Dučić, Jovan - PESME
Sve vojske mraka kad otplove Spram mesečevog nemog luka, Ovde će bolno još da zove Zakaslu zvezdu glasić ćuka. ŠUMA Sva suncem šuma ispunjena,
pram magle negde puši, Kroz močvar vrište luda jata; Žut potok s brega pesak ruši, Sunčevo zlato sja iz blata. Spram svoda zračna i duboka Jutros se rodi, s pesmom žabe, U čaši prve visibabe, April, s dva krupna modra oka.
strasnu dušu još vetrovi nose, I čiji dah topli struji s mirnih zvezda — Kad nebrojne oči otvorite, kada Pružite spram sunca bezbroj svojih ruka, Sve šume bez konca i mora bez luka Vaš svetli dolazak pozdraviće tada.
da javi s vrhunca — I kao što nekad plovljaše po kalu, Zaigraće srce na svetlosti valu, Kao cvet očaran, otvoren spram sunca.
Uvek nezasitno, moje srce hoće I zadnju kap čaše još neispijene... Dva su kobna vrela čovekove zloće: Ljubav spram božanstva i ljubav spram žene.
Dva su kobna vrela čovekove zloće: Ljubav spram božanstva i ljubav spram žene. ZABORAV Zaborav je mirno umiranje srca, Bezdušno i bolno odricanje ćutke; Prezrivi dah smrti u duši što grca;
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja vidim kako ispod babina rukava kanu kap i blesnu spram mesečine. — Pa zar si zaboravio na čardak pun šišarke? — Pun je!
On izvadi sasvim masno i izgužvano pismo iz ćurčeta i predade ga kapetanu koji ga ponese u ruci da ga pročita spram sveće u mehani. Uđoše u mehanu s masnim dugačkim stolovima, čađavim zidovima i od muha upljuvanim sahatom.
Pred zoru je bila laka kiša. Zemlja bješe svuda vlažna, a sa duda spram vrata još nijesu isparile kišne kapljice, pa ga obasjalo jutrenje sunce, te se cakli kao polelej u varoškoj crkvi.
Bledog meseca nije bilo. (Šteta! Uostalom, ti možeš celu scenu zamisliti spram mesečine). Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi. Ona je radila. Ja sam gledao u knjigu i mislio na nju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A njena štrudla od prošle nedelje bila je spljoštena k’o slepačka pogača, k’o da je spram mesečine pečena. Ovoliko će odskakati od zemlje od one njene pakosti, beštija debela, samo kad vidi, — veli gospođa
I ova ga je videla gde je skinuo šešir i prekrstio se kad je bio spram Velikog krsta. Obe te babe u društvu sa drugim babama složile su se i zaključile da taj putnik nije ni Žida koji kupuje
Nisam to učinio onoga večera kad su bile zajedno, stoga što je to bilo spram sveće, nego sam ostavio za danas, na danu, to jest.
onoga večera kad su bile zajedno, stoga što je to bilo spram sveće, nego sam ostavio za danas, na danu, to jest. Spram sveće se prevari čovek, a ženske su opet začudo vešte pa se doteraju, te ne može čovek nikako da sazna pravu istinu.
Drugo je naša Melanija, — a drugo ona njihova landpomerance!... Mladić lepo vaspitan, izobražen, pa traži spram sebe i svoga vaspitanja i priliku, k’o što bi’ i sama uradila da sam na njegovom mestu.
Šta je desetica! Ode, što kažu, sva u konjsku zobnicu; »deseticu u zobnicu!« — Ama mnogo je, mnogo! — Pa spram kese, gospodin-popo, i spram čina.
Ode, što kažu, sva u konjsku zobnicu; »deseticu u zobnicu!« — Ama mnogo je, mnogo! — Pa spram kese, gospodin-popo, i spram čina. Ono, znate, što kažu, vandrovkaša na putu čovek i zabadava uzme u kola, al’ ono je vandrovkaš, a nije gospodin.
