Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— »25 dukata« odgovori mu on. »A što baš 25?« reče Mojsilo, počeše se iza vrata i opet ga spopade neka slutnja od tog broja. Izbroji advokatu pare i zamoli ga da joj s pozdravom preda.
Dugo je spavao kao zaklan. Kad se probudi, požali se kako ga bole krsta i kako mu je zima. Kad bi veče, spopade ga kao neka groznica i trabunjanje — ništa za se ne zna.
— Neću, popo! — protunjka Vuja, i opet se zacrvene. Utom stigoše do vratnica Boškovih i ustaviše konje. Vuju spopade nekakav strah: poče mu pištati nešto u ušima: pop mu se učini — bog s nama!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa joj priđe, dokopa je za ramena i stade je drsati i tresti. Jedna crna misao prožeže joj mozak. Kao mahnita, spopade Jelicu za gušu. — Reci! Smeš li mi u oči dogledati?... Jesi li devojka?...
I oseti najpre neku hladnoću od onog gustog luga... Zatim ga spopade strah. „Zar onaj pas ne može biti ovde gdegod u zasedi?” — pomisli. I nešto ga ledeno prožma celim telom...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Popu se odsjekoše noge. Spopade petrahilj, namače ga na vrat pa stade čitati „molitvu od krvotečenija”. — Sve zalud! Ona otvori još jednom oči.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
oživljena, u jednom drskom nastupu, stala podizati glavu, pa oseti kako ga ta gomila sve više i čudno draži i kako ga spopade jedna sasvim luda želja: da kao lud skoči i popne se na jedan od onih sanduka onde, ispred nekog dućana, pa da svu onu
Radičević, Branko - PESME
u Dunavo ladno, Tu povrnut svoje zdravlje jadno, Zametnuti šetanu na pleći Pa u goru u lovak poteći, Tu vas grdna spopade ljutina, Pa lajaste kô na lancu psina, — Psina laje, ali kuću brani, Al' vaš lavež oće da sarani.
Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u strahu junaka. Medved beše — zaman on se brani, Nikako se ne mož' da odbrani, — Već noktima spopao ga teško, Već
Konjik bliže — oh sad ga poznade, I mučnija muka ga spopade, Pozna Mirka, slugu Rajkovoga, Ma kakav je za milog mu boga: Vas u krvi, a setnoga lica, Jedva svoga što s' drži
Al' se krenu to čudo iz mraka, Te spopade u stravi junaka: Medved beše... Zaman on se brani, Jer nikako ne mož' da s odbrani.
Mloge si mi dočekô pošteno, Dosta si mi drugova zgubio, No i tebe Ala je ubio.“ Ovo reče, te pušku spopade, Pod pazuo ranu mi zadade, I zrno mi na pleća izlete, Al' mi srcu ne učini štete; Vrela krvca iz rane pokulja, Ja
“ Dotle jadan jošte ne verova, Al' mi pamet ubi rečca ova. Sve s' okrenu, dovati me tama, Spopade me ta gnjevna pomama, Pa okrenu konja niz rudinu, Ne obraća glave na družinu; Niti traži putanje ni puta, Ta rana me
Neten-bega spopade ljutina, E on vidi posečena sina; Ta kako će da se vrati ljubi? („Ala!“... viknu, pa škrgutnu zubi.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Toga dana, po podne, kao naprečac otriježnjen, slikar odjednom spopade svoj blok, laka koraka spusti se niz sokak do naše pojate, namjesti se tamo na prevrnuto korito i poče nešto da crta.
Pjesnik Buro spopade hartiju iz mojih ruku i zadivljeno potvrdi: — Rade, svega mi na svijetu! Djed samo poblijedi, lice mu odrveni i oči
Taj nam je svima čakšire zašio sprijeda, pa se ne zna ko je muško, ko li žensko. Miloš spopade Sajana pod ruku i povede ga do ivice zaravanjka.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ako bi dalje nekuda makȏ, ničega nema — ja mislim tako.“ Iza tih reči putnika ždrala spopade silan smeh, po vodi pleše, vrti se, igra, trese se kao meh. Zar svet od mlina pa čak do vrba?!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Svaku od tijeh riječi, Mišan je razdvojio jednu od druge zijehanjem, te smijeh spopade onu dvojicu da se grohot razlijegao po planini. A bijaše lijepo, golobrado momče taj Mišan!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Ali... triba da kažemo da mi nismo kajeli... — A šta kajeli, šta kajeli, gubo pijana? — prekide ga Kušmelj i spopade vatralj. Ali stade među njih Šunda i zašunda dignuvši ruku visoko: — Ajan! Ovdin nen ponmaže stranšiti!
