je glavno, čitko napisano! (Spolja se čuje larma.) XXII JEVREM, MLADEN, GRAĐANI MLADEN (utrči): Evo ih! (Otvara širom vrata.) Izvol'te braćo!
I sad našao da mi donese račun?... Pa oni su već stigli? (Muzika pod samim prozorom. Spolja velika vika. On prilazi uzbuđeno prozoru, brišući se od znoja.) IVKOVIĆ (prilazi svome prozoru).
Spolja velika vika. On prilazi uzbuđeno prozoru, brišući se od znoja.) IVKOVIĆ (prilazi svome prozoru). NAROD (spolja): Živeo! (Zatim se čuje pojedinačno.) Pst! Mir! Čujmo! Čujmo! GOVORNIK (spolja): Dragi brate i izabraniče narodni!
NAROD (spolja): Živeo! (Zatim se čuje pojedinačno.) Pst! Mir! Čujmo! Čujmo! GOVORNIK (spolja): Dragi brate i izabraniče narodni! Ti čuješ oduševljene usklike naroda, a poraz nasilja i nepravde.
Živeo! (Muzika svira jedan kraći marš.) JEVREM I IVKOVIĆ (za vreme muzike, svaki na svom prozoru, klanja se napolje. Spolja raznoliki i zbog muzike nerazumljivi uzvici.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A to je opet znak, što rekao ćir Pašona, da napredujemo »u vospitanje i civilizaciju jevropejsku«. Pa ne samo da je spolja izgledom i iznutra rasporedom i komocijom bila monumentalna, nego se inače odlikovala od drugih, po drugim mestima,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
LUBENICE Sazrele su lubenice Pokraj vode Studenice. Spolja plave, iznutra zrele, Svaka ko burence, — slatke, medene; Sa donje strane žućkasto-bele, Nabrekle, ladne, ledene,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Neki od njih imaju, jačine radi, jeguljinu kožu samo u sredini, a spolja je kudelja. Drugi su izrađeni od same jeguljine kože, isečene na tanke kajševe i čvrsto opletene.
da bi se mogla uspostaviti ravnoteža između unutarnjih tečnosti i morske vode, ona ne trpe ništa od velikog pritiska spolja.
cev spustili lestvicama u posmatračku kuglu, oni uprave fotografski aparat, ili aparat za filmsko snimanje u pravcu spolja osvetljenog konusnog vodenog prostora i snimaju ono što se u taj mah bude u njemu našlo. Prvi pokušaji Viljemsona 1913.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Čista, spremna, i kao izložena, stoji otvorena za goste, za taj svet spolja iz varoši. I sada po njoj, što jači dan, sunce sve svežije i toplije zagreva a sa crkve jače i uznemirenije zvona
Simka, kada to vide, brzo se okrete i ne davajući Ciganki da i ona uđe, vidi, presrete je i naredi joj da stoji spolja i jako, dobro da drži zastirač, kako se ne bi ništa videlo.
Ciganka ostade spolja držeći čvrsto zastor, da se ne leluja, tajanstveno smešeći se, misleći da se zato kriju što će Simka sada Sofki,
Što otuda (spolja, iz čaršije) ne pusti njih nekoliko, da ove đuvendije umire?... — O, o... tetka amamdžike, pusti Vaski onoga njenoga
Zemlja se crnela meka i izrivena. Pored onog njihovog sopčeta i cela je kuća bila spolja okrečena, pa i ona velika soba, osobito one njene crne, kuršumima izrešetane tavanice i grede. Štala je bila ispražnjena.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Orlovi najradije samci lete. — Orao se uvijek na visine vije. — Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra. — Mučno čovek uvek jednak može biti. — Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.
— I panj je lep obučen i nakićen. — Nije toliko đavo crn k o liko ga moluju. — Nije sve zlato što se sija. — Spolja gladac, a iznutra jadac. — Pod jagnjećom kožom mnogo puta kurjak leži. — Ne gledaj vlat, nego klas.
Az, šed poklonjusja, Pred carem smirjusja, Tamo i az predsta, Gdje nam dete Hrista itd. (Spolja uđe Guba, obučen kao luda, ili pajac, ili đavo).