— Ta... znate... kako kad... — Kako: »Kako-kad«? — Pa eto tako! To je, znate, kako spram koga... Ima to da kočijaši, na priliku, i pevadu; al’ to je i spram putnika.
— Pa eto tako! To je, znate, kako spram koga... Ima to da kočijaši, na priliku, i pevadu; al’ to je i spram putnika. Jerbo vi ste, što kažu jedno svešteno lice, pa ne znam, znate, je l’ će vam to biti po volji, e, pa di bi onda
— Ta... k’o bajagi, mi gazdačka kuća, a ja mlezimac, a ona siromaška devojka!... Pa mi moji govorili: nije, kažu, spram nas! — P’onda? — P’onda ja im kažem: kad moja Jula nije sprama nas, nisam ni ja sprama druge!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Naročito kad nastanu noći s punom, jakom mesečinom. Tada ne peva, već viče i igra, igra, spram mesečine. Čak i kad se mesec od mutna neba ili oblaka ne bi video, on bi opet k njemu u pravcu, u kom bi se nazirao
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čekmedžijić, istina, nije smeo to pismo nikom pokazivati, nego ga je svega pocepao; ali, već je i onako sasvim spram frajle Julke ohladneo te se opet za drugu spravljao.
Nije baš od najnovijeg sveta, al’, opet, vidi se da je otvoren. Upravo da kažem da nikakvu ljubav spram njega ne osećam, ali mislim moći će se trpeti. — Kako se ne bi mogao trpeti!
Sad je sve slomljeno. Već je manje za Rogozićem jagme, no Mica ga neće izneveriti. Mati, gospođa Sofija, već je spram njega hladnija. Nije jurat, veli, a ni bogat. Što mati mu ima, treba njoj, a treba i miraza kćeri Alki.
Alka bere ljubičice, kiti se krinom njenim i uzdiše. Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parče neba spram bele zornjače.
Kako joj lepo stoji taj plavi krin na prsima spram belog lica: parče neba spram bele zornjače. Kad ljubičicu bere, tiho no iz srca popeva: „Ljubičice ja bih tebe brala, Nemam dragog, kome bih te dala.
Alka i Mica, dok su bile devojke — prisne drugarice, a kao udate su jedna spram druge ohladnele. U životu tako biva kod muških i ženskih.
Ličnost njena nije bila za filozofe i pedante skrojena, no velja dobrota Markova spram nje sve je izgladila. Ćirković opet gleda u Alku kao u zvezdu Danicu; diči se kad ko o njoj govori da je lepa i sve joj
Ona mora umreti, ako udovoljstva ne dobije. I Rogozić, na peru snažan a spram volje ženine slab muž, privoli se da protiv rođene sestre parnicu podigne. Sad je za Svilokosića položaj težak.
— Teška je stavr za me. Ćirković me nije nikad uvredio, a naposletku ne mogu se potužiti ni na Alku. Spram mene bila je bar uvek šarmantna. — Ćutite, Milivoje. Vas ženira da podignete proces za me protiv Alke.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Kad to dvoje uzme u ruku, neka se okrene spram mjeseca i reče tri puta: ’o mjeseče! tako ti tvoje mladine, ti putuješ po cijelome svijetu, pa u tvome putu viđaš i
Opačić, S., „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, Beograd jesen 1983. Ortner, Šeri, „Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?“, u: Antropologija žene (Zbornik), Papić, Žarana i Lidija Sklevicky (ur.
Ortner, Šeri, „Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?“, u: Antropologija žene (Zbornik), Papić, Žarana i Lidija Sklevicky (ur.), Prosveta, Beograd 1983.
Rosandić, Ružica i Božica Vidanović, Prva dečja knjiga, IIC, Beograd 1987. Rosandić, Ružica, „Tradicionalno spram savremenog“, Raskovnik, 53—54, Beograd jesen—zima 1988. Rot, N.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Zapovedajte. (Odu svi troje u drugu sobu. Devojka ostavi služavnik na astal, pak sedne spram mladoženje.) DEVOJKA: Lepo vreme imamo. MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.) Kako se unterhaltujete ovde?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Njegov cilj je bio u narodu probuditi: »toplo čuvstvo i dostojnu pamet spram naši istorični heroja, spram sviju slavni dela naši praroditelja.