— i maši se oružja. Bakonja se stani u tren kraj Stipana, a Kušmelj opet spopade vatralj. Osinjača zaleleka. Fratar se ukočanji na stocu. — Natrag! — povikaše sva trojica.
— Ajdmo — reče Kušmelj, uzevši kuburu s oružnice, pa istura Kenja pred sobom. Bakonju spopade takav smijeh da se izvrati nauznak.
Zovu te dijaci! Grgo se primače k ognjištu razbarušene kose i raspas. Đake spopade smijeh. — Dajte mu odma da nazdravi! — zapovijedi Lis. Bukar izreče nješto smeteno, pa nagnu buračom.
Svi izgubiše svijest. Novoga gvardijana odmah zabolje trbuh, a Duvala spopade sipnja, te obojica legoše. Provincijal, Žvalonja, Lis i svi ostali gotovo pobjegoše.
— Jesu li to kakve ružne riči? To je fra-Dume... — To je baš ono zašta ćeš mi platiti — nastavi stric u bjesnilu i spopade vrč, a Bakonja iskoči u trijem i pobježe desno da se ne sukobi sa Vrtirepom, koji se, kao obično, šetao ispred svojih
Mačak, gledajući preda se, dodade sasvijem zbiljski: — Uzmi, brate Ive, skrušeno tu malu pedipsu! Bujasa spopade smijeh i uhvati Bakonju za ruku.
— Pa sidite! — ponudi ga Cvita i sinuše joj svi zubi i utonuše joj dvije jamice na obraščićima. Bakonju spopade vrtoglavica, srce mu je pomamno igralo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No nomofilaksa spopade neopisiv bes. Lice mu postade plavo-crveno, a oči mu mal’ ne iskočiše iz duplji. „Smešljivi filozof!“, razvika se on.
„Mi je izdržavamo i hranimo!“ „Pa ko ne bi hranio svoju kravu muzaru?“ Mardohaja spopade opet bes. „Vi, pošteni hrišćani! Vi biste tu kravu zaklali i njeno meso pojeli“. „Mislite?
Pogrešno ste izračunali dan praznovanja Uskrsa!“ Kopernika spopade bes, oseti potrebu da se sa tim podrugljivim razmetljivcem obračuna, pa mu doviknu: „Misliš li, brajko, da sam pijan, pa
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Dok se straža probudi, ja ću dotle pobjeći.“ Čim spopade za gvozdenu lopatu, straža se diže, skoči, uhvati ga i očas odvede pred cara.
On, bogac, reče caru sve kako je bilo, od početka do kraja, te, kad mu je već dosadilo kopati drvenom lopatom, on spopade železnu i u to ga uhvatila straža.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zavrtilo mu u glavi i gorio je. Nije se hteo pokriti, iako ga je majka neprestanice nutkala i mirila. Posle ga spopade bljuvatanje. Niko mu nije mogao pomoći, jer su bili u tami. Sveće nisu imali.
Kod služenja svete mise oseti toplotu po celome životu: vino ga beše razdragalo i stoplilo. Ali strah ga spopade da ga bog toga časa ne kazni za učinjeno zlo delo, pa, strepeći, obrati se Majci božjoj za milost.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad videh taj nos, otsečena vrha, mene spopade jeza, no odmah zatim iznenadno radovanje. Ta to je, nema nikakve sumnje, Tiho Brahe, astrolog i astronom carev.
Bio sam zalutao i umalo ne odoh u nepovrat. Pre tri nedelje, spopade me neodoljiva želja da virnem malo u budućnost. Kao ono Faust knjigu Nostradamusovu, ja stadoh prelistavati neke knjige i
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i, u tome očajnom naporu, spopade me težak znoj. Majka diže pokrivač sa mene i sinu joj lice srećom. Sutradan, pošto je bilo utvrđeno da je kriza već
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Onda skoči hitro sa kreveta i dohvati haljinu. Ja za njom, ali ona istrča iz sobe. Ostao sam sâm, pa me, ljudi, spopade neki bes. Sav sam ceptao. Pogledah na krevet, a tada mi pade na pamet, da pokušam nekako sam da skinem čizme.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lunja se prepade. Sve do tada bila je uporna, hrabra, ali sad... Odjednom je spopade takav strah da joj se učitelj učini veći od planine. — Šta bi sad, kuda bi?!
— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir. Gubeći dah, požuriše u pravcu škole.