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
115. Skoči srna iza trna, đe se svila, tu i umrla. 116. Slamna kuća, gvozdeni pritisci. 117. Spolja telo, a unutra košulja. 118. Sprijed šilo, straga vilo, ozdol artija, ozgor mantija. 119.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ANĐELKO: Tako! CMILjA: Stići će tebe moje suze! (Odjuri u kujnu) ANĐELKO: Ajde, za svašta nos u kecelju! (Spolja ulaze Ikonija i Stavra) IKONIJA: Ovoga mi krsta! Odneli ga zajdno sa govornicom!
IKONIJA: Ja ne zabadam, nego pitam! Falila si ga, ne znam ni sama, u zvezde! GOSPAVA: Sve to spolja izgleda fino, dame, gospoda, deca vukovci, za primer! Dame, mogu da zamislim!
CMILjA: Neki supovac! IKONIJA: Zašta ga tereti? CMILjA: Otkud znam! IKONIJA: Kako iako istrča sonom nogom? (Spolja, naglo, škripa kočnica, tresak, zatim tišina. Sve tri žene stoje kao skamenjene.
Dokazi! Sami ne možete da izdržite svoje dokaze! A što se niste bunili kad vas je bolelo? TANASKO (spolja): Sekund, goskapetane, zaboravih ovu puščetinu! (Ulazi. Gleda Prosjaka.
Stanković, Borisav - JOVČA
svetlost, promiču iznutra senke; s leva, pored stepenica, neko sa zapaljenim fenjerom pojavi se i opet se izgubi natrag. Spolja se čuje svirka samo ćemana, prigušeno, čežnjivo. JOVČIN GLAS E, prijatelji, eto to je ta Jovčina kuća, imanje.
JOVČA (besno, očajno, oštro): Nema joj leka, nema! (Zareži, zaškripi zubima, misleći na kaznu za nju. Staje uz vrata spolja; vidi se kako se silom odupire plećima i glavom da se ne skljoka, da se održi uspravno.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Radovala se: sad će suze linuti. Suze ne potekoše hladnim obrazima. Treba sve, i najveće grehe ispovediti. Spolja se čuo jedan jedini manastirski petao. Ali tako zvonko kao da iz oltara kukuriče. Stresla se: da nije zora?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
) U taj mah, Karađorđe je bio prestao da kucka noktom o okno i okrenuo se: pričinilo mu se da je, zaslepljen belinom spolja, lelujavom a ogromnom, ugledao pred sobom Jovana Dobraču kako stoji, i on sav beo, zasut nekim praznim snegom koji
gde je kuća pesnika Milana Rakića, nalazila se zgrada u kojoj je jedno vreme stanovao, u prvom ustanku, Rodofinikin. Spolja neprivlačna ali iznutra prostrana i, govorilo se, prijatna, ova zgrada na sprat bila je, do njegove pogibije, konak
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Zato je lađa i sa svoje estetske strane bila pravo remek-delo. Sva tri sprata lađe bila su spolja arhitektonski povezana džinovskim atlantima koji su na svojim glavama nosili dorski venac, sa triglifima i metopima.
„Znači da je vazduh spolja utiskivan u bure“. „Sigurno“. „A čijom snagom?“ „Živimo, dragi gospodine, na dnu vazdušnog okeana, koji pokriva
Mora da je imala na svojoj površini kakvu nepravilnost, kakvo udubljenje, pa nije mogla da izdrži pritisak vazduha spolja koji ju je ulubio. Ali kad moj majstor načini drugu, savršeno okruglu, loptu, uspeo sam da je skoro potpuno ispraznim“.
„Ta nije mogućno!“ Zvonce koje sam stavio u svoj recipijenat dok je u njemu bilo vazduha, čulo se spolja vrlo dobro čim se zaklatilo, ali kad sam iz recipijenta izcrpio vazduh, onda se nije čuo ni najmanji zvuk“.
To se primećivalo već spolja: stara kuća beše opravljena, sveže okrečena, prozori i vrata novo obojeni, a poabani, mahovinom prekriveni krov okrpljen
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jer ne samo svežina, već spolja ne uđe nikakav zvuk, niti žumor, niti miris, ništa sem nešto više svetlosti i to umorne, sumorne i mrtve.
Pa se naglo otvore vrata paviljona, pojuri studen spolja kao bes i sestra Ѕtephenѕon uleti zadihana, sa pokislim rumenim obrazima i crnim mačetom na grudima ispod šala.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
razdvajanja ličnosti bio tako snažan i tako stvaran, da sam osjećao potrebu da me neka gruba i slijepa fizička sila spolja sa svih strana pritisne, da me zgrune, da me suzbije natrag u granice tijela.