Njegov cilj je bio u narodu probuditi: »toplo čuvstvo i dostojnu pamet spram naši istorični heroja, spram sviju slavni dela naši praroditelja.
Ponos narodni, ljubav svom narodu, živo osećanje spram svega onoga, što je veliko, sjajno, slavno i Bogu ugodno...« Kao takva, ova knjiga je obrazac patriotske istorije, i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo na njegovom crvenom, mesnatom licu, spram sunca, ispod oka, ko zrno graška, sijala je — prva suza. (1898) UVELA RUŽA (IZ DNEVNIKA) „— — — Opet sam te snevao!
Strah od ove gluve samoće, mrtve tišine i ovog tihog žuborenja i belaskanja vode spram mesečine. Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti. Htedoh da ustanem ali ne mogah.
toplu i punu ruku prebacih preko moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje zažareno i uplakano lice spram mene i naslonih ga na moj obraz... — Slatka si! — I upih moje usne u tvoje tako duboko i jako... — Oh!
A petli pevahu, hladovina bivaše jača i žubor, belaskanje vode spram meseca odmicaše i gubljaše se polako. Ispratih te.
I videh tebe, gde pod mladom kajsijom, na sred dvorišta, pogurena „motaš cevke“ spram mesečine a jednom nogom klatiš korito u kome spavaše tvoje dete.
To joj je bilo neugodno. Ali je još više uzdrhtala kad je videla muža. Tek sad ga je prvi put sasvim videla. U noći, spram sveće, bio je još oštrija, koščatija lica, sa širokim, upalim ramenima.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Baš-Čelik joj reče: — Moja ženo, moje je junaštvo u sablji mojoj. Onda se žena stane moliti spram sablje bogu. Baš-Čelik kad to vidi, udari u smijeh pa reče: — O, luda ženo!
nije moje junaštvo u sablji, nego je u mojoj strijeli. A ona se onda okrene bogu moliti spram strijele, a Baš-Čelik joj reče: — O, ženo, dobro li te neki uči da me kušaš đe je moje junaštvo!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I hor sveštenika Oglašava ponoć svetim molitvama. U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni k'o duhovi tajni. 8 Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
IVANjSKE PESME 43. Paslo konja mlado momče, Paslo konja spram mjeseca; Prepade se od mjeseca I zabježe za goricu. Al’ za gorom oganj gori, Oko ognja kolo igra, U tom kolu
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stoje, nasamo, oči u oči, Jedno spram drugog, kao Đerdap i Golubac. Kad čovek, najzad, jabuku prismoči, Ugriz mu je nežan kao poljubac.
Rakić, Milan - PESME
Sva nam je staro, sve poznata tema, Nestala ljubav spram novih otkrića, U duši našoj više mesta nema Za nov utisak od stvari i bića.
Ah, krepki prkos gde je sada Da preziranjem život šine, Gde mlada snaga borbe rada, I buntovništvo spram sudbine? I oni strasni dugi časi, S neznane boljke kad se strada, Kad čista suza oko kvasi Zbog nepoznatih tuđih jada?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Od kapije do kuće belela se kaldrmisana putanja. Iz kofe na bunaru curila je voda, i belasajući se spram sunca, kapala je po pločama. Trava oko bunara, po dvorištu, i čak oko kamenova po kaldrmi odudarala je tamnije.
Istina, redovi gajtana, što su iz pojasa njegova izlazili i nizali se po krajevima mintana, spram sveće sjali su se od uglačenosti, ali ipak sam mintan bio je od svile, skupocen. A on sam mnogo se promenio.
Radosno se on na alatu, u novom sedlu, isprsuje i hoće sve ispred sebe da gleda: i čočeke, i nju, Sofku, kako se spram sunca a u oblaku od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača, koji, kao poslednji, moraju oko njega
brektao od sreće, zadovoljstva zbog tolikih ubezeknutih, začuđenih uzvika na ovoliko zlato, koje u koritu, iz vode, spram svetlosti poče da se preliva, zasenjuje i, kao neki živ oganj, da gori i blešti.
Pandurović, Sima - PESME
— Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o. Vaj! što im sudba sve spram mene uze? Uporno, tužno žaljenje se javlja I jasno doba prolećnoga neba, Snovi i nade...
Čeka pred grobom i zbori još tavno Tugu života i ljubav spram njega, I čeka svoje. Kad dopade muklo Sve crno društvo, užasno i divlje, Do nje, do groba, — strah ledeni probi Dušu
U tesnom, zagušnom vagonu Dremaju... Neka odvratnost se budi, Uz nove tuge simfoniju bônu, Spram saputnika mojih... Ovi ljudi, Kao mrtvaca gomila, u zonu Željene sreće prate me.
Ja osetim instinkt izumrlih râsa, Svirepost spram slabih, spram dece i žene; U gordosti ovih kratkih, burnih čâsa Sve satrapske težnje projure kroz mene.
Ja osetim instinkt izumrlih râsa, Svirepost spram slabih, spram dece i žene; U gordosti ovih kratkih, burnih čâsa Sve satrapske težnje projure kroz mene.
O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata! O odvratnosti spram sitneža ljudi, Sitneži rada, ništavosti svega, Života koji za komadom bludi!
U životu mome jedan mi je lav Bio nešto drugo, bio tako drag... Slobodan, snažan, i beskrajno blag Spram mene, on je gledao moj lik K’o sliku neba.
Sve je sad drugo. I ljubav spram grude Rođene zemlje bledi sad u meni, S mišlju: nek bude sve, pa kako bude! I samo gnev prazan pokatkad se peni.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Što je razlog, to je zakon. — Što je od običaja, to je od zakona. — Običaj je spram zakona. O DELU — Hvala je prazna plaća. — U hvališe svega više. — Lako je govoriti, ali je teško tvoriti.
— Siromah broji jade, a zenđil hiljade. — Slabu životinju dvojica jašu. — Slađe je darovano no kupovano. — Spram potke snuj osnovu. — Srebrni krst i Turci vjeruju. — Starost i mladost nisu u svojti. — Star se vo ne uči orati.
leturđiju služili, žive pominjali a mrtvijem spomen činili; četvoro posta rišćanski prepostili; ljudima se ne omrazili i spram nji’ svijetla obraza nosili, da bog da!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Baš-Čelik joj reče: „Moja ženo, moje je junaštvo u sablji mojoj.“ Onda se žena stane moliti spram sablje Bogu. Baš-Čelik kad to vidi, udari u smjeh pa | reče: „O luda ženo!
nije moje junaštvo u sablji, nego je u mojoj strijeli“ a ona se onda okrene Bogu moliti spram strijele, a Baš-Čelik joj reče: „O ženo, dobro li te neki uči da me kušaš, đe je moje junaštvo!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Taj dan kao da su mi noge krilate bile; kod salaša deda moga, spram Semartonu, tu smo posle podne počinuli. Ovčari semartonski, od koji[h] neki su me i poznavali, na[h]ranili su nas
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
različita tjelodviženija, umna čuvstva da objelodani; no svi naši slabi izgovori i sva naša slaba čuvstvovanja, spram onoga što bi šćeli kazat, nijemo su spletno narječije i klapnjanje duše pogrebene.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Apotekar nađe osmicu pik i podeli... Posle jednoga časa prođe ulicom Simo kovač i, došavši spram igrača, nekako se neobično nakašlja — polako, tiho, da nikome ne obrati pažnju, pa onda ode dalje ulicom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad on opazi cara i dželate, brže-bolje prikresa pa prsten k vatri: Apapi iskočiše, a on naredi te njegova četiri dželata spram carska dva stadoše.