Praktični događaji vanjske su stvari koje spolja na nas nalijeću. To su kao žestoke, iznenadne bolesti, koje katkad jako potresu naš organizam, koje mogu i da ga
— da baš u toj drugoj rečenici ležim ja, čitav ja. Ona prva došla je izvana: osjećao sam je kao nametnutu spolja, prišapnutu od nekog ne-ja; doduše mnogo pametnijeg i, nadasve, mnogo razboritijeg od mene; ali od nekoga kome je lako
Ništa spolja nije moglo da upliviše na savršeno podešenu konfunkciju prsti-tipke-čekići. U susjedstvu smo imali djevojčicu od deset
kao da je bila moja, kao da je izvirala iz mene, iz dubine moje puti, a ona naglo nadošla usplahirenost kao da je spolja nahrupila u me i prenula me. Povratka se, naravno, ni ovog puta ne sjećam. A vjerovatno ni prvih buđenja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sednuvši na mestu, stade preturati slamu i osluškivati neće li se opet što čuti spolja. Uostalom on se i ne nadaše da što čuje, ali mu je bilo veoma potrebno da se ma čim zabavi, da nađe ma kakva posla
Unapred je već određen svakome posao. Stražarima su određena mesta na vratnicama dvorišta, koja će posesti spolja i čuvati da kroz njih niko ne uđe i ne iziđe.
— Došla, gospodine, ona devojka što ide sa Đuricom... Traži vas, kaže, da preda Đuricu. — Zaključaj brzo vrata spolja ! — reče mu on tihim glasom. — Zaključao sam, evo ključa.
— Budan je... nešto šuška, jamačno se sprema... U isti mah začu se neki uzvik spolja. Mitar istrča iz kuće, doviknuvši onoj dvojici: — Pazite! Žena se probudi, za njom i deca...
Boj... prava bitka!... Ispalio je već oba revolvera, pa dohvati magacinku. A spolja odjednom prestade vatra... Šta li će sad?... Đurica se izdiže polako na prste i pogleda na onaj prozor ispred kuće.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Nekoliko dana sam proveo u hotelu i spolja posmatrao život u Kembridžu pre nego sam ponovo došao u posetu Nivenu iz ”Trinitija” i Oskaru Brauningu iz “Kingsa”.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dijete iz zipke bolje plače. Pođe da ga smiri. Marko povrati se k prozorčiću. U nisku sobicu spolja navire čisti, steži vazduh i pomalo osvaja je ljetnjim, sivim, svijetlim svićanjem i nosi sobom sa školja i s mora
ćelije, mračni hodnici još se razaznaju; gazim po suvome tlehu, a kroz prozorčiće, tek što bi glavu promolio, dolazi spolja vesela danja svjetlost, no ne može da prodre puna u unutrinu.
Kroz tesne ulice dođoše do vrata neke zaprljane potleušice i stupiše unutra. Ima dva dana što tu konače, jer ih je spolja kiša oterala. Nije bilo druge, valjalo je otkinuti od nadnice deset novčića za konak.
Oko njegova kreveta okupila se domaćinova deca, a on svakome deli po komadić. — Jedite, — veli im, — zdravi bili! Spolja čuje se vreva svetine i ljudski kikot, a kad muzika prođe pored kuće, domaćica otvori vrata. — Ne otvaraj!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tek je tada moguće stvarno i neophodno razumevanje, a ne lako i nesvesno prevrednovanje spolja, sa tuđe pozicije. Pozicije koja je rodno mesto mnogih naših nemilih nesporazuma.
Dosta zanimljiv pesnički postupak, i lep doživljajni ugao iz kog se subjektivno svetlo proliva na spolja viđeni svet. Paganske slike mogu se spojiti s hrišćanskima, i stopiti u nove, raskošnije.
sa stanovišta njenih pripadnika, dakle iznutra, ili sa stanovišta pripadnika neke druge, bliže ili dalje kulture, dakle spolja. Naša, srpska kultura, pripada balkanskoj, odnosno balkanska se kultura pojavljuje i kao srpska.