A Baš-Čelik joj reče: — Moja ženo, moje je junaštvo u sablji mojoj. Onda se žena stane moliti spram sablje bogu. BašČelik, kad to vidi, udari u smijeh pa reče: — O luda ženo, nije moje junaštvo u sablji, nego u mojoj
A ona se onda okrene bogu moliti spram strijele, a Baš-Čelik joj reče: — O ženo, dobro li te neki uči da me kušaš đe je moje junaštvo!
će, pa od onoga vižlina uze zolotu duvana i iziđe na kraj Stambola na jednu ledinu, pa poče sve lulu za lulom pušiti. Spram ledine bijaše jedan pogolem čardak, a na čardaku jedna bogata hadžinica.
pa kad viđe da kadija neće njemu dati pravo nego Turčinu, koji se zakle da je kobilu platio, ostade kao od kamena spram kadije. Kadija, kao bajagi da bi ga malo osvijestio, zapitaće raju: — Ima li, rajo, sad kod vas hajduka?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I NEVOLjA U ZAGREBU 86 ŠTA SE ČUJE 88 NA GROBU ČOVEKA ALEKSANDRA 91 ZA GIRFILDOM 96 GARIBALDIJU 99 VIKTOR IGO 101 SPRAM MESECA 103 NA GROBU FILIPA VIŠNjIĆA 106 U SPOMEN JEDNOM KALDRMDžIJI 109 OMLADINI 112 PREDZIMSKA
Venac će ovaj podarit’... kome? Viktore Igo, spomenu tvome! »Starmali« 1885. SPRAM MESECA U Pešti sam. Noć je tiha, Doba gluvo, doba nemo, (Čisto b’ rekô: doba slepo) — Ja se šetam po ulica’, Na
Stajao sam spram meseca, Gledao sam Petefija Kako stoji na visini, I dive se, čude mu se Svi unuci Arpadovi. Gledao sam Petefija,
Gledao sam Petefija, Gledô sam ga spram meseca: Učini mi s’ kô da vidim Mesečara, sonanbila, Koji bole srca svoga Mesečini poverava, Na jedared jedna
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
000 ljudi) Lešjanin, a na Gramadi pred Knjaževcem stajao je Hrvatović sa svojom vojskom od 6—7000 boraca. Spram Lešjanina stajalo je tada već na srpskom zemljištu 20.
Spram Lešjanina stajalo je tada već na srpskom zemljištu 20.000 Turaka, pod komandom Osman Hasan-paše, a spram Hrvatovića stojali su od Gramade Hafispaša, sa 8.000 boraca, a od Pandirala Sulejman paša takođe sa 8—9 hiljada vojske.
Noću između 23 i 24 jula podignu Turci na severoistočnim visovima spram Zaječara nekoliko baterija i sutra dan okupe bombardati varoš.
000 ljudi. Dakle u slučaju potrebe mi bi mogli da koncentrišemo na timočkoj liniji najviše 35 do 40.000 ljudi. Spram ove srpske vojske stoji već sad Ejubov kop od 30.
S naših predstraža spram Niša javljaju: »U turskom logoru spram nas svu dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se
S naših predstraža spram Niša javljaju: »U turskom logoru spram nas svu dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava
Streljački lanci iskrivudani i povijeni stajali su jedan spram drugoga i puškarali se vrlo živo. I iza našega i iza turskoga streljačkog lanca videle su se sabijene kolone, gde su
Zar ne vidite da mesto, gde ste vi uobrazili da nešto vidite, leži skoro spram samoga Aleksinca. Zar bi Turci napustili ovako lep drum do same Tešice, pa se kosom provlačili do nad sami Žitkovac
Zar bi Turci napustili ovako lep drum do same Tešice, pa se kosom provlačili do nad sami Žitkovac spram Aleksinca? Ta to je apsurd.
Turci su sa sviju strana stisli Aleksinac. Na levoj obali Morave prodrli do sela Žitkovca spram Aleksinca, a na desnoj, na kojoj je i Aleksinac) prikučili se još bliže.