I mi i oni čudimo se zapravo kulturnim navikama konvencijama viđenim spolja, tuđim očima. Uostalom, koliko nogu stvarno ima mala noćna životinja iz naše dosetke?
Ukazaćemo najpre na ono što se spolja nalazi, što se neposredno vidi, da bismo pri kraju nešto dublje zahvatili sam problem.
Kompozicija pesme, kao što se već i na prvi pogled vidi, usmerava i vodi naše opažanje od spolja ka unutra. U ovakvome, vešto sređenome poretku, slike i dolaze do izražaja, slike same po sebi, slike kao takve.
se priča završi, izlazi iz ovoga uslovnog vremena i dospeva u jednu drugu vremensku „perspektivu“, iz koje, tako reći, spolja gleda na priču. Ali o tome ćemo kasnije nešto reći.
Na ova se sintaksička ponavljanja (i paralelizme) može gledati spolja, i tada u njima raspoznajemo retorički postupak što je osobito došlo do izražaja u Matićevoj socijalnoj i na aktuelne
Ovi jedva osetni i gotovo himerični slojevi slika i i značenja u Popinoj su pesmi isto toliko spolja nevidljivi a značajni koliko i donji slojevi boja na ikoni: njihovim se prosijavanjem kroz gornje, nama bliže slojeve,
svet kao živu celinu, kada se vraća „izvoru žive vode“, a sama naša zemlja, koju smo već opustošili i iznutra i spolja, beži „prema pojilu repatih zvezda“.
Na žalost, naši se istoričari i dalje zanimaju samo za ono što se spolja vidi i što se faktografski može potvrditi. Kultura, međutim, živi u ljudima, u njihovoj percepciji i doživljajima, a ne
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
E što je bezobrazna, po tri puta čovek da joj kaže. (Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe! Bar da je kao što treba kad ga čovek plaća.
ČEDA: Samo kad bi se s njom moglo čestito razgovarati. III PREĐAŠNjI, ŽIVKA ŽIVKA (dolazi spolja pod šeširom a za njom jedan fotografski šegrt nosi preko ruke haljinu uvijenu u beli čaršav): Metni ovde!
ANKA: Hoću, gospođo! (Odlazi.) H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (zadovoljno seda u fotelju). UJKA VASA (dolazi spolja): Dobar dan, Živka. ŽIVKA: O, to si ti, Vaso, otkud ti? VASA: Kako otkud ja? Pa ko će da ti dođe ako neću ja?
”). ANKA (dolazi spolja. Ona je obukla drugu, lepšu halinu): Gospođa je sama? ŽIVKA: Pa jeste, sama... ANKA: Vi, gospođo, izgledate tako
Zatim prilazi ogledalu i, kvaseći prste na usnama, doteruje obrve i udešava frizuru). ČEDA (dolazi spolja): E, a šta vi tu na ogledalu radite? ANKA (koketno): Pa doterujem se, gospodine! ČEDA: E, ako, ako!
Zavesa ČIN TREĆI Ista soba kao i u prethodnom činu. I PERA, ANKA PERA (stoji kod vrata iz kojih je došao spolja, sa šeširom u ruci, očekujući Anku, koja je otišla u levu sobu da ga prijavi).
'Ajde videćeš! Ne bila ja koja sam ako još danas ti sama ne moliš! XIV VASA, ŽIVKA VASA (dolazi spolja): Živka, evo ih idu! ŽIVKA: Ko? VASA: Familija! DARA: Ja ću da se sklonim! (Ode.) VASA (otvara zadnja vrata): Uđite!
VASA: Beštije jedne! (Odjuri i sam.) XV ŽIVKA, ANKA ŽIVKA (klonula od umora, pada u fotelju): Uh! ANKA (dojuri spolja): Gospođo, one se dve vaše rođake počupaše. ŽIVKA: Neka se čupaju, šta me se tiče.
Rako!. RAKA (dolazi spolja): Šta je? O, zete, što si se tako obukao? ČEDA: Kazaću ti, ali da nikome ne kažeš. Evo, daću ti dinar da nikome ne
Dakle, on je sve to zamesio? E, Vaso, sad si zbrinuo celu familiju! XXIV ČEDA, PREĐAŠNjI ČEDA (dolazi spolja, noseći Ristin kaput i (pridržava mu da ga navuče): Obucite kaput, zaboga, dobićete inače kijavicu.
I ANKA, DARA ANKA (dolazi spolja, noseći svežanj novina): Evo, gospođo, nisam mogla više da kupim od dvadeset brojeva. (Ostavlja na stolicu pored ostalih.
(Ode u sobu po stvari.) II RAKA, ANKA RAKA (dolazi spolja, noseći desetak i nešto više brojeva): Evo, ja jedva našao dvanaest. (Ostavlja na stolicu.) A ti Anka?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako su kod duboko potresenog Tomče unutarnji grčevi i mišićni trzaj i spolja produženi i pojačani u igri svetla i senke.
U drugoj verziji temporalna je shema znatno pojednostavljena, pre svega zato što se više spolja ne vide prelasci sa prospektivnog na retrospektivni ugao gledanja.
zapravo svuda Stankovića nalazimo pred odlukom: produžiti opis iznutra (iz doživljaja lika) ili ga zameniti opisom spolja (iz autorovog pogleda).
Jer likovi ovde malo govore, dijalog je redak, a i kad ga ima, oskudan je. Ali tako je samo spolja, a spolja su gledali gotovo svi dosadašnji tumači.
Jer likovi ovde malo govore, dijalog je redak, a i kad ga ima, oskudan je. Ali tako je samo spolja, a spolja su gledali gotovo svi dosadašnji tumači.
Ali u romanu, premda se taj Todorin govor doista daje, daje se kao da je odvojen od nje i spolja viđen. Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo kao da je odvojeno od nas, pomalo čak i kao
A to je, dabome, glas Magdin. Drugačije je u prednjim polovinama: autor spolja opisuje Magdu, ali onako kako je u tim trenucima vidi, zapravo iz susedne sobe čuje i zamišlja Sofka.
Ni do jednog se od tih opažaja ne može doći spolja, nego iznutra, iz lika, iz telesnoga samoosećanja. Premda se spolja daje, u autorovo ime, opis se kod Stankovića okuplja
Ni do jednog se od tih opažaja ne može doći spolja, nego iznutra, iz lika, iz telesnoga samoosećanja. Premda se spolja daje, u autorovo ime, opis se kod Stankovića okuplja oko subjektivnog doživljaja, sa jezgrom u Sofkinome telu i sa
ulici, pa je stoga senovito, i uveče se iz njegovih dubina odvaja prohladna vlaga; da donji i gornji sprat kuće povezuju spolja vidljive stepenice; da je donji sprat uvučen, sobe tamnije, ponekad vlažne; da je gornji sprat izbačen napred, sa velikom
Suštinski je to isto kao kad autor - gledajući spolja, a zapravo gleda prema nama čitaocima kao čist posrednik - lik naziva neutralno imenom Tomča, Todora, Marko, Maja.
Ali nama u romanu nije dato da na zbivanja gledamo odatle, spolja, polazeći od društvenih promena i idući ka porodici, dakle sa onoga sociološkog stanovišta koje je mnogim
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Glavaš s Hadžijom odlazi. Čuje se spolja ponovljeno puškaranje.) ĐENADIJE: O, bože silan! Milostiv tvorče sviju naroda! Nevidan štite roblja nesrećnog!
skončati!... (Čuju se spolja puške.) Na posô sad! GLAVAŠ: Biraj, Isače, Pa gađaj glave kao duleke! Nek’ pršti kora tvrde lubanje, A glupog
(Stanoje gađa sa jednog, a Isak sa drugog prozora.) KOLEBAN (viče spolja): Predaj se, Stanoje! A tvrda reč ti od muselima, On će za tvoju glavu jemčiti.
A tvrda reč ti od muselima, On će za tvoju glavu jemčiti. GLAVAŠ: A je li Turčin taj vaš muselim? KOLEBAN (spolja): A da! GLAVAŠ: Ako ti, Kôle, teško ne bude, Ovaj mu danas nosi odgovor! (Puca.) KOLEBAN (spolja): Promašio si.
KOLEBAN (spolja): A da! GLAVAŠ: Ako ti, Kôle, teško ne bude, Ovaj mu danas nosi odgovor! (Puca.) KOLEBAN (spolja): Promašio si. U krvi svojoj Jusuf izdiše. GLAVAŠ: Svejedno!... Turčin je!