Posle podne Turci su se počeli kretati i na desnoj obali Morave spram Aleksinca. Oko Svetog Stevana je bilo već uporne borbe i pre, ali pred noć Turci se počeše ukazivati pred samim
i spremi se da sutra dan sa svojom vojskom iz knjaževačke klisure i sa odeljenjem sa Vlaškog Polja učini diversiju spram Knjaževca, kako bi tim prognao iz Knjaževca i okoline i poslednje, neregularne turske čete, i saznao da li turske trupe,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
E, moj Brajko! Zaliveno srebrom kod mene sve, da je milo Svakom ji gledati. Tvoje spram volova palice nisu. Volove dobre imaš, neg’, šteta, plug ti je skrpljen.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tu, dignuv ruku svoju spram zračnog pogleda svoga, Heruvim s pažnjom sledi vremena burni hod, I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga, I
Jer što pogled vidi spram svetlosti sjajne, I sve što se kosne našeg budnog sluha, To je spoljni dodir ove večne tajne, I opštenje njeno i ljudskoga
On pravdu štiti a nepravdu goni, I srca ima spram bola i tuge, On teši onog koji suze roni, Jer su mu ravna gospoda i sluge.
“ Što u njenom beše glasu, To podsmešljiv tvrdi lik, I sve stade u užasu, Igra, šala, smeh i klik. Al' se diže spram prestola Dagestanski mladi kan, Oko mu je puno bola, Kô jesenski, mutni dan.
I hôr sveštenika Oglašava ponoć svetim molitvama. U crnome ruvu, spram buktinja sjajni', Izgledaju oni kô duhovi tajni. Mrtva, pusta ponoć, nigde živa znaka!
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Spazi posluženje): A, ja! Daj, Stano! STANA (mu prinosi). HADžI RISTA (stojeći ispija kafu i uzima čašicu rakije i spram svetlosti, na zraku, gleda je. Stani): Je li ovo od one rakije što je ja pijem? STANA Jeste, jeste. Ta je.
Petrović, Rastko - PESME
bolnim srađa Niti ikada mogah izreći - koliko me tad to spasava Zaćutim, jer van providnosti postoji li ikoja građa, Spram koje život ovaj celi izgledaće kao da spava.
Šantić, Aleksa - PESME
puta, Pod širokim dudom od stoljetnih dana Gdje kućica stoji krečom okrečana, Pa ko da su vjetri snijeg nanijeli — Spram jarkoga sunca ona se bijeli, A noću, kad jasna mjesečina grane, Pod širokim dudom sva treptati stane...
Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno budi; Trpi, snosi i oprosti Sve to miloj slatkoj ludi. 18 Ja nisam kivan, iako kida se duša vajna,
O, da ja doć mogu tamo Pa s vrela radosti pit, I lišen svih patnjâ samo Slobodan, blažen bit. Vaj, često u snu spram mene Taj sreće sine kraj, No poput prazne pene U zorin iščezne sjaj.
Ja sedim, umujem, snevam, Na dragu mislim, kad same, Spram kola mojih, tri senke Glavom klimnuše na me. Skakuću, kese se, rugaju, No ipak plaše se mene; I smešaše se kô
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
gde duhajući jaki vetar zađe u koje puklotine, il’ mu pešterine zemljane, te daleko dole u širine ispod zemlje ode, a spram svoga duhanja nigde skoro pak oduhe ne može zdesiti kud bi pak izlezao, ta i vrti se tam-ovam silovito navirući kud bi
Ode, i zmija ga isprati putem spram prvoga sela. Pokloni mu se po nogu, pogladi ga s gubicom, vrnu se natrag u brda. On si s mirom ode svojim putem.
Pronerazi se, budavši mu tako već na blizu spram Hrista, — ha, da se rukuju. Al' eto s verovanjem daleko odstojaše. Te dokle eto blaženi Petar bez usumnjivanja mu hodeći
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
rezonuju: ko nije video fajde od očiju, neće ni od trepavica; ko nije pazario i ćario danju za videla, neće ni uveče spram sveće, — i zato malo ranije zatvaraju dućane.