(Puca.) KOLEBAN (spolja): Promašio si. U krvi svojoj Jusuf izdiše. GLAVAŠ: Svejedno!... Turčin je! KOLEBAN (spolja): No primi lepo moju ponudu, Dok nije oganj cevi garave Na krovu tvome sveću užegô, Te ćeš kô tanka zmija pišteći,
ĆERIM (spolja): Ta šta ga moliš, Kolebane!... Kad zvono ne možeš, razlupaj klatno!... Glavno je da se ućutka. ISAK: Vala, Ćerime,
(Puca.) ĆERIM (čuje se spolja): Proklet, dabogda! ISAK (ljubi cev): E, bog da prosti! Ćerime!... Evo Isaka!... Ćerime! Paša te viče...
Tamnice, paloš, sindžir, vešala? Buntovnu raju treba mučiti! A mirnu, opet, miru učiti!... (Vidi se kako spolja dim ulazi.) Stanoje!... Ovo je dim!... GLAVAŠ: Eno, i plamen kanda prodire Kroz suve grede stare kolibe?...
) Stanoje!... Ovo je dim!... GLAVAŠ: Eno, i plamen kanda prodire Kroz suve grede stare kolibe?... KOLEBAN (spolja): Predaj se, Stanoje!
(Glavaš, nanovo ranjen, posrne, ali se brzo ispravi, isuče nož i skoči napolje.) GLAVAŠ (spolja): Ha, dobro je!... Tâ me izgore! Spa... so... Zbo... gom!...
TREĆI TURČIN: Dalje odavde, svi! Od moje puške pade Stanoje, Moj će mu handžar glavu rubiti!... (Spolja se čuje pucanje, larma i psovka itd. Turci uprepašćeni.) Al’ šta je ovo? RADAK (spolja): U plamen s njima!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prišao sam mu da pomognem. On duboko uzdahnu i pogleda u tavanicu. Spolja je dopirao cvrkut vrabaca i veseo žagor. — Čini mi se — nastavi Vlajko — radije bih se ubio, samo da ne gledam više
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori? BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej! RADOŠ: Ma ko ste vi? (Za sebe).
(Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori? BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej! RADOŠ: Ma ko ste vi? (Za sebe). Još pitam ko?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
vijenca onije' ljutije', crljenije' paprika, zaključam vrata na sobi, namaknem kapke na pendžere, pa onda, kako se vuruna spolja loži, turim one paprike i probijem pet-šest lončića na vuruni, zatvorim je sačom a i tutunluk podobro zašuškam da dim
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Zavesa ČIN DRUGI Pisarska soba u srezu. U dnu vrata koja vode spolja, sleva (napred) vrata koja vode u praktikantsku sobu, a zdesna (u dubini) vrata koja vode u kapetanov privatan stan.
IX KAPETAN JEROTIJE, PREĐAŠNjI JEROTIJE (ulazi spolja pod kapom): Je l' nije tu gospodin Vića? MILOSAV: Nije! JEROTIJE: Dabome da nije, kad uvrtio sebi u glavu da nađe
Nastasijević, Momčilo - PESME
PORUKA 1 Prozrem vas: jadna jasnota, umlje, jadna reč, mračni put grete. Zamukni mukom skota; — dostojan spolja lik i um, unutra zver i bespomoćno dete. 2 Mrklo kad jezgro života, zamrači njim i prazni umlja vid.
4 Jadna jasnota, umlje, jadna reč, mračni put grete. Dostojan spolja lik i um, unutra zver, i bespomoćno dete. PUT 1 Jer gazilo se tuda, jer gazilo, i neboga, evo, stopa utabava;
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
sve to izvan njih samih, izvan kuće, u maali, čaršiji i među svetom se nije znalo, nije smelo da se opazi i oseti. Spolja, sve što je bilo vezano za kuću, za ime, bilo je isto kao i pre.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kod pravoslavnih bere se onoliko krupnih cvetova margarite koliko ima čeljadi u kući, pa se zadenu u kući u brvna spolja oko vrata.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Pomete me, — veli. S druge strane vatre trže se krmača i zagrokta. Do njih odmah preživlju goveda, a spolja udar vjetra bije preldžije u leđa i drma rasklimanim vratima. Baciše još nešto suvaraka na vatru; diže se plamen.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Taman počnem nešto da mislim, ili bolje da kažem: taman mi se misli sjate oko nekog zgodnog mesta, kad iznenada spolja bane zveket i dreka. To su se sudarile dve krvožedne gomile, rešene da jedna drugu istrebe.
vreme sparujući nas dvoje u tu četvoronožnu i četvororučnu životinju, kad su ga svuda okolo čekale zanimljivije stvari: spolja je dopirao zveket bitke i nečastivi se dovoljno dobro zabavljao, tutkajući vojnike protiv razbojnika i obratno, da bi
pogled na druge, zabavljao se sitnim greškama u njihovoj prirodi da bih zabašurio sebe koji sam sav od glave do pete, i spolja i iznutra, jedna velika greška.
se moje opake zlobe, misle: otkud će ta grbava smlata imati uši za naše tanane kao paučina meke sanjarije, ono što je spolja nakazno, nakazno je i iznutra. Ostavio sam ih da svoje tajne odboluju sami, jer zbilja šta ću ja tamo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I juriš otpoče zorom. Spolja strašne se bore, Da snažnim rukama svojim prikače lestvice gore. A ozgo junačka momčad, i žene, i hrabri ljudi, Sipaju
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa velikim ljudima je slično kao i sa starim mavarskim građevinama: spolja neugledne, otkrivaju Vam one svoju lepotu, bogatstvo i raskoš tek kada stupite u njihovu unutrašnjost.
Ova četiri kruga koja su se obavila oko moga paviljona pretstavljaju putanje unutarnjih planeta. One su spolja optočene širokim međuprostorom od dvadeset sedam i po metara, koji ih deli od spoljnih planeta.
Uzmemo li sada u obzir da je svaka planeta u svojoj sredini mnogo gušća nego spolja, onda uviđamo da se velik deo tela Jupitrovog mora nalaziti još u gazovitom stanju, kao što je to slučaj kod našeg
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Naginje se i viče): Paraputa, Paraputa, ja sam, deda tvoj, ne boj se! Nećeš izgoreti! PARAPUTA (spolja, neviđen): A, ti, dedo? Dobro! Evo jedem ja, jedem. MIRON Ama zašto zemlju jedeš, za Boga? PARAPUTA Jedem, jedem!
SAROŠ (mračno): Daj dva momka. KAFEDžIJA (viče): Kostaći, Ristaći! KOSTA i RISTA (spolja, iza kelneraja): A? KAFEDžIJA (poleti k njima): Kakvo »a«? Aksilos! Nemat »a«, nego brgo ovam. Da ne poručate ćuteci.
(Najednom skoči): Idem, idem. Ne mogu sâm. Ne smem da sam sâm. (Odlazi.) KAFEDžIJA (viče spolja dok momak plače): Ovam ti, nestrećo! Aman, bre, otresi se, nestrećo jedna. Gledaj go, na nozi spijet!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” Rista je bio po liku i stasu sušta mati. Ali narav nije bila materina. Ponosit, plah, čistunac na sebe spolja i iznutra do inata, pametan, opasna jezika. Majstor Kosta je pravio figure u razgovoru, a sin njegov ih razbijao.
Što kaže narodna: prošao nešuš i ni šušnuo nije. Tako se tu rađa, tako umire. A spolja nikakvih promena. Melanholija tmolih vodâ.
U ljudma nisu pokreti i akti, nego samo potencije. Aktivisanje potencija dolazi spolja, od drugog. Lanac pokretača i pokrenutog nije beskrajan, on se zadržava na onome što je čist akt, a to je Bog. Ali sad.
Potrajao je taj nemušti komšiluk oko godinu dana. Jedne noći ču se lupanje i vikanje spolja i mrtva tišina iznutra. Probudi policija Savu. — Možete li vi, komšiluk, nekoga da uzovete?
Na jednom mestu, svega, crkva, osrednje veličine, nimalo lepa, izbija na ulicu. Kuća za stanovanje, uvučena i nevidljiva spolja, dugačka je, prizemna, starinska, ali nekako vedra, pa se valjda zbog te vedrine i vrzmalo po njoj dosta i fratarskoga i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Primečavam, dakle, da je spolja na palati ovaj natpis iz istog Horacija izrezan bio: fіngere quі vіѕa poteѕt, — — — — hіc nіger est, hunc tu caveto.
« — pitaju moji čitatelji. I ja odgovaram: onako isto kao mnogi u naše vreme gavaleri koji su spolja uglađeni i nakićeni, mislite svet će progutati, a kod kuće suv lebac jedu i sami čizme čiste.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Telefonistkinja: Brak je spoj dveju numera, koje se sve dotle dobro razumeju dok kakav dodir spolja ne prekine vezu ili, što je još češće, dokle se neko treći ne umeša.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U zemunici je bio slučajno sam i, kako je na ušima držao slušalice, nije ni čuo larmu spolja. Tek kada je nastao prasak pušaka, Tanasije se okrete i vide kako jedan Bugarin protrča pored zemunice.
Ako vas vidim još koji put sa iglom, vadim revolver — kaže Kosta „Turčin“. — Malo nam je žeravice spolja, nego još i vi dođoste da potpaljujete vatru iznutra! — dobacuje Vojin.
Voz stade. Francuz siđe, a mi ostali ostadosmo ležeći u kolima. Spolja dopire larma, lokomotive pište, čuju se razni govori, stanična kolica tandrču.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Sa ulice još veća graja, svirka, pesma i pucnji pušaka.) Eto, čuj! Već počeli i iz pušaka. MITKA (spolja): Sablju, mori, i pušku! Konja, Dorču mi izvedi! Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah! (Bat konjski.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Bila je to u stvari prava peć od kamena, oblijepljena ilovačom iznutra i spolja, s okruglim otvorom na vrhu u koji je metan Mačkov plehnati kotao kad bi se za družinu kuvao krompir ili kukuruz.
— Pravili su ga po noći pa je zato tako ispalo! — obješenjački dočeka Đoko Potrk. Potmulo ali sve bliže spolja se čuo prasak pušaka. Neprijatelj je prodirao u Prokin gaj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ćeramidu i uzmi je k sebi, pak metni je proću sebe, te izrisi ti na njoj grad Jerusalim sa svim načinom, kakav je god spolja i iznutra; učini mu izokola šance i meterize od kud će se na grad streljati, i vašine pod gradom upiši gotove i izokola
Bog im to povladi da ga lasno bez njihova ginuća uzmu: sami od sebe bedeni popadaše. Gledeći Isusu spolja oni lep i cifrat s kućami i bogat grad, a prva mu je to uručica, namisli da ga Bogu posveti i izda sa svim činom, celo
Kako [se] bijaše Kagan prigotovio u čunovi s vojaci i sa spravom, donosnu na grad za ulazak on probu učini spolja izsobarati bedene.
S pristankom po redu padajući na kolena k nebu ruke gore pružahu umiljato i suzno do Boga uzdišući... Vide spolja Turci što Grci po bedenu čine, da se svome Bogu mole.
I zatekoše ratnike gde se već i uz beden penju gore u grad. Nego oni spolja s goli trbusi bez nikakva zaklona ne mogoše građane nadbiti.
carevim licem da stoje, i ostali ljudi svi su ih počitovali, pak obojica dođoše k crkvi svetoga Dimitrija i stadoše se spolja oko nje šetati i gledati je.
Il' mu zauzme se subliže drug s drugom u šapat, jali bezsramno i u veći, čuveni govor. Te o svačemu spolja na meri tu je razgovor, dogovor, ugovor, svaki hesap, prokuda, panjkanje, iznošena ivtira i hula, što na koga s pizme
I od psoglavaca svetac ima. Ako neće — on si zna — široko mu polje. Slabo hvajdiše koju zlu ranu spolja lečiti kad se ona iznutra pozleđuje. Jedan što trpko jede, a drugom zubi trnu.
nikakve rane ni kraste ne bude na vami, ni da imate što zavijati ni znate čim što izvidati, ni se dosetiti što vam je, spolja li je, iznutra li je zlo nedoznano...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I baš kad su se one tako čudile što im nema nikoga, čuše spolja neki glas. — Hadžika, ete, dom li je? — pita nepoznati glas spolja. — Dom si je.
— Hadžika, ete, dom li je? — pita nepoznati glas spolja. — Dom si je. Ama hadžija, ete, spije — čuje se Vaskin glas. — Ta što ako spije! Kod njeg’ i ne iskam, veće kod hadžiku.
Sedeo je, pio, i budan sanjao, i tek ga iz sanjarija tih trže glas spolja, jer baš pored prozora ču se: „Vrije, vrijeeee! Parigušica!“ Svi se trgoše, pogledaše na prozor.